Imam svoj privatni pogled na teoriju haosa... vidim, gledam sve veze univerzuma kako se polako razvezuju...
Pravila sam greske u proslosti... sada ne zelim da trosim energiju na njih...
Ono sto je vec jednom ucinjeno ne moze se ponistiti...
Zato i nema smisla kaznjavati se... kome bi to pomoglo? Nikome, a najmanje meni...
Znaci necu misliti o izgubljenim ljubavima, propalim karijerama, protracenog talenta, izdajama...
Sve mi to prokleto smeta...
Ostavicu moju melodramu iza sebe...
Uradicu ono sto bi svako razuman uradio...
Zadovoljicu se dovoljno dobrim, dobrim sitnicama...
Nedostatak srece je ono sto ne mogu da podnesem...
Niko me nije upozorio na to...
Tone procitanih stranica, krize za ono i ovo, zbog toga i ovoga... kriza srednjih godina...
Nijedan doktor, guru, cudak ili varalica nije nikada pomenuo nedostatak srece...
Niko nije upozorio, niti predlozio lek...
Niko nije znao da opise da se tako prisunja, neprimetno i lako, pa slomi sve u nama...
Prokleta sitnica... nedostatak srece...
Hvala ti na poseti...