S V A � T A R A

�TA BIH VOLEO?

Sun, 31 Jan 2010 17:15:00 +0100

voleo bih da se

vozimo tramvajem

i onda nestane struje

i mrak je i ne mo�e

da se iza�e

iz tramvaja

i ljudi se plaše

mraka i preturaju po

d�epovima i tra�e upalja�e

šibice

a nas baš briga

mi se ljubimo

voleo bih da je zora

i grad je prazan

nikog sem nas

i jedino se �uju naši koraci

voleo bih da se kao brijem

i onda ti odnekud nai�eš

i poljubim te

i ostavim ti belu bradu od

pene

baš si smešna

sa tom bradom

voleo bih da le�imo

i slušamo muziku i

to je sve

voleo bih da putujemo

na primer vozom

i napolju magla ili sneg

a pored tebe toplo

i kako se uspavljujemo

više nismo sigurni

gde smo ni kuda idemo

i to je sada manje va�no

voleo bih da sam spavao

i sad le�im budan

ne otvaram o�i

a znam da si tu

tiho jedeš jabuku

voleo bih da jedemo

pe�en hleb ili keks

i to je bu�no

pri svakom zalogaju

smejemo se jedno drugom

o�ima jer su nam usta puna

voleo bih da ne mogu da zaspim

i onda ti malo kradem �ebe

a ti da se utopliš

priljubljuješ se uz mene

voleo bih da ti napravim

jednu malu pticu od papira

a ti mi je posle mnogo godina

poka�eš

i pitaš me

da li se se�am

voleo bih da zajedno

gajimo biljku

i da kriju�i

jedno od drugog

pri�amo sa njom

voleo bih da sedimo na obali

i da kad odemo

u pesku ostanu otisci

naših guzica

voleo bih da sam negde

miran i odsutan

i da najednom negde

osetim tvoje usne

voleo bih da ti tiho

govorim na uvo

tako o tome

šta bih voleo

voleo bih da manje pri�am u sebi

jer kad pri�am u sebi

pri�am o tebi

a mnogo pri�am

voleo bih da zatvorim

teglu ili bocu

najja�e što mogu

i ti onda tra�iš

da ti otvorim

voleo bih da hodamo

i na�as je staza u�a

i tih par trenutaka

kora�am iza tebe

i udišem tvoj miris

voleo bih da pijemo

nešto toplo

i gledamo se

preko šolja i kroz paru

u o�i

voleo bih da vodimo ljubav

i posle premoreni brzo zaspemo

i oboje sanjamo isti san

kao mi vodimo ljubav

voleo bih da je ovo poslednji put

kako ti govorim o tome

šta bih voleo

jer ka�u

što se ka�e ne�e biti

SMRT JE RAT KOJI NIKAD NE DOBIJAMO

Thu, 31 Jul 2008 05:22:00 +0200

Moj gost danas, moja prijateljica Snje�a, saopšti�e vam nešto veoma tu�no:

U malim smo ili velikim bitkama u �ivotu.Gubimo.Dobijamo.
Postoji rat u kom je svaki od nas gubitnik.Jeste ili �e postati.
Tatjana Luki� je izgubila rat.Prije mene.I prije svih onih koji �e
pri iš�itavanju ovih redova po�eti da se sje�aju, pjesnikinje Tatjane Luki�.
Ko nije poznavao Tatjanu Luki�?

therapeía

nije istina da postoji svijet
dalje od poruba moje haljine
što je disalo u konac sam isprela
za sitnu šaru na prsima
nad glavom otkucava paklena kutija
skrivena u letjelici?
pod prozorom mile djevoj�ice
pobacile malo�as uz zveket makaza?
i vo�ka je zara�ena? i pseto što je lizalo
pelud sa latica? tihano trunemo? gdje bí duša
zri grozd gnojnih �ireva? nije istina!
to sjenke su! zamagljena zrcala!
nije istina! jer moram po�ivjeti
zadani vijek
sav je svijet
u svilenom jeleku
u vezenu šaru skupljen
solus ipse
iz prsta isisan
lijek

Ne bih da, nespremna, kakvu me zate�e vijest, postanem
nesposobna da objavim inima:
Tatjana Luki�,(Osijek, 1959.) umrla je jutros u Canberi, gdje je od 1992. �ivjela
i na nematernjem jeziku propisala, poeziju, koja �e biti objavljana u septembru.

Pjesnici, povjerujmo, samo otvore vrata i pomijesaju boje svjetovima kroz koje prolaze.
Kao Tanja.

Snje�ana Ron�evi�

VIKANJE

Sun, 20 Jul 2008 11:40:00 +0200

Na Solomonskim ostrvima, ostrvlju u Ju�nom Pacifiku, stanovnici jednog sela primenjuju jedinstvenu tehniku se�e drva. Ako je stablo preveliko da bi se oborilo sekirom, seljaci ga seku vikom. Drvose�e koje poseduju tu mo� prikradu se stablu ta�no u zoru i iznenada po�nu da vi�u na njega iz sve snage. Rade to trideset dana. Stablo umre i sruši se. Teorija glasi da vika ubija duh stabla. I seljaci tvrde da ih ta tehnika nikada nije izneverila.

Ah, jadnih li i naivnih stvorenja. Ljupkih li obi�aja u �ivotu d�ungle. Vikati na stablo, zamislite. Kako je to primitivno. Šta �ete, od njih su još daleko blagodeti moderne tehnologije i dostignu�a nauke.

A ja? Ja vi�em na svoju �enu. Vi�em na telefon i na kosilicu za travu. Vi�em na televizor, kompjuter, novine i svoju decu. A svedoci tvrde da sam više puta vi�en kako prete�i zamahujem pesnicom prema nebu i vi�em.

Moj komšija mnogo vi�e na svoj automobil. A letos sam ga �uo kako celo popodne vi�e na merdevine. Mi moderni, gradski, obrazovani ljudi, vi�emo na saobra�aj, na fudbalske sudije, ra�une koje treba platiti, banke i aparate – naro�ito na razne aparate. Aparati i naju�a porodica pretrpe najviše vike.

Ne znam ima li od toga kakve koristi. Aparati i ostali predmeti prosto su tu gde su. Mo�ete ih vi i udariti, ali ni od toga nema koristi. A što se ljudi ti�e, seljaci sa Solomonskih ostrva mo�da imaju pravo. Vikati na �ivo bi�e zna�i stvarno ubijati duh u njemu.

"Mramor, kamen i �eljezo lako mo�e biti slomljeno…"

MIKA ANTI�

Sun, 13 Jul 2008 17:23:00 +0200

Sa dva kilograma svinjskih repova �or�e se vratio u Futog. Ima dana kad se vrati praznih ruku a kod ku�e �eka šestoro gladne dece, jedna umorna mati i jedan nakrivo nasa�eni otac. �or�e svakog dana mora da zaradi hiljadu dinara, ina�e �e dobiti batine.

�or�e Dun�erski. Mladi “pregalac” i “glava porodice”. U�enik tre�eg razreda osnovne škole u Futogu.

�or�e prosi po Novom Sadu. To zna i njegova u�iteljica i mali drugovi. Drugi razred je završio sa odli�nim. U školi i dalje stoji sasvim pristojno. Ima dva pametna oka. Ume da popije koktu na eks, a da ne trepne. Ume i da se našali, ali gorko. Ume i da se zabrine, ali sve nekako ispadne kroz osmeh.

Imam pred sobom švr�u kome je porodica natovarila na ple�a brigu o hiljadarki dnevno. Gurnite na ulicu nekog odraslog �oveka i naredite mu da svaki dan donese po hiljadu dinara, pa �ete videti da je to u�asan posao. A to ide godinama. I to �e još i�i godinama.

Deca se zovu Sne�ana, Vlada, Dragan, Zdravko, Zoran i Mileva. Vlada je najmla�i: tek se rodio. Kao i svako dete, �or�e ima svoje snove. �eleo bi da postane šofer ili kauboj.

- Tako bih mogao - ka�e - da putujem. Da odem daleko. Da dobijam dnevnice i

prestanem da prosim.
- Zar ti nije �ao - pitam - da ostaviš decu?
- Potrpao bih ja i njih u kamion i odveo.
I verujem da bi to i u�inio. Jer bivalo je dana kad isprosi samo za hleb.
Nosim ga - pri�a mi - gledam ga, a hleb vru�, mek, a ja gladan, pa ipak ne štrpnem ni mrvu. Prvo njih nahranim...

Ina�e, najve�i dan je kad se skupi nešto para za svinjske repove. To smo nekako uredili, dao sam mu novac i on je otišao da se brine o deci. Ja sam posle toga sedeo i bilo me je sramota kao da sam ja li�no i privatno pravio i podešavao ovaj svet.

Razmišljao sam kako da mu se pomogne.

Razmišljao sam kako da se pomogne onom de�aku na Tvr�avi koji spava sa dva psa, jer su ga majka i o�uh oterali od ku�e. Jede sa psima hotelske pomije. Oni ga no�u greju. Jova Soldatovi�, Mi�a, šta znam ko, poklone mu d�emperi�, kaput, neki dinar...

