Bilo je zanimljivo posmtrati kako se, priblizava prolece...Kako su dani pod uticajem kise menjali sve okolo...
Kako su sutoni postajali duzi...
Kako sam lepo u nocima slusala glas...tih,dubok,koji nije izgovarao reci, vec je samo tiho zuborio...
I oci su bile uprete u meni...krupne, blistave, duboke, pune slutnji...
Mozda su to oci nepoznatog o kojem sanjam...ili sam ih vec videla negde, na nekim slikama...
Nisam se trudila da ih prepoznam...
Udisala sam miris mladog meseca...
Prepoznavala boje koje su nicale sa svih strana...
Umirile su me...
Bili su to neki cudni,svetli,meki,nezni...tako neobicni snovi...
Samo su lebdeli oko mene kao slike... kao neke dugacke aleje i kao da se u njima nista bas ne desava...
Shvatila sam da su to samo slike za gledanje...
A to gledanje je bilo pravi dozivljaj...