Sve je to dirljiv i sladunjav san...
Sve to je zvucalo kao neobicna detinjasta mastarija...
Svaki moj zanemareni deo hoce da bude primecen...
Ali... ko je smeo da se podsmeva tim snovima?...
Mozda sve to moze da se poboljsa...
Mozda mogu da se probiju brane straha...
Ipak sam osetila grizu savesti otsutnog odraslog deteta...
Oklevala sam da skupim hrabrost i probijem te brane straha...
Raskidana izmedju jave i sna...
Kao da ponekad ne znam sta da radim-ma,zapravo nikad ne znam sta da radim... kada me svako vuce na svoju stranu...
Pa pokusam iznova i strpljivo da probijem brane straha...