Pesma grčkog božanstva Apolona, običnoj devojci, svojoj ljubavi:

U ljudskom telu ništa lepše od mene nikada se nije rodilo,

A ja te volim, volim i sav sam tvoj

Moja je mladost večita, moja lepota sa njom,

moja će koža zauvek biti glatka i zategnuta,

moje lice meko, moje oči bistre, moja kosa crna

i sve to ljubavi moja, sve to pripada tebi - zauvek

Daću ti večitu mladost beskrajno duge zore

Ali ti neće biti dosadno niti će biti patnje u našem savršenom svetu

Niko ne može da da nežnost koju sam spremio za tebe,

niti sigurnost koju pružaju grudi i ruke moje sklopljene oko tebe u zagrljaju

volim te ljubavi moja! Budi večno samnom!

Moj je pogled zanos, moj je osmeh ludilo za žene koje ih gledaju

a sada će biti samo tvoji

U mom ćeš naručju leteti preko snežnobelih planina

ja ću te tada grejati svojim zagrljajem

i toplim dahom plesaćemo zajedno na netaknutim zelenim poljima

samo srne i košute smeće da nas vide

pružiću ti sreću kakvu nisi ni sanjala

videćeš skrivene hramove podignute meni u čast netaknute za hiljadu godina,

skrivene od ljudskog pogleda

U mom dvoru, u palati od ljudi skrivenoj, bićeš služena kao boginja

Volim te ljubavi moja i čekam tvoj odgovor

Pesma devojke koja nikada nije imala sreće,

a onda joj se na vratima pojavio ludo zaljubljeni grčki bog Apolon

Šta je, šta bleneš? Ne sviđa ti se što sam rekla?

Ej stani, kud si kreno? Opet hoćeš unutra?

To bi ti? To ti je računica?

Misliš: Ona je sirotica, nikada ne imaše sreće,

zamisli kako će da se obraduje kad joj JA pokucam na vrata

E, pa ovo je druga priča! Gde ste svi vi bili,

kada ste mi bili potrebni?

čekajuci sreću postah sama sebi dovoljna

a sada me čak ni ti ne možeš zaista usrećiti

Zašto onda da glumim? Zašto da budem zahvalna?

Jer mi je tvoja ljepota data sada

kad više nisam u stanju u njoj iskreno da uživam?

Da glumim kako sam srećna, jer mi ti činiš čast?

I šta zapravo sada hoćeš? Dobro, ti si najljepši najjači divan i vječan

Pa šta, jel treba da padnem u nesvjest? Ako mi sreća nije došla

Onda kada me mogla usrećiti

Odkud joj pravo da se sada zove srećom?

A ti lepo idi i obraduj neku drugu

I još nešto... to večno cveće s' Olimpa koje nikada ne vene,

mislio si da mi doneseš jedan večni buket, da ne moraš druge da kupuješ?

Nosi i njega sa sobom!