I nekako mi se u�inilo, �avo ga zna zašto, da �or�u, da svoj toj takvoj deci ne treba pomagati, nego ih razumeti i udesiti da dospeju bar do sutrašnjeg dana. Treba pomagati našoj deci. Onim lepo o�ešljanim, pametnim, mirisavim bucama namrštenim na margarin - jer, zaboga, oni jedu samo puter; namrštenim na mleko -jer, zaboga, oni piju samo kakao; namrštenim na novo odelo - jer, zaboga, neko ima lepše, modernije, �ak iz Italije.

Treba pomagati našoj razma�enoj deci, našoj za �ivot nesposobnoj deci, našim maminim i tatinim mazama.

�or�a treba uva�avati i pokoniti se pred paketi�em svinjskih repova koji dele sedmoro gladnih mališana, jednom nedeljno ili nijednom nedeljno.

Nema u meni nikakve pakosti. Nikakvog zla. Ne mogu da optu�im društvo što mu ne poma�e, jer tata je zemljoradnik, a majka radnica u “27. martu”. Jednostavno, rastu�en sam zbog nas i zga�en, nesre�an nekako posramljeno. Zaboli nas zub, pa mislimo da je to najve�a briga zemljine kugle. Isklju�e nam struju �etiri sata, a mi proklinjemo sve, od Nikole Tesle do “Elektrovojvodine”. Sve neke ogromne brige oko nas: prošao tako neki mamlaz, pa mi oljuštio farbu sa leve strane haube...

Lepo mamino ne�e da pojede ru�ak, duri se.

Lepo tatino zatrpano gomilom igra�aka pla�e zato što nema još dve gomile igra�aka.

�or�e grabi peške u Futog sa hlebom ispod ruke.

Onaj mališan na Tvr�avi jede pomije.

A mi prolazimo kroz taj svet kao �oravi, i ne prime�ujemo ni jedne ni druge. Te, koji �e nas sutra zameniti. Te koje grdimo što su mladi, kao da su oni odlu�ivali ho�e li ce se roditi.

I do�e mi, ruku na srce, da onako široko pljunem na dobra stara vremena u ime svih onih novih, kojima srljamo u susret kao da �e sama od sebe biti napravljena.

Nemam u ovom zapisu ni po�etak ni kraj. Iznosim ga kao prilog za razmišljanje. Ako neko nešto smisli, bi�u mu zahvalan. Ako ne smisli - opet lepo.

MI I EVROPA

Wed, 09 Jul 2008 05:34:00 +0200

Pitao neki �ovek Hajduk Veljka 1813-te godine ‘’kako misli razbiti jani�are Kapetan Paše koji se kre�e prema njemu i Negotinu, kad ih ima mnogo više i bolje su naoru�ani, a ovaj mu odgovorio'’: '’E, kako? izveš�u moje soldate i be�are preda nji, pa �u im jebati mater'’. Stvari dakle mogu biti jednostavne i proste ako smo uistinu voljni da ih završavamo. Sve mo�e stati u zadnje dve re�i Hajduk Veljkove samo ako se reši. Trpi se, trpi, pa se jednog dana lepo iza�e ‘’preda nji'’ i….. Samo prvo treba raskrstiti sa sobom i sa onim što se nosi me�u nogama. Treba biti spreman da se više �rtvuješ (ako treba) od svojih dušmana. Tu je rešenje: u rešenosti i izdr�ljivosti po svaku cenu. A cene nema. Kad se iza�e onda nema nazad: u pobedu ili propast. Zato, kad se smogadne i reši, treba iza�i pred naše neprijatelje i jebati im majku.

A mi, fala dragom Gospodu, nikada oskudevali u neprijateljima nismo. Prijatelja smo slabo zapatili al’ dušmana: na sve strane. Kud se god okreneš neko te vreba kamijom ili kuburom. Tako nam okru�enje: spoljašnje i unutrašnje. Jer mi smo okru�eni i iznutra. I spolja. E baš u vezi te spoljašnje opkoljenosti �esto se �uje floskula od strane naših politi�ara (naši su nemamo kud a nemamo ni druge, ni bolje) koji su mahom neobrazovani (osim što imaju formalne diplome) a onda i od takozvanih ‘’javnih li�nosti'’ (koje su još neobrazovanije), elem: ‘’da je Srbija oduvek bila deo Evrope, da je i sada u Evropi i da to samo treba da se formalno potvrdi kroz prijem u EU'’.

Prvo, treba razjasniti šta ve�ina tih mikroba podrazumeva pod pojmom ‘’Evropa'’?! Naravno, vrlo prizemno i sa animalnim motivima oni pod tim pojmom podrazumevaju dr�avno- politi�ko ustrojstvo zemalja zapadne Evrope u zadnjih dva-tri veka i pri tome misle uglavnom samo na te najbogatije dr�ave na zapadu kontinenta. Ne!!!, i ako su danas Rumunija i Bugarska formalno (jer ekonomski niti jesu niti �e biti) punopravni �lanovi te koalicije dr�ava ti lakomisle�i Srbi te iste dr�ave ni danas ne podrazumevaju pod pojmom ‘’Evropa'’. Evropa se geografski prostire i do Moskve preko Kijeva i Minska- pa opet ta vesela dru�ina ne misli da je to Evropa i ne misle da smo mi odvajkda bili deo ‘’te'’ Evrope. Za njih je Evropa samo puno korito, šoping centri i jeftini narkotici a ne nikako kulturološki i istorijski obrazsci- eto to je napribli�nija definicija. I kada lupetaju da naša deca treba da dobiju vize i putuju ne uzimaju u obzir da naša deca i danas imaju vize za devedeset odsto dr�ava sveta jer oni misle na vize zemalja zapadne Evrope.

Ako �emo pravo, a ho�emo jer smo pošteni i pametni ljudi, u smislu gore navedenih odrednica: Srbija nikada nije bila deo ‘’te'’ i ‘’takve'’ Evrope. Bili smo i bi�emo deo Balkana koji se jednim krakom oslanja na Aziju a drugim krakom na Evropu. Po duhu, istoriji i tradiciji, po genetskom kodu naše narodne svesti mi pripadamo Vizantijskom kulturnom temelju koji je bio napredniji i civilizovaniji u odnosu na ono što se podrazumeva pod zapadno- evropskim kulturnim temeljima. Silom prilika, pet vekova smo bili i pod direktnim uticajem orjentalne, dakle azijske kulture (i nekulture) pa smo tako bili i danas jesmo više deo Azije nego deo Evrope. Nikakve razlike, uostalom nije ni bilo. Dok su nas Osmanlije naticale na ko�eve ‘’napredna'’ Evropa je palila po trgovima veštice. Po verskom, rasnom i duhovnom statusu mi smo Sloveni i Pravoslavci pa smo kao takvi prirodno okrenuti u svojoj pripadnosti prema ‘’tre�em Jerusalimu'’: Moskvi. Naravno i prema Konstantinopolju. Ali nikad prema Rimu. Nama je bli�a klasi�na gr�ka kultura ili široka ruska duševnost od hladnog racionalizma reformatorske Evrope Lutera i Erazma ili potuljenog katolicizma papskih dominiona.

Te i takve, današnje ili negdanje, zapadne Evrope mi nikada ni istorijski, ni geografski, ni politi�ki, ni religijski, ni kulturni deo nismo bili. I kad god smo to pokušavali grdno bi postradali. Od odbrane hriš�anstva pred najezdama azijata, preko Prvog svetskog rata kada smo izgubili svaku drugu mušku glavu i Drugog svetskog rata kada smo izgubili nacionalni identitet, dr�avu i ratnu pobedu a dobili holokaust i Jasenovac- mi smo od Evrope dobijali samo zlo. Tako nas je u tim zadnjim svetskim ratovima jedan deo Evrope (Engleska i Francuska) terao da ratujemo protiv drugog dela Evrope (Italija i Nema�ka) a svi su nas terali da idemo protiv Rusije a komunisti iz Rusije su nas terali da idemo protiv svih. Saveznici Nemaca Hrvati su izvršili genocid nad Srbima a naši saveznici Englezi su Srbe na kraju bombardovali i bacili u �eljusti komunizma. A na Zagreb nije pala ni jedna bomba u toku toga rata: ni Nema�ka, niti savezni�ka a ponajmanje komunisti�ka. Jesmo li tada bili deo Evrope? I koje? One fašisti�ke ili one savezni�ke?

