Lunjala sam mucena znacima i uspomenama...
Pokusala sam da se udavim u secanjima... i taj osecaj neodredjeno osetljiv...
Htela sam da sumnju zamenim olaksanjem...
Jednim delom... punim volje, verovala sam... da, nece me izdati...
To je bilo tako setno, stidljivo, zatvoreno usred mene...
Nisu svi bili isti... dokazivao mi je... nije sve bilo laz... samo je bila prisutna nejednakost...
Sve je to proslo kroz mene... cutke... mozda su reci isuvise strasne da bi se izgovorile...
Mozda je to upravo bilo to...
Mada me je sputavao samo onaj osecaj... kada ti izopacena parodija pravih stvari oplodi i urodi strah i nevericu...