Prodiralo je svetlo prelamajuci oblike tmurne...
Lice mi je odisalo radoznaloscu...
Dok sam duboko u noci strpljivo slusala tu pricu...gubila sam kontrolu nad sopstvenim mislima...
Zivot pun sunca, odjednom postane tamnica...
Jaka oluja emocija ljuljala je pricu u opasnim talasima...gubila sam kontrolu nad mislima...
Zatvorenih ociju sam prizivala neko drugo mesto...neke druge ljude...
Mladalacki snovi su se sada sveli na sagoreli krs i vreli pepeo...
Gubila sam kontrolu nad mislima svojim...
Nisam zelela da se okliznem,cvrsto sam se drzala za mokre i pomalo prljave delice te price...
Misli su se sirile kroz mene kao vatra koja se siri izmedju ljudi naviknutih da zivot i smrt dolaze u njihov svet nepozvani...
Ja i on smo znali kako izgleda hladni dodir nezvanog...
Dok su se gomilale reci, znala sam da je sam izabrao svoj put...da je sam odlucio gde ce da skrene u svom zivotu...
Sve je to ostavilo trag na necijem srcu i rane na necijoj dusi...to,vreme ne leci... ali ga je sve to cinilo pomalo grubim u ponasanju, pomalo cinicnim...
A ja sam gubila kontrolu nad svojim sopstvenim mislima, gledajuci u toj vrelini koja se razlivala u njegovim ocima...
)