Udisala sam vreme, njusila reku...
Zmirkala sam kao kroz razorni mamurluk...
Setila sam se njega...
Znala sam duboko u svojim bezazlenim mislima,da to sto se desi, ostane tamo, na tom putu...
Meni se cinilo kao da sam iz luksuznog hotela krocila na tlo Meseca...
Nesvakidasnji se pruzao pogled, dokle god je dopirao videla sam konopce koji su delile buducnost...
Videla sam lokve vode koje su se presijavale i davale mi spektar boja...
Razlegli su se glasovi, pogledi, dodiri u meni...
Stanje kad ne znas da li da bezis, da se boris ili da ostanes...
Lici na uobicajeno otimanje...ali je suptilno davanje...
Probudis se i znas da pripadas nekome, a istovremeno zelis da sve ode...
Setila sam se...komada i podataka...i cene kompromisa u senci otiska...
Pošalji komentar