Tu i tamo, mada jako retko potraze izlas...ali zadrze suze...
Postoje gresi i propusti koji se ne daju zaboraviti...jos manje se mogu ispraviti kajanjem...
Ozebla sam cekajuci...
Ko kome nanosi vecu i tezu nevolju?...
To se tesko moze istraziti, bez gorcine i secanja...
Ostaje mi jedina uteha da rane zacele,poneke ojacaju...
Plahovito i u magnovenju mi iskoci poneki lik...neki brzo, neki sporo... Nestanu...
I pored moje zelje da ozivim...da dam odraz svog pogleda u zivom oku!...