Lice
4.5.2009

Gledala sam to lice...

Lice na kome se toliko toga dogadja... lice toliko izrazajno...

Na njemu je bilo naslikano nedokucivost,iznenadjenje,malo zadovoljstva i mnogo topline...

Te linije su cinile da se osecam kao da sam se tek probudila, otvorila oci i videla citavu planetu...

Odavalo je da u njemu tece krv osvajaca...

Taj vedar topao osmeh, nije poremetio te linije vec ih je samo zamenio u nesto bolje sto se meni dopalo...

No, i to malo je bilo sasvim dovoljno da shvatim da imam pravo... da mi to lice moze pokoriti misli...

 

 

Objavio Anica u 13:41 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Mnogo puta sam cula da je potrebno puno hrabrosti da dozvolis da ti misli budu pokorene. Ne znam... Meni je potrebno samo poverenje. Da poverujem necijem licu... PS. "Ubi" me sa obe pesme
Poslao ziggy u 22:41, 4.5.2009 | Link | |
Ne mogu da se skoncentrisem na tekst...jer si "stavila" fantasticnu muziku..)))
Poslao Makana u 00:00, 5.5.2009 | Link | |
ziggy ponekad je samo 'sitnica" potrebna da ti pokori misli... i opet se nadam da je to "ubijanje" pozitivno... Pozdrav tebi )))
Poslao anica u 16:52, 5.5.2009 | Link | |
Makana skoncentrisi se ))))) ponekad muzika puno vise kaze od reci ali... )))
Poslao anica u 16:53, 5.5.2009 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>