Za sve je to bila potrebna dobra igra, malo teatralnosti... pomalo svetlosti tamo negde u pozadini...
Sada, kada sam starija, vidim sve te odigrane i nedoigrane igre drugacije...
Zbiju se igre... a meni je sve vise potreban svez vazduh... to mi je uvek trebalo da bih se manje plasila...
Miris svega toga se lepi odlucno za mene... ne mogu da ga otrgnem... iako sam prestala da gledam majstore igre...
Sada je soba postala mracnija i toplija... njegovo prisustvo cini da se vazduh ispuni vibracijama i uzbudjenjem...
Svi ti zvuci me ispunjavaju... zvuci kao kad pukne mala struna... i cuje se tihi uzdah... odjek, koji ne zelim da ignorisem...