Stisnem misli
20.5.2009

Tiho sam posmatrala taj vlazni, tuzni svet iza prozora...

Gledala sam listove razbacane svuda oko mene, i na njime citav lavirint “skrabotina”... rec, reci, recenice... kao razbacane misli...

Ali sam tu govorila istinu, ja sam tu drzala cinjenice, nisam izbegavala nikakva neprijatna pitanja, uvek sam se trudila da ne izostavim najbolje delove mojih nadoslih, pomalo skrivenih misli... jesam li uspela?

Otkrivala sam tu svoje tajne...

Kao dete koje zna uspesno sve da posmatra...  stisnem svoje misli, merim i stvore se reci...

Stvorim price... dopada mi se ta uloga Seherezade, samo sto mene niko nece pogubiti kad prestanem da pricam...

Objavio Anica u 17:24 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Meni je jako drago sto te niko nece pogubiti kad prestanes da pricas, ali bi mi bilo jako zao da prestanes... Ne stiskaj misli, molim te. Pusti ih slobodno i nastavi da nas oplemenjujes.
Poslao ziggy u 22:04, 20.5.2009 | Link | |
...jer mi ne zivimo zbog njih, mi zivimo za sebe...
Poslao 3KUT u 22:28, 20.5.2009 | Link | |
ziggy necu da prestanem, samo trenutne misli...svidja mi se ta uloga Seherezade )))
Hvala sto citas moje skrabotine i sto imas tako lepo misljenje ))) bice toga jos )))
Poslao anica u 16:54, 21.5.2009 | Link | |
Trokut bas tako... ja se uvek toga drzim... hvala sto si tu...
Poslao anica u 16:55, 21.5.2009 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>