Sastanak na rubu ponora
8.11.2009
Bilo je neceg divljeg u vazduhu… razlivalo se…
Tumarali smo okolo ne znajuci sta da uradimo, ne uradimo…
Nikako se nismo zeleli rastati, ali nismo hteli ni da se spojimo…
Lelujala je zelja da se produzi ovaj trenutak… tako uzbudljiv, nepredvidiv, prekrasni trenutak…
Osecaj kao da se sastajem sa nekim na rubu nekog ponora…
Kao deca izgubljena u carobnoj sumi…
Razmisljala sam.
Koliko neodgovornosti i ludosti ima u meni kada “zavodim decaka”…
Jedino sto sam znala je bilo to da ga necu pustiti… necu ga pustiti iz mog zivota…
Drhtavo smo se drzali jedan za drugoga… kao da smo pronasli pojas za spasavanje u sred uzburkanom moru…
Dok sam komesala po mislima… prebacivala sebi: luda sam, on je samo “decak”, ja sam ovo, ja sam ono, on ima samo toliko malo godina… zagrlio me… i kao da je od tog zagrljaja zavisio sav moj zivot…
Objavio Anica u 13:36 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

kao da si pisala moju trenutnu sadasnjost... isto se ja tako osecam... prelepo... ))
Poslao slatkica u 18:43, 8.11.2009 | Link | |
slatkica nista me ne pitaj
Poslao anica u 10:08, 9.11.2009 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>