Ja ne vidim razlog zašto treba da se sramimo zbog balkanske pripadnosti?! Mudri Peki� je s’pravom govorio da je Balkan kolevka svih relevatnih evropskih civilizacija. Zašto bi neko trebalo da se ose�a ni�om vrstom ako nije sa podnevlja zapadne Evrope?! Re�i da smo kroz istoriju ili duhovno mi odvajkada bili deo Evrope nije nikakva naro�ita privilegija ili dokaz naše pripadnosti civilizaciji na uštrb varvarstva. Pre bi se zaklju�ilo da je to ote�avaju�a okolnost. Jer, i tu gde jesmo, i takvi kakvi jesmo mi se ne razlikujemo civilizacijski i kulturološki od bilo kojeg evropskog naroda (opet se vratismo na isto ali nije isto) ili azijskog (osim po boji ko�e, ne mislite valjda na to vi ‘’evropjeci'’?!). Imamo dobre i loše strane naconalnog bi�a. U mnogim stvarima smo bolji od zapadnoevropejaca, u isto tako mnogo stvari smo gori od njih- u proseku smo tu negde. Mi smo takvi kakvi jesmo i nikakvo samodeklarisanje nas ne�e u�initi pametnijim, boljim, vrednijim i bogatijim nego što jesmo i bi�emo. Industrijska razvijenost je nešto drugo i to nema veze sa civilizacijskom pripadnoš�u. Razlikujemo se i broj�ano, i teritorijalno. Ali, svet je postao globalo selo a mi globalni seljaci tako da prostota malogra�anštine nije razli�ita u ‘’krugu dvojke'’, u ‘’krugu oko ajfelovog tornja'’ ili u ‘’krugu oko Aja Sofije'’- pa mu do�e na isto.

I šta je zaista Evropa? Koliko je ona ukorenjena u svesti ljudi? Koliko je ona zaista duhovno utemeljena tvorevina? Koliko je ukorenjena kod ljudi kao istorijski fakt? Mo�da potvrdu da je to mrtvoro�en�e i jedna birokratska tvrorevina treba tra�iti u faktu da niko nije mahnuo niti jednom zastavom Evropske unije na teku�em prvenstvu Evrope u fudbalu koje se odigrava u Austriji i Švajcarskoj (koja doduše nije ni �lanica EU). Ne!!! Svi su insistirali na svojim nacionalnim obele�jima i tukli se me�usobno u tu �ast. (U finalu su Nema�ka i Španija a mi �emo navijati za Špance jer nisu priznali nezavisnost Kosova, bez obzira što je Solana Španac). EU ne mo�e kopirati SAD jer dr�ave SAD nisu nacionalne dr�ave. Samo malo neraspolo�eniji bira�i (kao onomad u Irskoj) i eto kraja EU. O nekom oru�anom sukobu unutar unije ne vredi ni trošiti re�i: za tili �as bi se pronašli stari rovovi na ‘’ma�ino liniji'’.

Stvari su proste, makar kako ih je Veljko iz Krajine shvatao: ili treba stati ispred njih sa svim što sleduje ili spremiti dupe za kolac. Ali palamuditi o tome kako smo jedno te isto: e, to kod mene ne prolazi. Nismo i nikada ne�emo biti isto. Kad smo jedno (a kako neki tvrde) što navijamo za Noleta a ne za Nadala kad igraju jedan protiv drugog?

U duhu hajdu�ke tradicije u jednoj šumadijskoj crkvici: šorka!!! Dovatili se pastiri sa stadom. Kao i u stvarnom �ivotu i ovde je stado, sude�i po snimcima, izvuklo deblji kraj. Sre�a te se u tu�u nije umešao ni jedan od vladika jer oni imaju one teške mo�uge opto�ene zlatom i dragim kamenjem pa koga bi time sustigli sa crnom bi ga zemljom sastavili.

Penzioneri se raduju. Moj otac ve� planira šta �e sa svojih deset posto pove�anja. Dok su, a kobajagi, trajali pregovori crvenih sa narodnjacima, �uti ministri koji se vrte oko para govorili su da je nemogu�e pove�ati penzije jer nema para. Sada kada su se �uti i crveni dogovorili (i uvili Srbiju u crno, po svemu sude�i), odjednom ministar finansija ka�e: bi�e para!!! Znam i ja da �e biti. Još se nije prodao NIS, JAT i EPS. A Da�i� �e biti ministar policije?!

Recite pošteno: koga �e taj smeti da uhapsi od politi�ara �ute provinijencije ili tajkuna?! Koga �e Da�i� smeti da uhapsi od onih koji su u privatizaciji ojadili Srbiju?! Ho�e li Da�i� potpisati nalog da se hapse haški optu�enici?! Ho�e li uhapsiti Marka ili Miru ako se vrate u Srbiju?! Pazite, ima tu nekih kosmi�kih dilema: šta je optu�nica protiv Mire Markovi� zbog dodele jednog stana nekoj devojci prema Bo�nih 11 miliona evra i vile na Dedinju?! Ili šta je Markov ‘’Bambilend'’ prema Plalminom ‘’Akvalednu'’?! Ipak, u ime evropske perspektive mora�e da hapsi Mladi�a i Karad�i�a. Ve� se �uju glasine iz Po�arevca kako iz dvorišta porodi�ne ku�e Miloševi�a dopiru �udni zvuci. To se Sloba prevr�e u grobu. A nema ‘ajduk Veljka da se nekome najebe majke.

Srbija nije imala predstavnike iz dr�avnih organa na zasedanju Skupštine parlamentaraca Evrope na kojoj se raspravljalo o trgovini ljudskim organima kidnapovanih Srba sa Kosmeta?! Zar treba komentara o stanju srpskog društva?

MONOLOG PSA UPETLJANOG U POVEST

Sat, 14 Jun 2008 14:28:00 +0200

Ima pasa i pasa. Ja sam bio pas odabrani.
Imao sam dobre papire i u venama vu�ju krv.
Stanovao sam na uzvisini i udisao sam mirise pogleda
na livade u suncu, na smreke na kiši
i grudve zemlje pod snegom.

Imao sam �estitu ku�u i ljude da mi slu�e.
Hranili su me, prali, �etkali,
izvodili u lepe šetnje.
Doduše, poštuju�i me, ali bez poverenja.
Niko nije zaboravljao �iji sam pas.

Svaka pišljiva d�ukela mo�e imati gospodara.
Ali, pa�nja - marš, kloni se pore�enja.
Moj gospodar bio je gospodin jedini takve vrste...
Posedovao je poveliko stado da ga u korak prati,
gledaju�i ga s boja�ljivim divljenjem.

Meni su upu�ivali osmehe
s loše skrivenom ljubomorom.
Jer, samo sam ja imao pravo
do�ekivati ga ska�u�i u vazduh,
samo ja - opraštati se vuku�i ga zubima za pantalone.
Samo je meni dozvoljeno bilo
s glavom na njegovim kolenima
primati milovanja i �eškanja iza ušiju.
Samo sam se ja mogao pred njim praviti da spavam,
i tada bi se on naginjao i nešto mi šaputao.

Na druge se srdio �esto i glasno.
Re�ao je na njih, ujedao,
tr�ao od zida do zida.
Mislim da je voleo samo mene
i više nikada, nikoga.

Ali, imao sam i obaveze: �ekanje, verovanje.
Jer, pojavljivao se na kratko i za dugo nestajao.
Šta ga je zaustavljalo u dolini, ne znam.

Naga�ao sam stoga da su to va�ne stvari,
barem toliko va�ne
kao što je za mene borba s ma�kama
i svim što se nepotrebno mi�e.

Postoji sudbina i sudbina.

Moja se najednom promenila.
Stiglo je jedno prole�e,
a njega nije bilo kraj mene.
Nastala je u ku�i �udna strka.
Sanduci, kov�ezi, torbe, ugurani su u automobile.
Vozila su se trube�i spuštala dole
i gubila se iza krivine.

Na terasi su gorele nekakve skule, krpe,
�ute bluze, povezi s crnim znakovima
i mnogo, vrlo mnogo poderanih kutija
iz kojih su ispadale zastavice.

Motao sam se u toj zbrci
više za�u�en nego ljut.
Ose�ao sam na dlaci neprijateljske poglede.
Kao da sam ni�iji pas,
nametljiva prišipetlja
koja se ve� sa stepeništa nogom goni.

Neko mi je strgnuo srebrnu ogrlicu.
Neko je šutnuo moju zdelicu danima praznu.
A onda, zadnji neko, pre nego što je krenuo na put,
provirio je kroz prozor automobila
i pucao u mene dva put.

�ak nije umeo ni pogoditi kako valja,
jer sam umirao još dugo i bolno,
u zujanju raspomamljenih muva
ja, pas svoga gospodara.

Slatkisi

Sat, 10 May 2008 06:23:00 +0200

Bilo ih je osam, ostavljenih u kartonskoj kutiji na sumskom putu. Umalo ih nisu pregazili traktorom, iduci svojim poslom kroz sumu. Zakocili su u zadnjem trenutku. Igor se sazalio na njih i dogovorio se sa svojom verenicom (a mojom cerkom) Ljubicom da ih odnesu u azil gospodje BB na Avali. Na putu do tamo uspeli su da udome njih dvoje. Medjutim, decko koji tamo radi rekao im je da on nije u stanju da se brine o tako malim stencima, jednostavno nema ni uslova ni hrane za njih, pa ako mogu da se pobrinu za njih dok napune oko dva meseca i onda da ih donesu. U tu svrhu odlicno je posluzila moja radionica. Danas se napokon rastajemo sa njima. Slikao sam ih za uspomenu i evo mozete pogledati te male slatkise. Znam da cu pustiti koju suzu na rastanku ali...

