Spavala sam pod zvezdama...
Mozda je miran covek sve sto jednoj zeni treba...
Ali ja sam bila okruzena njegovim divljim, neukrocenim pogledima...
Pozajmio je i nosio sve divlje u sebi... ja sam samo uzivala u tome...
Setala divljinom, bez straha... kakav nepoznat osecaj ...
Pa me na trenutak slika tog divljeg pogleda stresala... ma, sve je uvek obrnuto od onoga sto mislimo da zelimo...
Zato mi je prijao, sto je znao da me pogleda... da se pretvori u noz koji gleda... pa tako lako sece prostor oko nas... ostanemo sasvim sami... toliko uspesno nas odsece od ostalog sveta u maloj tacki vremena u kojoj se samo uziva... divlje...