Sunce je rasporilo nebo...ostavilo mi krhotine noci...Nisam mogla da spavam, ali ne mogu mesec obrisati...
I sada kad godine zbrojim u jos jedno jutro...tako mi jako nedostaje!... taj osmeh,miris sveze skuvanog mleka,zvuk toplote u nasoj kucici...devojcica razdraganog lica koja se motala oko tebe...oci pune ljubavi...
Nema je pored mene...osecam je u vazduhu...crtam ponovo i ponovo ono drago lice...da ne zaboravim nijednu sitnicu njenog lika,nijednu sitnu boru,nijedan osmeh, ni tugu...
Dozivam je u nocima kad zvezde orose nebo...u tami kad se igraju senke,u kisi kad cujem vapaj...u zoru kad se nebo boji...
Dozivam te...
Nedostajes mi...
Molim andjele da te cuvaju tamo negde gde caruje mir...da ti miluju kosu, ususkaju se u tvoje krilo i dodirnu lice umesto mene...
Palim svece da ti plamen obasja pogled...
Suze nemam vise...ostale su prazne oci da te dozivaju...
Da li me mozda gledas odozgo i pratis me svuda,ili sam ja pocela da gledam tvojim ocima?...MAJKO...