Ako se neko seca Cvrce sa jednog od mojih proslih postova sada moze videti da je potpuno ozdravila i da je sa puno elana, uz pomoc svoje drugarice Eme, preuzela ulogu vaspitacice ovih klinaca.

Nastavak price o slatkisima mozete pogledati na blogu moje cerke ako kliknete ovde

SKUPLJAO PARE DA BI ODVEO LASTU NA MORE

Sat, 12 Apr 2008 10:49:00 +0200

Boško Duga�ki, osamdesetpetogodišnjak iz sela Surduk, pedesetak kilometara od Beograda, oduševio je nedavno publiku na festivalu kratkog dokumentarnog filma. On se pojavio kao zvezda filma koji govori o njegovom višemese�nom dru�enju sa - lastom.

- Boško Duga�ki?! Tu mu je ku�a, na broju 38, ali nije on tu, stalno je po selu, šeta - objasnio nam je jedan od Surdu�ana, kada smo ga upitali kako da do�emo do „filmske zvezde“.
Boška smo našli na njivi, nekoliko stotina metara od njegove ku�e. Nije, ka�e, ni znao da je film dospeo na festival.
- Se�am se, pre dve godine su bili tu i snimali me. Zanimljivo im je bilo što skupljam pare da moju lastu vodim na more - prise�a se on.

Sve je, ina�e, po�elo kada je, pre dve godine, Boško sa pokojnom suprugom �istio višnje za slatko.
- �uo sam da u štali nešto piju�e i našao malu lastu. Pokušao sam da je vratim u neko od gnezda koja su se tu nalazila, ali su je ptice izbacivale iz svakog. Onda sam odlu�io da je uzmem i odgajim. �ena mi ka�e: „Ne budi dete, šta se igraš sa pticama“, ali ja nisam hteo ni da �ujem - ka�e Boško i dodaje da je u po�etku imao problema sa negom svog ljubimca.
- Nisam znao �ime da je hranim. Da joj dam hleb, zalepi�e joj se za nepce i udavi�e se. Ne valja ni �ito, opet �e da ugine. Onda pokušam sa crvi�ima koje smo nalazili u višnjama i vidim, svi�aju joj se. Jela ih je i 120 za jedan obrok - pri�a on.
Boško isti�e da su se on i lasta veoma brzo navikli jedno na drugo.
- Odem ja u njivu da kopam kuruze, a ona ostane kod ku�e. Ali, posle nekog vremena, osetim ja, nešto mi na kapi. Pogledam, kad moja mala lasta došla da me obi�e - opisuje Duga�ki svoje dru�enje sa lastom.
Kada se pribli�ila jesen, Boško se uplašio da �e se njegova lasta pridru�iti ostalima koje se sele u toplije krajeve. Odlu�io je da skupi dovoljno novca da bi s njom otišao na more.
- �uo sam da u Gr�koj ima neko mesto, zove se Kavala, gde je uvek leto. Ali, kako sam je mogao tamo odvesti kada nemam novaca ni da odem do Belegiša, a kamoli do Gr�ke.
Boško i lasta, me�utim, nisu do�ekali da se zajedno sun�aju na gr�kim pla�ama.
- U septembru, taman kada su prošle vru�ine, ubio ju je automobil. Nije se ona mnogo dru�ila sa drugim lastama, pa nije ni znala da su kola opasna po �ivot - pri�a Duga�ki i dodaje da nije mogao ni da sahrani svoju lastu jer je nije našao.
- Mnogo mi je bilo �ao. Bio sam ljut, psovao sam Boga. Govorio sam mu: „Bitango, zašto mi uze moje milo laš�e“ - isti�e on ne mogavši da sakrije suze.
Boško dodaje i da �esto razmišlja o tome da na�e novu lastu, ali zna da nijedna ne bi mogla da zameni njegovu „lastavicu“, a nije više ni tako mlad.

Mili� od Ma�ve

Thu, 21 Feb 2008 05:10:00 +0100

Kaca Bo�ijeg gneva sru�i�e se na tebe, Ameriko! Došao je vakat. Sram da te bude! Sa kakvom june�om upornošcu ho�eš srpski plast sena da razbucaš! Usta ti se za vrat okrenula, guba ti se na dom rasputila, obadva ti oka iscurila, te vranama �iva hrana bila; ka zengama Srbi što su sada!
Od šta be�ala od tog ne pobegla, naopa�ke noge okrenula, sa psima se oko kosti klala, iz pasijeg korita lokala. Oko vrata verige nosila, dom ti crna koprena zavila. Na krovu ti zagraktale �avke ako bombe na Beograd sru�iš! Ognjište ti kiša ugasila. Krv ti mrka za zverinje lokva. Na pse�i se sugreb navrznula, svrab nosila - dranje ne pomoglo. Uskrsova jaja ne šarala, svoja oba u mengele metla što Bejkera i Buša ponela.
Bog veliki i velika sila, naredio te se ispunilo. Vriskom išla na �asne verige, vrat slomila na vovedenije, manit lajala na voskresenije, Ameriko, �uj glas ponositog! Srpom �njela nad zmijama trnje! Kosom strugala studeno kamenje! U�etom se konjskim opasala a prosja�kim štapom poštapala. Kile vukla do zemljice crne, na glavi ti stajalo kamenje, oko vrata belutak privezla i u bunar kosmi�ki se vrgla. Smrcalo ti al ti ne svitalo. Plakalo ti al se ne tešilo. Veštice ti sre�u odnosile a sove ti hranu donosile, po sred no�i dok ljudi spavaju.
Snaga ti se u drobu prelila. Do pasa te �ivina kljucala a od pasa guba razjedala. S je�evima zime zimovala, oštre bodlje kapke ti grebale, tu�e o�i zemljom te vodile, od kamenja koljivo kuvala, u rešeto vodu zavatala, pse�e meso u pomami jela a na glavi mravinjak nosila! Umirala a ne mogla umreti.
Grob sama sebi rukama kopala, raspadala se a ne raspala se. U krpelj se teški pretvorila, a iz ko�e nikad ne izišla što Tu�mana demokratom tvoriš. Vetar meso sa tebe skidao, u ku�i ti duša ne zborila, sve ti hladnim ledom zaledilo. Nit �enila niti se veselila, od ku�e ti ostali ugarci, me� zubima pse�a deltina! Ameriko, Broz te usre�io! Da i tebe ropac drhtav sna�e! Crna�ki te gnevi umorili! Kletva moja sa nebeskih soha neka bude Bo�ija pomisao.

mili� od ma�ve
28. 01. 2004

Prica o Cvrci

Fri, 01 Feb 2008 09:46:00 +0100

C V R C A

Sve se dešavalo u naselju Kamendin (Zemun polje). Upravo tamo gde su sagra�eni tzv. socijalni stanovi. Bio sam poslom vezan za taj objekat i boravio sam tu skoro svakog dana. Bio je tu i �opor pasa lutalica ("mi nismo lutalice, mi smo napušteni"). Vremenom sam svakom od njih nadenuo ime. Dakle, tu je bio Miki, vo�a bande, i njegove devojke Vrca i Cvrca koje je vo�a bande naizmeni�no, da tako ka�em, oplo�avao (alal vera!). Tu su još bili i �ole, Lisac, Bobi i još nekoliko nestalnih �lanova, koji su povremeno pokušavali da vo�i smotaju neku od devojaka ali bezuspešno.

Da ne du�im, prošlog leta, negde u ono vreme najgorih vru�ina, oštenila se Cvrca. Njih petoro malih. Na �alost, jedno je odmah uginulo. Ostali su dva brata i dve sestre. Redovno sam, svakog jutra, donosio Cvrci jogurt i švarglu, kobasicu, kavurmu ili šta se ve� našlo, dok ih je dojila. Kada su oja�ali i osmelili se da iza�u iz jame (koju je Cvrca iskopala u parku ispod jednih stepenica), po�eo sam i njih da hranim. Ubrzo mi je jedan postao miljenik (beo sa �utim flekama ili obrnuto). Bio je najpitomiji i jedini je dozvoljavao da ga �eškam. Ostali su bili suzdr�ani.

I desilo se da celog Novembra nisam dolazio. Kada sam se pojavio po�etkom Decembra, mog ljubimca nigde nije bilo. Niko nije mogao da mi ka�e šta se s njim desilo. Još uvek verujem da je našao devojku i otišao da osnuje svoju bandu. Samo da je tako... Slede�a koja se osmelila da mi pri�e, bila je Cvrca mla�a (nazvao sam je po majci). Neverovatno veselo stvorenje. Veselo je lajala na sve. Kad ka�em na sve, mislim na druge pse, ptice, drve�e, avione, automobile, liš�e, travu, bandere, saobra�ajne znake...

