Podizem pogled... utonem u njega... ozari mi lice, odusevi mozak...
Znam ga tako dobro... a opet, svaki put kad ga pogledam on se menja tako dobro...
Nece da ostane stabilan...
Zadrzava uvek tu bezobraznu sposobnost da me pokrene, da alarmira, da bude zagonetan, poremeti lako, odusevi, uzbudi, zaslepi i prosvetli...
Veoma je velik covek... moj prijatelj... sa plameno sivim pogledom...
Dobrotom i prijateljstvom me uzvisi na nacin na koji nikad niko nije znao...
Hvala ti prijatelju... coveku medju ljudima...