Gledala sam to lice...
Lice na kome se toliko toga dogadja... lice toliko izrazajno...
Na njemu je bilo naslikano nedokucivost,iznenadjenje,malo zadovoljstva i mnogo topline...
Te linije su cinile da se osecam kao da sam se tek probudila, otvorila oci i videla citavu planetu...
Odavalo je da u njemu tece krv osvajaca...
Taj vedar topao osmeh, nije poremetio te linije vec ih je samo zamenio u nesto bolje sto se meni dopalo...
No, i to malo je bilo sasvim dovoljno da shvatim da imam pravo... da mi to lice moze pokoriti misli...