Jednog jutra dolazim i vidim da se teško kre�e. Napravi nekoliko koraka i sedne ili legne. Shvatim da joj nešto nije u redu sa jednom od zadnjih nogu. Ali koliko sam mogao lai�ki da zaklju�im, nije joj ništa bilo slomljeno (veterinarski pregled je to kasnije i potvrdio). Pomislio sam da je samo ugruvana i da �e ve� sutra biti sve u redu.

Slede�eg jutra dolazim, zviznem... ništa. Uvek bi razdragano izletela iza nekog �oška na moj zvi�duk, sad ne. Obi�em okolinu i na�em je u snegu, u lokvi krvi, izujedanu, smrznutu, polumrtvu...

MESTA NA KOJIMA SAM 0STAVIO USPOMENE...

Sun, 27 Jan 2008 16:03:00 +0100

M A J K A

Sun, 27 Jan 2008 10:48:00 +0100

Ovu pri�u sam, jednostavno, morao da vam prenesem, jer ona je, za mene, va�nija od izbora, od Ane, Jelene i �okovi�a, od Putina i Buša, od rata u Iraku ili bilo kog drugog rata ili bilo �ega na ovoj Zemlji. Spomenik ovoj �eni treba da stoji u svakom, najzaba�enijem, delu planete. U svakom hramu, bilo koje vere, treba uvek da gori jedna sve�a samo za nju...

Milica Isovi� iz Minhena umrla je u ponedeljak, 21. januara, da bi njena tromese�na beba Larisa �ivela. Ovu tešku i dramati�nu odluku, za koju je, valjda, samo maj�insko srce sposobno, Milica je donela onog �asa kada su joj lekari, a tada je ve� bila trudna, saopštili da boluje od raka i da su joj potrebni zra�enje i hemoterapija.

- Vi �ete �iveti, ali bebu koju nosite morate pobaciti, jer bi terapija za nju bila smrtonosna - saopštili su lekari neumoljivu istinu i nesre�nu Milicu postavili pred dilemu dostojnu anti�ke tragedije.

Hrabra i po�rtvovana budu�a majka nije se, me�utim, dvoumila ni sekunde. Odustala je od terapije da bi svom �edu 19. oktobra podarila �ivot. I uspela je. Na svet je donela zdravu �erku Larisu, koja se, na �alost, ne�e se�ati majke, ali �e saznati da je za nju �rtvovala svoj �ivot.

Mili�in suprug Mirsad (37) je sve vreme bio uz svoju hrabru suprugu i prihvatio je njenu odluku.

- U ponedeljak smo napravili nekoliko porodi�nih fotografija. Nepunih šest sati posle toga, Milica je pala u komu, a dan kasnije je umrla - ka�e Mirsad Isovi�.

Milica je napisala i pismo maloj Larisi u kome joj objašnjava zašto njena majka nije mogla da ostane uz nju. To pismo �e otac Mirsad Larisi dati kada bude dovoljno odrasla da bi mogla da shvati njegov sadr�aj i maj�inu odluku.

PABLO NERUDA

Mon, 14 Jan 2008 05:42:00 +0100

Ne budi daleko od mene ni jedan jedini dan,

jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug

i �eka�u te kao na nekoj stanici

kad negde daleko usnu vozovi.

Nemoj oti�i ni samo na sat, jer tada,

u tom satu, spoje se kapi nesanice

i mo�da �e sav dim što tra�i svoju ku�u

do�i da ubije i moje izgubljeno srce.

Jao, neka se ne razbije tvoj lik u pesku,

jao, neka ne lete tvoje ve�e u odsutnosti:

ljubljena, ne idi od mene ni za trenutak,

jer u tom �asu oti�i �eš tako daleko

da �u obi�i zemlju ispituju�i

ho�eš li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

DRAGA KI�O

Sun, 13 Jan 2008 10:16:00 +0100

Ovo je pesma ratnika koji je ranjen 1993. god. na Sarajevskom frontu (Ilid�a)

U plu�ima mi još uvek šišti sluz

da moram dosta da pljujem u komadi�e novina

i još uvek mi neko se�ivo kolje nogu

koje nema ve� 15 godina

odnosno �iji patrljak

ve� dugo nije nimalo mo�an i mesnat

Ubrzo �u opet morati u klozet

hodnikom i na levo

Ali proteza je neprekidno teška 4 kile

i opet �e sve što �u mo�i da uradim biti to

da �u se podi�i na laktove

dok �e urin opet sam od sebe te�i u ga�e

i zatim ponovo le�i

i ponovo gledati sivi pravougaonik prozora kojem ptice

tu i tamo u preletu daju dubinu

Padaj dakle draga kišo da se nebo iscedi

da zajedno do�u moja smrt

moja smrt i visoki vazdušni pritisak

TUTUMALJ I VIC

Sat, 12 Jan 2008 13:23:00 +0100

Kako izgleda kada tutumalj pri�a vic. Sve se dešava u kupeu putni�kog voza. Dakle, spremite �ašu vode, tablu bensedina, ako duvate, smotajte d�oint, ali pogolem, smestite se udobno i po�nite da �itate.

Hm, dakle, ovaj, kako da po�nem, mo�da ste i �uli, ili neki od vas �uli, ko je �uo neka �uti da ne pokvari drugima (neko se prigušeno smeje), vic je o jednom, ovaj, Škotlan�aninu, a vi znate, to jest, svakako vam je poznato, ovaj, da njih, ovaj, bije glas, razume se, cicije i tako dalje, vrlo štedljivi i uopšte.

(Ovde pripoveda� malo predahnu.)

Sad, dakle, dalje ovako ide, ovaj, ali ako stvarno neko, ovaj, zna, ili ako svi znate, bolje, ovaj, da ne pri�am, samo recite.

(Srame�ljivi uzvici bodrenja : Ma pri�aj, samo pri�aj!)

Dakle, to je u stvari vic o Škotlan�aninu, koji su, kako rekosmo, neobi�no štedljivi, bar tako se pri�a, mo�da jesu, mo�da i nisu, ko zna, ja bar, ovaj, nikad nisam bio u Škotskoj, i njegovoj �eni, ili supruzi, odnosno �eni, kako ho�ete, koja ga je, kako da ka�em, varala ili, ovaj, sad baš da ka�em ako se mora, ovaj, nabijala rogove.

Dakle, Škotlan�anin je otišao na slu�beni put, nije va�no u koje mesto, samo nije daleko, odnosno trebalo je da ide, a pre polaska je rekao �eni, odnosno supruzi, sad vi kako više volite recite, ili �eni ili supruzi, uglavnom rekao je da ide na put i vrati�e se za koji dan. Nije va�no koji je to baš ta�no dan bio, glavno da je rekao i njegova �ena je znala da �e da se vrati, sad, ka�em, dan nije va�an, ali recimo neka je bio �etvrtak.

Njegova �ena, ovaj, mislim tog Škotlan�anina, ovaj, imala je jednog poznanika, ovaj, bolje da ka�em prijatelja, prijatelja onako, da se razumemo, šta dalje da pri�am, no, jednom re�ju švaler, ("Juh", "Juh", uzvici kod �enskog dela publike) pa pošto je imala dva -tri dana slobodna, dok je mu� na putu, mu� ili suprug, kako volite, ali nije baš toliko va�no da li je to bilo dva ili tri dana, mo�da je dva mo�da i tri, mo�da �ak i �etiri, ka�em, to uopšte nije va�no, va�no je da je imala slobodnog vremena, mislim, dok je mu� bio na putu, dakle, a to slobodno vreme... šta ka�ete, da zatvorim prozor? Kako ho�ete, meni je svejedno... Dakle, gde sam ono stao?... Uh, da me ubijete ne mogu ta�no da se setim mesta, ali je cela stvar u tome što je profesor bio u�asno rasejan, pa uopšte nije primetio da je umesto �etkice za brijanje uhvatio ma�ji rep i po�eo... Ne, nije. Nije, ta�no se se�am. Dakle... Aha, sad znam. Dakle, �ena odnosno supruga onog Škotlan�anina naumi da se vidi sa tim svojim, onim, kako da vam objasnim, uglavnom prijateljom. A taj prijatelj je opet bio neki Irac. Ne znam zbog �ega je va�no da li je to baš bio Irac ili ne, glavno se dobro se�am da je onaj što mi je taj vic pri�ao rekao da je prijatelj Irac, pa i ja vama tako prenosim, mada se iz daljeg toka vica, što �u vam odmah ispri�ati, uopšte ne vidi da li je nešto smešnije zato što se radi o Ircu a ne o nekom drugom.

Dakle, gde sam ono stao? Ah, da. Škotlan�anin je otišao na put, a �im je otišao, odnosno izašao iz ku�e, �ena zovne prijatelja i ka�e mu: Takva i takva stvar, razumeš li, prilika, no�, samo�a, mu� otputovao, vra�a se prekosutra, odnosno nisam baš siguran da li je prekosutra ili naksutra, ali to nije ni va�no, glavno da je otišao i da se te ve�eri ne�e vratiti.

