Junska vrela noc...
Mesec se presijava u mojim prozorima kao noz...
Senke u sobi su duboke... mogla bih da ih se plasim...
Sunjam se medju njima...
Samo mesecev sjaj izbledjuje njegovu kosu... samo vetar koji nosi miris lipa, tiho se uporedjuje sa njegovim disanjem...
Lice mu je umireno snom... pomalo tesko od sna...
Ova soba, obasjana i prosarana mesecinom, spaja dve duse...
Ova soba mirise na vazduh...
Gledam u mraku... moj se pogled spusta po njegovim konturama...
Idu uskim tunelima moje misli...
Ali, ipak cu zaspati u lavirintu neznanja... sta li sanja?