Dusa je slozeni proces... to nikada nisam smatrala da je obicna stvar...
I nikada mi nije bilo lako da je strpam u kutiji i da jako stisnem poklopac...
Da je obuzdam, ukrotim, ojacam...
I ma koliko sam pokusavala da je zastitim, sakrijem, ona je nalazila sitne pukotine kroz koje se vesto provuce...
I nastavlja da se menja, da se izvije i splasne... Ne mogu da je zapecatim...
Pokusavam ponovo da uhvatim sebe, uvek sam drugacija...
Promene me desavanja, ljudi, lazi, sni, srece i tuge... Promeni me vreme...
Koliko li sam puta ucinila greh?
Koliko puta su me izdale reci?ili sam ja izdala njih?
Koliko puta me je izdao govor u oku...
I sve sam se nadala da sam dobro spustila poklopac...
Pošalji komentar