Grad više nije opkoljen. Varvarska plemena
pišu molbe za stalni boravak,
televizijsku pretplatu i kredit u supermarketima.
Grad zna da je već prekasno de se preda bilo kome,
da dozvoli da bude uzet u ropstvo. Samo zbog moći navike
svako jutro podiže belu zastavu tela na jarbol kičme.
Grad je postao reka, na kojoj je trebalo da leži. Umesto mostova,
bulevara, betonskog keja, raste mu riblja krljušt
internet kafea i smeđe od mulja školjke noćnih klubova.
Grad noću plamti. Hladnom vatrom uličnih sijalica, neona
i izloga. Grad može da ugreje dlanove
tek pored vatre koju pale beskućnici.
Grad dobija pasoš. Baca kamen u Veliki
Kanjon, gnjura u okeanu, u sunčanom Riju tera od sebe
prosjake. Grad već zna kako to izgleda biti svet.
Grad leži uspavan na hirurškom stolu,
čekajući na operaciju uklanjanja bora. Što je
grad stariji, to više želi da zaboravi.
plavog sečiva biva širom otvoren. U utrobi koja
isparava, varvarska plemena umivaju lice i ruke.
Pošalji komentar
Komentari: