Koracala sam tamo-amo...
Bedno... mislila sam...
Kako ne mogu umiriti sebe?
Kakav klise...
U redu je biti usamljen,zar ne?
Sve ovo sto sam radila je potpuno nevino... opet sam lagala sebe...
Osecala sam se smesno gledajuci u mislima ispunjenim svetlima
njegovog pogleda...
Osecala sam se suvise stidljivo,nervozno,suvise glupavo...
I opet sam htela da pobegnem u svoj bezbedni, usamljeni svet...
Kad su se vrata lagano otvorila, a on je zablistao u svoj svojoj
krupnookoj lepoti...