Ne zaboravite dete u sebi!
29.12.2008
Necu Vam pozelete klasicno sto se sve zeli kad se cestita Nova Godina... Pozelecu Vam da budete nasmejani i pored svih briga, da sto vise pronadjete sebe u bilo kom trenutku , da dopustite da budete voljeni, jer ko ne oseti bol nece ni ljubav,da znate da uzvratite i da dajete... da nesebicno primate ljubav od svakog deteta jer to puni baterije... da se okrenete oko sebe jer je tu ono sto ne vidite i trazite... Uradite sve kako znate i umete ali nikad ne zaboravite dete u sebi ono ce vam dati smernice da bi Vam se ispunile sve zelje...
Objavio Anica u 19:37 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar


POTROSILA SAM NAVIKU
25.12.2008
Koracam bosa tvojim tragovima,blagosiljem dane kad cuvas svoje zdravlje... Ponavljam sve lepe reci, zavet mojih ociju... Sa svakim danom se suocavam umorna srca... polovina mi donosi snagu, ostatak mi je portreban  da bih te sacekala... Sve se promeni i dok se okrenes, mene nema tu....
Potrosila sam naviku!
Ali kako da ti kazem da ne nestanes, da prazan vazduh ne postanes...
Ipak uz mene se moze, mada je neobicno... Sa mnom je opasno ici, ja se nikad ne umaram. Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem, sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam...
Tesko je biti okovan u mojoj vrsti slobode. Lako mi je sa nemirom, ne mogu da umirim svoj Mir...
Pokupicu sve sto mi dozvolis, napunicu dzepove recima i nestacu sa tragovima u snegu...
Objavio Anica u 19:19 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar


VRISAK U "PRAZNO"
20.12.2008
                      
                  Vristim nema,toliko tiho da se jedva paucina pomera...
Sve se moje neznosti pretvorile u vrtlog...
Ne dam da boje u meni presuse, nemo gledam u maske koje se menjaju...
Kod mene su osecali suvise igre...nedostatag savrsene ozbiljnosti...
Ko zeli da se rodi mora da razbije jedan celi svet  vriskom u "prazno"...
Onaj sjaj u oku zar je to varka, prazna sjena?
Ovaj vrisak neka klonulima da nazad zasluzeni osmeh...
I opet cupam zadnji razlog ...negde u grudima, duboko odjekuje osmeh...
                       Dolinama tisine...tamo cu biti, moje vile i idile,kraduci prisutnost...u dnu duse  secanje do bola probija...
Vrisak u "prazno"...
         Ipak sacekacu, ionako trajem, s razlogom ili bezrazlozno grizem se, vristim nemo...
Objavio Anica u 19:59 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar


POTRAGA
15.12.2008
         Ja sam samo trazila i jos uvek trazim, nisam sigurna da je sve to u zvezdama i    knjigama...pocecu da trazim u samoj sebi u mojim venama...
 Koja je moja prica?
Nije prijatna...nije slatkoreciva, nije izmisljena...
Moja prica je protkana snom,dise i odise sitnicama... Odise osmehom deteta, naivnog zagrljaja, nehajnog pogleda, iskrice u meni, blagi sjaj, jasno i cisto,miris mleka, dodir nepoznatog...
Ona je sve to i jos mnogo toga nedorecenog, zavrsenog,pocetog...
Ali nije prica za ljude koji vole da se lazu!
Objavio Anica u 19:53 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar


TRAGOVI
30.11.2008
 Kao zvuk  budjenja,kao odlzak  u noci, mahanje rukom... prate me tragovi... ostavljen miris u porama... oblaci obliveni mesecom... nacrtana slova u pesku koje odnese plima...
      Tragovi...
Zapaljene sibice u meni, ostri osecaj prisutnosti...
      Tragovi...
Dogorele svece,odsjaj nenamernih pogleda...
      Tragovi...
Meni poznat osmeh,odzvanja po kozi ko najpozeljniji trag...
      Tragovi...
Odlicno, carobno i domisljeno...
      Tragovi...
Vesta mesavina moje svetle strane...
      Tragovi...
Ljubitelj zagonetnog, mocno jednostavno...
      Tragovi...
Tajna vreba,prebacivanje u senci,produzetak jednostavnog...
Objavio Anica u 19:42 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar


ZNAK
23.11.2008
Cekam,znak, nemir... Kroz prozor moje duse vire sitnice, nevidljive...raznobojne senke...Vetar, zvuk tisine, tolike kapljice srece, perle tuge, latice istine....
Tren i znak...
Zasto me zaustavlja?
Kao zvuk kad se dusa cepa, kad ti se rusi ceo svet, kad ostajes sam u tami. Gde je snop svetlosti? Gde je tanak zvuk, slika spasa? Kao kad hartija upija mastilo, kao sa gumicom izbrisana rec, nestanu mi osmeh, lepota pokreta, siluete miline...Sve mi se ucinilo istinito, redjanje slike, sitnih kamencica u moj zid...rastopljene nade,otrovne strelice i otvorene  stranice...
Otisao je.... Stojim!
Objavio Anica u 19:00 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar


NECU
17.11.2008
Necu ti ulaziti vise u delovima istetovirane duse,necu ti dovlaciti senke,necu te vise secati kako je lepo prepoznati srodni um. Necu te vise opominjati da ne kradem nista,vec dajem koliko znam a trudim se da umem, znam da mogu ...necu ti reci ne boj se, umorna sam...umorna od straha... Bez najave,dozvola,bez najave oduzimanje, zatvaranje... Videla sam te grozdove lepote, dotakla ih svilenim nitima svoje duse, toplina, mekoca, sjaj,polje izbrisanih predrasuda.... Ocarala te skica slatkog uzivanja, konture zanosa... Necu da kradem sekund,uzivala sam satima,danima,godinama u njemu ....
Objavio Anica u 19:27 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar


Ocaravajuci tren, zacarani krug
12.11.2008
Ej, zvuk,dodir,osmeh,suza... ej, odusevljenje,umor,radost, greh, bol, patnja...ej...
Dodajem ruku,dodajem sebe...Tren raskopcavanja zelja,dodirivanje sete, osvetlenje poriva, klimanje zida, trazenje tajne,ne trebas nista reci... Sedim,osecam... pa uvek sam to cinila, kreirala tu sitnicu, vise nije sve u bojama, vise nije daleko, vise nije tudje... idem,koracam lagano po kockicama mozaika, ocarao me tren, necu da ga cuvam,sacuvam, pusticu ga da struji,da zivi u svaki delic raznobojnog stakla mog srca... zatvorenih ociju gledam, pogledam, pustam svet da udje u moj zacarani krug, samo prijatna jeza...
Objavio Anica u 10:58 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar


Putujuce misli
13.10.2008
Putujem kroz snove,preko zelja i stradanja...preko snova i nadanja...gde se dah sa dahom spoji...Sta sam htela,sta sam smela? Oni  su  izgubili dar, mi smo izgubili strpljenje... u mrezi se mojih misli uhvati noc punog meseca, razbijanje iluzija,sitna prasina straha....pa nisam nista posebno htela,na pola duse bar da prozivim ono sto je izbijalo iz mene izmedju brezuljaka mojih misli i njihovih namera.... Zar to treba da bude uvek tako tesko... i ostajem da putujem kroz te puteve poslane pitanjima , gde da ostavim tugu i razocarenje ?
Objavio Anica u 19:21 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar