Koracam bosa tvojim tragovima,blagosiljem dane kad cuvas svoje zdravlje... Ponavljam sve lepe reci, zavet mojih ociju... Sa svakim danom se suocavam umorna srca... polovina mi donosi snagu, ostatak mi je portreban da bih te sacekala... Sve se promeni i dok se okrenes, mene nema tu....
Potrosila sam naviku!
Ali kako da ti kazem da ne nestanes, da prazan vazduh ne postanes...
Ipak uz mene se moze, mada je neobicno... Sa mnom je opasno ici, ja se nikad ne umaram. Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem, sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam...
Tesko je biti okovan u mojoj vrsti slobode. Lako mi je sa nemirom, ne mogu da umirim svoj Mir...
Pokupicu sve sto mi dozvolis, napunicu dzepove recima i nestacu sa tragovima u snegu...
Potrosila sam naviku!
Ali kako da ti kazem da ne nestanes, da prazan vazduh ne postanes...
Ipak uz mene se moze, mada je neobicno... Sa mnom je opasno ici, ja se nikad ne umaram. Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem, sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam...
Tesko je biti okovan u mojoj vrsti slobode. Lako mi je sa nemirom, ne mogu da umirim svoj Mir...
Pokupicu sve sto mi dozvolis, napunicu dzepove recima i nestacu sa tragovima u snegu...
lepo je bash mi se svidja