Naravno, �uje Irac šta �ena - eh, prokleto �ensko koleno, a �ovek samo što se izmakao! Naravno, pardoniram, prisutni se izuzimaju - govori, a, ovaj, brk mu se smeška, kao ma�oru na slaninu. Dakle, ne znam da li je neko od vas ikad dr�ao ma�ke u ku�i, mi smo imali šest-sedam komada na selu, dr�ali smo ih da tamane pacove i miševe i te ma�ke... ali da ne skre�em sa teme, a o ma�kama i ma�orima mo�emo i drugi put.

Uglavnom - mo�da je ipak bolje da zatvorim prozor, promaja - uglavnom, ka�em, zadovoljan Irac, ali ne mogu baš da ka�em sasvim zadovoljan, jer se nekako podesilo, kao trebalo te ve�eri s nekim prijateljima da ide na neku mušku lumperajku, da se kockaju, šta li, uostalom nije va�no, glavno imao je neku drugu kombinaciju, udešenu pre no što je saznao da �e konkurencija na put.

Sad, da ne gnjavim mnogo kako se taj razgovor vodio, va�no je da mu je �ena rekla da joj je mu� na putu, pa bi odli�no bilo da on do�e kod nje, naravno odli�no za nju i onog Irca, a da za Škotlan�anina nije odli�no, to ne moram posebno ni da isti�em. Još �ena objasni da je to prili�no retka prilika i da je šteta da je propuste, a i sam Irac je znao da je to retka prilika, jer je Škotlan�anin retko išao na slu�bena putovanja, a Irac je to znao, jer je Škotlan�anin retko išao, pa je prema tome Irac retko imao prilike da pose�uje svoju ljubavnicu, odnosno Škotlan�aninovu �enu. Zašto je Škotlan�anin retko išao na slu�bena putovanja ne znam, valjda mu je takva bila slu�ba da nije zahtevala �este odlaske na slu�bena putovanja. Uostalom, mogao je Škotlan�anin i privatno gdegod da otputuje, ali to nije �inio, jer je štedeo, a sem toga takvo putovanje ne bi ni bilo slu�beno, ve� privatno. Kakva je bila slu�ba gde je Škotlan�anin radio, pojma nemam, a nije ni va�no, tek toliko znam da nije zahtevala �este odlaske na slu�bena putovanja; a da nije zahtevala �este odlaske na slu�bena putovanja, zaklju�ujem po tome što je �ena rekla onom prijatelju, Ircu, da je šteta da propuste retku priliku, što zna�i da mu� retko odlazi od ku�e na slu�bena putovanja, jer ako bi �esto odlazio onda bi...

Uglavnom, da malo skratim, jer kako neki Englez pametno re�e "Sr� vica je..." kako ono beše?... Dakle, rekao je da svaki vic treba ispri�ati... ne, nije tako, dobro sam malo�as po�eo: "Sr� vica je..." samo ne mogu da se setim kako beše kraj te izreke. Ništa, pri�a�u ja dalje, pa �u se usput setiti... A gde �ete vi?

(Jedan ucveljeni �enski glas: "Htela sam malo u hodnik. Zaparno je ovde.")

Gde ste baš sad zapeli? Sad �u dovršiti vic, pa onda idite. Uostalom, mo�da je bolje da prozor stoji otvoren? A kraj vica je mo�an, vide�ete. Dakle, dogovore se ono dvoje, Irac i �ena, da on do�e njenoj ku�i, a naravno da o svemu tome jadni mu� pojma nije imao. Ha, ha, ha, ha! Pojma o pojmu... Dobro, što vi tako stojite? Ukipili ste se kao po�asna stra�a na grobu Franje Josifa, ha, ha, ha, ha! Kao da mi na glavi stojite. Sedite, molim vas.

Dakle, dogovore se oni da Irac do�e kod Škotlan�anke. I tako, kad se smrklo, prema dogovoru, mislim, kako su se ranije dogovorili, eto ti ljubavnika. Taman što su ve�erali i otišli da legnu, ha, ha, ha, ha! odnosno ve� su legli, a ina�e je rano bilo, mo�da tek devet sati ili pola devet, mada to nije toliko va�no, onaj koji je pri�ao nije uopšte pominjao sat, samo je napomenu da je bilo rano, a ja ra�unam, kad je rano, onda bi moglo da bude jedno devet-deset sati.

Bilo kako bilo, tek što su oni, mislim Irac i Škotlan�anka, legli, zazvoni zvono. Ali nije zvono obi�no, ve� posebno, odnosno kao neki ugovoreni znak, kako je mu� one Škotlan�anke uvek zvonio kad bi se vratio ku�i, a zvonio bi na naro�it na�in kako bi ona znala da je on. Na �alost, ne znam kako je taj na�in izgledao, mo�da, recimo, triput kratko ili jedanput dugo a jedanput kratko, ili tako nekako, glavno da je to bio naro�iti na�in zvonjenja i da je �ena odmah znala ko zvoni.

Ne treba obkašnjavati kako joj je bilo kad je �ula zvono i poznala ko zvoni. Ina�e, mu� je morao da zvoni, jer mu nikad nije davala, da sobom nosi klju� od ulaznih vrata. Govorila je da je to zato da ne bi usput, kad zadrema u vozu, izgubio klju�, ali u stvari nije zato, ve� da ne bi baš sasvim mogao da je iznenadi i neo�ekivano bane u sobu. Mislim da je ovakva mera bila doista vrlo lukava i da se mo�e re�i da su... E sjajno! Divno! Setio sam se kako glasi ona izreka. Dakle, ovako. Ka�e: "Sr� vica je kratko�a". Ta�no tako, dobro se se�am, jer time ho�e da se ka�e da je vic sve bolji što je kra�i, da mu je u kratko�i upravo suština ili sr�, a mislim da bi svakom dobro �inilo da ovo zapamti, pa kad nekada prekardaši sa pri�anjem vica razvla�e�i ga od Kulina bana, da se priseti da je kratko�a najglavnija osobina vica, odnosno njegova sr�, kako to izreka vrlo lepo ka�e, pa da skrati. Elem, kako bi bilo da i ja skratim? Ha, ha, ha, ha! E ovo je baš ispao najbolji vic, mada sasvim neo�ekivano. Ja druge pou�avam da je kod vica najva�nije da bude kratak, a sam razvukao. Ha, ha, ha, ha! Nego, evo nas pri kraju, a vi, gospo�ice, nemojte se toliko vrpoljiti, imajte malo strpljenja.

Dakle, �uje �ena zvono i doseti se jadu. �uje i Irac, pa ga nigde nema od prepasti. Nije mu ni lako. Doduše, on je �ovek slobodan i nevezan, ali �ena nije, a mu� ako pobesni, ne�e mnogo da pita ko je slobodan a ko nije i ko je koga zvao - a se�ate se da Irac ovog puta stvarno nije bio predlaga�, jer ga je �ena sama pozvala, mada je i on, doduše, sau�esnik, jer je pristao. Kao što je pristao da do�e, mogao je i da odbije. Doduše, onda bi se �ena naljutila, ali bolje da je to pre�alio no što je popustio, pa �e ovako mu� da se naljuti, samo mu� s pravom, jer, doista, kad neko ide na slu�beni put, odakle �e mo�da doneti i koju ušte�enu dnevnicu, ima pravo da bar za tri-�etiri dana ra�una da �e mu �ena biti verna i smireno �uvati doma�e ognjište. Kad ono, na njegovom ognjištu gori vatrica i to svakakva, ha, ha, ha, ha!

Sad, ovaj, pazite, ha, ha, ha, ha! kraj je ovakav.

�ena brzo odvede ljubavnika u kujnu, gde su imali fri�ider, veliki fri�ider, otvori vrata i ka�e mu: "Uska�i!" Irac, šta �e kud �e, uleti u fri�ider, �ena zatvori vrata, ugasi svetlost u kujni, ali u silnom strahu zaboravi da isklju�i fri�ider, te on i dalje radi i pravi hladno�u. Fri�ider hladi, a Irac unutra, ha, ha, ha, ha! Pa još, ha, ha, ha, ha! golišav.

�ena iza�e u predsoblje i vikne:

- Ko je?

Bajagi ne zna ko je. Uštva jedna, pravi se naivna.

- Ja sam, - veli Šve�anin - tvoj mu�.

(Jedan glas: "Valjda "Škotlan�anin"?")

Škotlan�anin, naravno. Što, jesam li rekao Šve�anin? Jezi�ka omaška, ne mari ništa, glavno da znamo o kome se radi.

I tako, �ena otvori vrata, a Škotlan�anin u�e. Eto, sad sam rekao Škotlan�anin, a ne Šve�anin, zna�i nisam pogrešio. A vi ve� pomislili da �u opet pogrešno da ka�em pa da mi se smejete, ali sam vam podvalio, ha, ha, ha, ha!

Dakle, ka�e Škotlan�anin? - �enice moja, cile-mile, i tako dalje, elem, da ne odugovla�im mnogo, zbunio sam se, voz mi ide dva sata kasnije no što sam mislio, u jedanaest a ne u devet, pa sam se vratio, da ne d�onjam dva sata na stanici.

