Bilo ih je osam, ostavljenih u kartonskoj kutiji na sumskom putu. Umalo ih nisu pregazili traktorom, iduci svojim poslom kroz sumu. Zakocili su u zadnjem trenutku. Igor se sazalio na njih i dogovorio se sa svojom verenicom (a mojom cerkom) Ljubicom da ih odnesu u azil gospodje BB na Avali. Na putu do tamo uspeli su da udome njih dvoje. Medjutim, decko koji tamo radi rekao im je da on nije u stanju da se brine o tako malim stencima, jednostavno nema ni uslova ni hrane za njih, pa ako mogu da se pobrinu za njih dok napune oko dva meseca i onda da ih donesu. U tu svrhu odlicno je posluzila moja radionica. Danas se napokon rastajemo sa njima. Slikao sam ih za uspomenu i evo mozete pogledati te male slatkise. Znam da cu pustiti koju suzu na rastanku ali...
Ako se neko seca Cvrce sa jednog od mojih proslih postova sada moze videti da je potpuno ozdravila i da je sa puno elana, uz pomoc svoje drugarice Eme, preuzela ulogu vaspitacice ovih klinaca.
Nastavak price o slatkisima mozete pogledati na blogu moje cerke ako kliknete ovde
320 pasa a predvidjeno je samo za njih 80
u svakom slucaju cemo ih redovno posecivati tako da ce biti jos slichica..
pozdrav jack!
prihvatili su ih bez problema, i zahvalili se sto cemo im redovno odnositi hranu i obilaziti stence..
kazu "dodjite kad pozelite"
)
ali ipak..
rastanak je rastanak..
(
.
i veeeliki pozdrav za staru "poznanicu" cvrcu
ali da ne baxuziramo - o tom po tom
)
vidim. To je za divljenje
))