Gledao sam kako pod teretom kiše
Uspevaš da lebdiš na zelenoj travi
Pružala si ruke sve više i više
Jahala si konja preplanula, naga
Nebo se nad glavom bezobrazno plavi
Priroda ti sama otvara sva blaga
Zoveš me da budem na oltaru prvi
Koga ćeš da jašeš iz ženskoga hira
Da l' si stvarno žena amazonske krvi
Il' si zalutala iz vremenskog vira

Kosa ti je mokra, slepljena uz telo
A kapljice kiše niz kameno lice
Gorelo ti telo ognjem uzavrelo
Silaziš sa konja, bacaš me na travu
U prepone snažno biješ nemilice
Razdireš utrobu, prodireš u glavu
Prosipam se bolno, ti nadmoćno stojiš
Okrećeš mi leđa, ka konju si pošla
Što te više gledam sve manje postojiš
Vraćaš se u vreme iz kojeg si došla


LJUBAVNA MISAO

Ja bih trenutak u zeleni list uvio
i takav biser, kao zavjet, poklonio tebi.
Onda mišlju obgrlio tvoje ime,
a hod tvoj ostavio pored vremena.
Na blagom vjetru kosu ti raspleo,
pa uvio stručak osjećaja usred dodira.

S mirisom jutra ruku primio,
puno nježnosti u pogled tvoj donio.
Daleko od tuge i nemira šaptao,
između bedara, sliku blaženstva upijao.
Pod polupcima tvoje snove uzimao
i šetao po tvojim slatkim odmorištima.

Sve bih to nebrojeno puta učinio,
milovanjima i uzdasima potvrđivao.
Sasvim tiho, beskonačnost pokazivao
i bogatim darovima nagrađivao.
Neprimjetno, na daleka putovanja vodio,
a svoju veliku ljubav, samo tebi davao.

Ja bih trenutak u plavo nebo utkao
i taj dragulj na tvoja njedra stavio.
Priljubio tvoju dušu uz moju,
pa s tobom ispratio vrijeme i zapjevao.
Bez i jedne riječi, uz tebe pristao,
jer u tebi, na sebe bih naišao.


Ovo je pesma
koja će te čekati
iza svakog ugla,
iza svakog osmeha.
Pesma koja ne zna
prestati biti draga.
I samo će te ona preneti
preko zvezdanog praga
i kad mene ne bude.
I kada ti oči nekako posive,
kad na usne padne list jeseni,
kad se raduješ, recimo, nečem,
a ustvari misliš o meni.
Ova pesma ima
stotinu zadataka,
stotinu razloga
da se od tebe ne odvaja.
Ona je tvoj stražar u noći.
Ja sam joj naredio da te čuva
kad se miris kajsija
spusti niz ramena,
jer znam da je najteže
kad nekoga nema,
a znaš da bi morao biti.
I kad mene ne bude
tamo gde me tražiš,
a biću tamo
gde ne možeš do mene,
ova pesma će ti biti moje ime,
jer ne želim da ti u očima
stanuju zime
i da te hladno
nešto uvek boli.
Ovoj pesmi
ja sam naredio
da te samo voli.



ubiću te što se skitaš svetom
policija će te tražiti
što bludničiš s letom na javnom mestu
pa ćeš onda opet meni
dovoditi ljude
da me ubijaju dugo i da se čude
šta voliš na meni
i ne volim te više da znaš
ali te tražim
jer si tako prosta i slatka kao sirup
jer si tako divlja
kad ti vrat zagrizem
a baš nikakva nisi kad te zubi bole
neću više ni da mislim o tebi
dok si od mene daleko
šta ja znam ljubi li te neko
jel ti je toplo u sobi
bezobraznice mala
igraj se još malo
dok mi mrak ne padne u krevet
ludo
čekam te i sutra
kao uvek u devet

- Zagrli me!
- Šta?
- Zagrli me...
- Ne umem.
- Zagrli kako umeš.
- Umem ovako...
- Dobro je...
- Što si htela da te zagrlim?
- Da ga nađem u tvom zagrljaju.
- Ima li ga?
- Nema.
- Šta ima?
- Srce ti udara...
- Lako se uplašim...
- Nije te strah.
- Nego šta je?
- Osećaš me...
- Osećam te...
- Ne, ne smeš me ljubiti odmah...
- Dobro.
- Nećeš zaspati?
- Kako ti kažeš.
- Nećeš se zaljubiti u mene?
- Neću.
- Nisam lepa kao tvoja devojka.
- Nije to.
- Nego šta je...
- Neću se zaljubiti u tebe.
- Zašto?
- Zato što ti voliš drugoga.
- Možda ću ga zaboraviti uz tebe.
- Uz mene? Šta sam ja?
- Sladak si.
- Ja sladak?
- Još u liftu si mi se dopao.
- Nisam hteo.
- Nogom nešto hoćeš?
- Nezgodno stojim, malo mi je utrnula.
- Kreni onda...
- Gde da krenem?
- Kao da plešemo.
- Ne umem, rekao sam ti...
- Ja ću te voditi... zamišljaj muziku.
- Još misliš na njega?
- Neprestano.
- Ustavi!...
- Ustavi?
- Stani, pusti me...
- Ti nisi tako slab kako se predstavljaš.
- Idem.
- Nemoj, molim te, ne smem da ostanem sama.
- Šta ova slika predstavlja?
- To su vrata koja vode u kupatilo.
- Pusti me da operem noge.
- Hajde...
- Zar je ovo sve kupatilo?
- Šta mu fali?
- Mnogo je veliko.
- Pusti vodu...
- Ne znam kako se radi...
- Ovo je za toplu, ovo za hladnu vodu.
- Opraću samo noge...
- Okupaj se...
- Kupao sam se kada sam pošao.
- Istuširaj se...
- Izađi.
- Kupaćemo se zajedno.
- Ni mrtav.
- Šta ti je, čega se plašiš?
- Ne plašim se ničega, nisam do sad bio sa devojkama nikada.
- Lažeš.
- Ne lažem.
- Koliko imaš godina?
- Dvadeset.
- Pa šta si čekao?
- Čekao sam da se zaljubim.
- Oh, Bože, što nisi ranije došao...

Nastavlja se...