- U jedanaest? - ka�e �ena usplahireno, a misli na Irca u fri�ideru, kako li je njemu? - ha, ha, ha, ha!

- Ta�no u jedanaest, - ponavlja Škotlan�anin, uzima novine, pali lulu i po�inje da �ita.

�ena se plaši da joj mu� ne ogladni, jer bi mogao da ode i sam otvori fri�ider, ali je mu�, sre�om, ranije ve�erao, pa samo sedi, puši i �ita novine.

Kad je bilo malo pre jedanaest, Šve�anin sklopi novine, istrese lulu, ponovo se pozdravi sa �enom i ode.

Jedan glas: - Opet ste rekli "Šve�anin".

- Nisam

- Jeste. Evo i ostali su �uli

- Valjda ja bolje znam šta sam rekao.

- Rekli ste "Šve�anin".

- "Šve�anin" - ponoviše nekoliko glasova.

- Ako sam rekao "Šve�anin", onda sam pogrešio, treba "Škotlan�anin". Dakle, Škotlan�anin se pozdravi i ode. Ovog puta kona�no.

�ena izbezumljeno pritr�a fri�ideru, koji je celo vreme radio, pa otvori vrata, sva prepadnuta u kakvom �e stanju ugledati Irca.

Kad je otvorila vrata, Irac huknu i re�e:

- Uh, ala sam se preznojio!

BEOGRAD

Sat, 12 Jan 2008 05:55:00 +0100

Ovaj post je posve�en
onima koji vole Beograd
onima koji razmišljaju beogradski
onima koji �ive u Beogradu
onima koji su se rodili u Beogradu
onima koji su iz Beograda otišli pa se opet vratili
onima koji govore beogradski
onima koji namiguju beogradski
onima koji se smeju beogradski
onima koji sanjaju beogradski
onima koji umeju da se raduju Beogradu
onima koji bi ujutru najradije pojeli Beograd za doru�ak
onima koji se osmehuju beogradski
onima koji zvi�du�u beogradski
onima koji se obla�e beogradski
onima koji se svla�e beogradski
onima koji su u Beograd došli i zauvek ostali
onima koji �e tek do�i u Beograd
onima koji negde daleko misle na Beograd
onima kojima je Beograd ostao u lepom se�anju
onima kojima je Beograd sve i svja
onima koji su se jednog dana zaljubili u Beograd
onima kojima je Beograd tu ljubav uzvratio
onima koji su se u Beogradu zaljubili
onima koji hodaju beogradski
onima koji shvataju Beograd
onima kojima je Beograd sve što imaju i
onima kojima je Beograd SVE ŠTO NEMAJU

OKAMOVA O�TRICA

Wed, 09 Jan 2008 20:33:00 +0100

William of Occam (pravilno je napisati i Ockham) je britanski filozof koji je �iveo od 1285. do 1349. godine. Osobine po kojima je prepoznatljiv jesu jasno�a, o�iglednost i konciznost misli i izra�avanja, pa je jedan od kompjuterskih programskih jezika, koji podr�ava višeprocesorski rad (primenjen u superkompjuterima) prozvan po njemu.

Ovde ga pominjem zbog njegovog popularnog filozofskog stava, nazvanog Okamova oštrica ili Okamov brija�, koji se �esto navodi u raspravama izme�u skeptika i ljudi koji veruju u paranormalne pojave.Taj stav izra�en je jednom re�enicom: Entia non sunt multiplicanda praeter necessitatem, što mo�emo da prevedemo kao Entitete ne treba nepotrebno umno�avati (entitet = bit, suština). Ovo se �esto formuliše kao pravilo o ekonomiji u filozofiji, a mo�e da se objasni i na razumljiviji na�in: na osnovu raspolo�ivih podataka, uvek treba izvesti najjednostavniji mogu�i zaklju�ak. Dakle, ako imamo dva ili više objašnjenja za neku pojavu, treba napraviti oštar “rez” izme�u najjednostavnijeg i svih ostalih i odbaciti one koji nepotrebno komplikuju stvar.

Poslu�i�emo se grafi�kim objašnjenjem. Ako imamo zadatak da povu�emo liniju kroz �etiri ta�ke u koordinatnom sistemu (kao na prvoj slici), to bi mogla da bude prava linija (druga slika), ali i bilo koja druga - na tre�oj i �etvrtoj slici vidimo još dva rešenja, a postoji bezbroj mogu�ih. Ipak, logi�no je da, kao najjednostavnije, usvojimo prvo a odbacimo sva ostala, bar dok se ne pojavi još neka ta�ka; ako ona obori ispravnost prvog rešenja, opet smo du�ni da prona�emo rešenje koje je najjednostavnije za novi niz ta�aka.

Iz Okamove oštrice izveden je i stav, koga je definisao Karl Segan (Carl Sagan): posebna tvrdnja zahteva poseban dokaz. Ovo bismo mogli da ilustrujemo istim grafi�kim primerom: ako se, recimo, opredelimo za rešenje sa tre�e slike, tu odluku moramo da opravdamo valjanim objašnjenjem zašto smo baš njega odabrali. Samo prvo rešenje (slika 2) ne zahteva posebnu odbranu, jer ni rešenje ni po �emu nije posebno.

Mada sve to deluje kao jednostavan i logi�an na�in rezonovanja, pravilo Okamove oštrice �esto se krši u postupku rasu�ivanja (Farovi automobila na brdu? Gluposti, to je svemirski brod!). Svako bi mogao da navede po neki slu�aj u kome se krši ovo pravilo.

KOREKCIJA HOROSKOPA

Mon, 07 Jan 2008 20:09:00 +0100

Zodijak je ise�ak koji se prostire na oko 8 lu�nih stepeni ka severu i ka jugu oko ekliptike (projekcije zamišljene Sun�eve putanje na nebesku sferu). Na ovom pojasu se, sa izvesnim odstupanjima, nalaze projekcije svih 12 sazve��a kojima se slu�e astrolozi. Zato su ovi znaci dobili naziv "znaci zodijaka".

Šta zna�i biti ro�en u nekom od znakova zodijaka? Znamo da Zemlja za godinu dana na�ini jedan krug oko Sunca. Sve zvezde koje �ine sazve��a mo�emo da smatramo za nepokretne, kao i samo Sunce; zanemari�emo kretanja svih nebeskih tela osim planeta Sun�evog sistema, a u ovom trenutku bi�e nam va�no samo kretanje Zemlje. Slika ilustruje njenu putanju oko Sunca, kao i jedan deo zodijaka. Smatra se da je “naš znak” onaj u kome je Sunce prividno boravilo u trenutku našeg ro�enja. To prakti�no zna�i da se Zemlja u tom trenutku nalazila na suprotnom delu svoje putanje, najdalje od našeg znaka. Na slici je primer koji va�i za po�etak meseca maja: gledano sa Zemlje, Sunce se tada nalazi u sazve��u Bika.

Ako neko, dakle, smatra da je ro�en u znaku Bika, trebalo bi da je sunce "boravilo" u sazve��u Bika u trenutku njegovog ro�enja. Ipak, nije tako. Zbog pojave koja je u astronomiji poznata kao precesija, datumi za sazve��a Zodijaka (koji su i danas priznati u astrologiji) posle oko 2070 godina (od kada su ovi znaci utvr�eni) "otklizali" su skoro za ceo jedan znak. Tako je ve�ina ljudi, zapravo, ro�ena za ceo jedan znak ranije od onoga koji su mu astrolozi "dodelili": ovan umesto bika , bik umesto blizanaca, i tako dalje.

MIR BO�IJI, HRISTOS SE RODI!

Mon, 07 Jan 2008 11:03:00 +0100

Ovu molitvu na staro slovenskom objavljujem u dva posta, pošto ne mo�e da stane u jedan. Napisao sam je na latinici da bi što više ljudi moglo da je �ita:

ISPOVEDNA MOLITVA

O mne grešnomu,

uvi mne grešnomu,

gore mne grešnomu,

ljute mne grešnomu.

Pogiboh va greseh mojih,

kako mi se deti s grehi mojimi,

ne pogubi me, Gospodi, s grehi mojimi,

i ne pogubi me s bezakoni mojimi.

Velici i mnozi po istine

moji gresi i moja bezakonijat

tisušta tisuštami i tmi tmami

pred toboju, Gospodi,

po vse dni i po vse nošti

i po vse �asi sgreših ti, Gospodi,

prosti me.

Izbavi me, Gospodi,

gorkija, ljutija, zlija

i naprasnija smrti

i nekrasnija.

Daruj mi, Gospodi,

slzi pokajanija,

slzi umiljenija.

Daruj mi, Gospodi,

smrt i kon�inu blagu

s pokajanijem i sa slzami

i sa pri�aštenijem svetih bo�estvenih

i pre�istih Hristovih tajni

sa ispovedanijem �istim.

Sgreših, Gospodi,

prosti me za ime tvoje svetoje,

Gospodi,

prosti me jalika ti sgreših

va vse dni �ivota mojego

i po vse nošti i po vse �asi

jeliko ot junosti mojeja

i do starosti.

