Zabranjeno
15.1.2010
Plutali smo u tom stanju...
Nijedan od nas nije bio spreman da ostavi onog drugog... i zasto bi?
Osecaj i ekstaza te zabranjene ljubavi lagano ali sigurno je ispunjavala nase umove...
Tako lako je gusila sva nasa razmisljanja, prakticna i razumna razmisljanja, ubijala racionalnost...
Nasa ljubav je mesto gde su padale sve predrasude, svi principi, sve granice, mesto gde je padalo sve i sve se otvaralo ... kao vizija... kao purpurni svod...
Nisam se cudila zbog toga sto su se ljudi bojali takve ljubavi... to sve moze da ucini da svet izgubis...
A opet, ta ljubav cini da si toliko ziv sto ispitujes svoje ludilo... i opet vidis da si samo tada ziv... da lagano dodirujes vrhovima prstiju barsunaste oblake... da zivot ima znacenje... i mozda je sve to toliko obicno, ali kad se desi, ta ljubav je opet nesto novo zaljubljenom...
Objavio Anica u 09:13 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Lijepo i nježno... Zaista!

Pozdrav!
Poslao Svemirko u 08:09, 22.1.2010 | Link | |
,neki ce pronaci sebe i stare uspomene u ovom tekstu,,
Poslao charli u 18:04, 8.7.2011 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>