A se sut gresi moji:

ljubodejanije, preljubodejanije,

blud, ne�istota,

rastljenije tela,

ra�de�enije ploti,

istecanije pohoti skvrnuje

na jave i va sne

Sgreših, Gospodi, prosti me.

A se sut gresi moji:

srebroljubije, zlatoljubije,

slastoljubije, slavoljubije,

samoljubije, sanoljubije,

miroljubije, platoljubije

Sgreših, Gospodi, prosti me.

A se sut gresi moji –

mnogoslovije, ljuboslovije,

praznoslovije, skrvnoslovije,

la�eslovije, smehoslovije,

bludoslovije, sramoslovije,

bujeslovije, sujeslovije,

basnoslovije, sprotivoslovije,

zloslovije

Sgreših, Gospodi, prosti me.

A se sut gresi moji:

lihoimstvo, mazdoimstvo,

posuloimstvo, rezoimstvo,

�u�eimstvo,

opalstvo i okajanstvo,

nasilstvo, krivosudstvo,

upremstvo, unorovstvo,

naprasanstvo, nepokorstvo,

lakomstvo, pretebstvo,

laskrdstvo, nesitstvo,

pijanstvo,

ne�uvstvo, neverstvo,

visokoumstvo,

svetokradenije,

surovstvo, prezorstvo,

licemerstvo, pronirstvo,

lukavstvo, zbojstvo,

izvitstvo,

neumstvo, nepostavstvo,

nedostojimstvo

Sgreših, Gospodi, prosti me.

A se sut gresi moji:

objadenije,

upivanije, blvanije,

tajnojadenije

i oklevetanije, oglagolanije,

osu�denije, ki�enije,

zlonravije, zlopomnenije,

zlosrdije, �estosrdije,

nemilosrdije,

šetanije, šeptanije,

roptanije,

huljenije, kobenije,

uninije, bez�inije,

mnenije, prenije,

tašteslovije,

neposlušanije,

samopravljenije,

neispravljenije molitvi,

nebre�enije o svojoj duši,

nebre�enije o svojem spaseniji,

nebre�enije o Bo�ijim dele,

nebre�enije o crkovnom peniji,

nebre�enije o kelejnoj molitve,

nebre�enije mnišskago pravila,

nebre�enije manastirskago opštago �itija

Sgreših, Gospodi, prosti me.

MIR BO�IJI, HRISTOS SE RODI!

Mon, 07 Jan 2008 11:00:00 +0100

A se sut gresi moji:

zavist, nenavist,

revnost, jarost,

skupost, lenost,

slabost, ljutost,

bujest,

unost, praznost,

gordost,

drzost, mrzost,

gorest,

ostro�el�ije, naglodušije,

sverepstvo,

zlokozanstvo, zloimstvo,

rugateljstvo,

pitljivstvo, strpotiljstvo,

plenjenije, pomra�enije,

prevraštenije, razvraštenije,

parenije, slo�enije,

smeh, kli�, plišt,

gnev, svar, boj,

tatba, la�a, svada,

obada, obida, vra�da,

mnogosanije,

riznoje ukrašenije,

skrvnih mislej primanije,

posvednevnoje padenije

va sne i va jave,

sabla�njenije,

iskušenije.

Mnoga�di nedostojin si vhodil jesam

va svetuju crkov i va sveti oltar,

mnoga�di nedostojin si celoval jesam

svetoje jevangelije i svetija ikoni

i �asni krst i mošti svetih,

mnoga�di nedostojin si jal jesmi

svetuja doru i hleb svetuja

Bogorodicu i�e ot Panagija,

mnoga�di nedostojin si pri�astah se

svetih i bo�astvenih

pre�istih tajin Hristovih,

mnoga�di krošku uronil jesam

Bogorodicu svetija hlebca

ili dori ili proskuri,

mnoga�di klet se i rotil se jesam na krive,

mnoga�di va kletvu vpadoh,

mnoga�di kletvu prestupih,

mnoga�di mnogih poklepal jesam,

mnoga�di u mnogih zaprel jesam

�u�ego imenija,

mnoga�di namita lišil jesam

mita ili najima ili mazdi jego,

mnoga�di u mnogih posuli i mazdi

vzimal jesam,

mnoga�di mnogih lajal jesam,

mnoga�di mnogih ukoril jesam,

mnoga�di mnogih pohulil jesam,

mnoga�di mnogih zloslovil jesam,

mnoga�di mnogih sablaznil jesam,

mnoga�di mnogih oskrbil jesam,

mnoga�di mnogih klet jesam,

mnoga�di mnogih bil jesam i do krove

a sa vsemi time ne prostil se jesam,

mnoga�di osezah i zreh

smradnija tajnija detorodnija udi moja,

mnoga�di na �enu ili devicu

ili na otro�a krasno vazirah

s pomišljenijem i sa �elanijem plotskim,

mnoga�di mnogih obidel jesam,

ili oklevetal,

mnoga�di mnogih osudil jesam,

mnoga�di oblenih se vstati

na kelejnuju molitvu

i crkovnoje sbornoje penije

na polunoštnicu i na utrnuju i na moleben

ili k �asom i k liturgiji

i k ve�ernji i k nefimonu.

Ne ispravil ti jesam, Gospodi,

Pokajanija i ispovedanija na zemlji sej,

Va vse dni �ivota mojego,

ne ispravil ti jesam, Gospodi,

va belceh krštenija

a v �rnorizceh obeta mnišskago �itija

i velikago svetago obraza skitni�eskago,

i ne ispravil jesam, Gospodi,

otcem svojim duhovnim va pokajaniji

i va ispovedaniji i va opitemijah,

i ne ispravil jesdam, Gospodi,

posta, poklonov molitvi

i vsakija ne stvoril jesam opitemiji

i vsegda stvoril jesam delo Bo�je

s nebre�enijem.

Gospodi, sija vse sgreših,

sija vse ispoveduju,

sih vse kaju se,

sih vseh prosti me.

Gospodi,

prosti me , Gospodi,

prosti me,

jeliko pomnju, Gospodi, sgreših,

prosti me.

Gospodi,

pomiluj me nedostojnago,

o�isti me, spasi me grešnago,

okajanago, skvrnago,

ne�istago, nedostojnago,

i bezakonago, bezumnago,

nerazumnago, neistovnago,

zlonravnago, zlokoznanago,

zloobraznago, zlopomnimago,

zlopitljivago, zlosrdago,

zlodejivago,

ljubodejivago,

neklju�imago, nepostavnago,

svraštenago, razvraštenago,

osu�denago, padšago,

slabago, unilago,

lenjivago, netrpeljivago,

sonljivago,

neposlušljivago, nebre�ljivago,

ne�istivago, nepokorljivago,

lastivago, roptivago,

strpotljivago, gnevljivago,

gordeljivago, zavisljivago,

lukavago, bestudnago,

bezrodnago, bes�inago,

licermenago, jarosnago,

strastnago, naprasnago,

pomra�enago, otemnjenago,

okajanago i o�esto�alago,

ne�uvstnago, ne�love�nago,

nepotrebnago,

vrednoumnago, sujeumnago,

sujetnago, surovago,

sverepago rugatelja,

dosaditelja postidnago,

mrzkago, skarednago,

gnusnago, grubago,

glupago, gluhago,

hudago, bednago,

nemoštnago, smertnago,

tlenago raba svojego

vredoljubca, bljudoljubca,

platoljubca, smeholjubca,

slavoljubca, slastoljubca,

pohotoljubca.

Uvi mne,

kako hoštu ot vrata izbiti

greholjubiv si!

Gospodi, sgreših, prosti me,

primi me, Gospodi, kajuštago se

i pomiluj me, Bo�e,

milostiv budi mne grešnomu

i pomiluj me, Bo�e,

o�isti me grešnago i pomiluj me,

sazdavi me i pomiluj me,

bes�isla sgreših, Gospodi, prosti me.

Ispovedaju ti se, Gospodi,

Bo�e nebesi i zemlji.

Vse ja�e sut tajnaja srdca mojego

jeliko otre�eno svetimi knjigami

i jeliko otre�eno va svetom kršteniji

i jeliko va postriganiji obeta mnišskago –

a togo vsego jesam neispravil,

a v tom jesam va vsem slagal i prestupil.

jeliko zgreših –

pa�e �isla peska morskago,

prosti me, Gospodi.

Jeliko ti zgreših

va vse dni �ivota mojego

i jeliko va ninješni dan

i va siju nošt i va si �as.

I vsegda bez �isla sgreših

dušeju i telom,

snom i lenostiju,

omra�enijem besovskim,

va pomisleh ne�istih

i va zabitiji uma.

Sgreših srcem i vsemi �uvstvi,

sluhom, vidom, slovom i delom

i pomišljenijem, voljeju i nevoljeju.

Nest bo togo greha jego�e ne stvorih,

no o vse kaju se,

prosti me, Gospodi, i blagoslovi.