U subotu mu je pozlilo, počeo je da povraća krv. Hitno je prebačen u bolnicu. U nedelju sam se spremao da ga posetim. Tada je zazvonio telefon: "Samo da ti javim. Sad su me zvali iz bolnice. Tata je..."
Bio je Električar. Da, sa velikim E. Zaljubljen u električnu struju, a valjda i ona u njega. Nikada mu nije naudila. Retko bi kada koristio "glimericu" da proveri da li je neka žica pod naponom. Obično bi kratko pipnuo žicu, pa ako "drma", onda je faza, a ako ne, onda je nula ili uzemljenje. Kada bi ostao bez šibica i upaljača, gurnuo bi dva parčeta žice u najbližu utičnicu, ovlažio vrh cigarete, žice prislonio na vrh tako da počnu da skaču varnice. On bi s druge strane ustima povlačio i tako bi zapalio cigaretu. Umeo je jednom rukom da drži žicu pod naponom, a drugom lagano da prelazi preko moje ruke. Tada bih osetio kako kroz moju ruku prolaze trnci (ne znam kako bih to drugačije nazvao). Ako bi ga nekada struja drmnula malo jače, govorio je da je to dobro za reumu.
Obožavao je Nikolu Teslu. Bio je njegov fan, kako bi se to danas reklo. Imao je znanje iz teorije elektro tehnike na nivou inžinjera, a verovatno i više. Nikada nije koristio formule za izračunavanja iz udžbenika, uveke je imao neke svoje formule. Njegov mlađi sin išao je, naravno, u ETŠ. Imao je sve petice osim jedne četvorke iz usko stručnog predmeta. Ćale je otišao da nekako nagovori profesorku ne bi li mu to popravila, e da mu ne bi kvarila opšti uspeh. I tako su njih dvoje sedeli i razgovarali, pa se razgovor lagano preneo na teoriju elektro tehnike, pa je ćale uzeo kredu, izašao na tablu i počeo da piše i objašnjava neke svoje skraćene postupke za izračunavanje nekih veoma komplikovanih formula. A profesorka je nemo stajala i razrogačenih očiju blenula u tablu. Sutra dan je rekla njegovom sinu: "Zar te nije sramota da pored onakvog oca ne znaš za peticu moj predmet?"
Imao je neke svoje, malo neobične, poglede na život i smrt. Bio je uveren da je ovaj život samo jedan od razreda neke škole koju svi pohađamo. Kada umremo, mi u stvari prelazimo u neki sledeći, viši, razred, sa manjim i li većim uspehom iz prethodnog. Ponavljači se, naravno, vraćaju. Možda je to ono što zovu reinkarnacija, ne znam.
On je u Nedelju, 5. Novembra 2006. god., napustio ovaj razred. Siguran sam da je bio đak generacije. Ne sumnjam da će i u sledećem, višem razredu, biti među najboljima.
TATA, DRŽIM TI FIGE!
Bio je Električar. Da, sa velikim E. Zaljubljen u električnu struju, a valjda i ona u njega. Nikada mu nije naudila. Retko bi kada koristio "glimericu" da proveri da li je neka žica pod naponom. Obično bi kratko pipnuo žicu, pa ako "drma", onda je faza, a ako ne, onda je nula ili uzemljenje. Kada bi ostao bez šibica i upaljača, gurnuo bi dva parčeta žice u najbližu utičnicu, ovlažio vrh cigarete, žice prislonio na vrh tako da počnu da skaču varnice. On bi s druge strane ustima povlačio i tako bi zapalio cigaretu. Umeo je jednom rukom da drži žicu pod naponom, a drugom lagano da prelazi preko moje ruke. Tada bih osetio kako kroz moju ruku prolaze trnci (ne znam kako bih to drugačije nazvao). Ako bi ga nekada struja drmnula malo jače, govorio je da je to dobro za reumu.
Obožavao je Nikolu Teslu. Bio je njegov fan, kako bi se to danas reklo. Imao je znanje iz teorije elektro tehnike na nivou inžinjera, a verovatno i više. Nikada nije koristio formule za izračunavanja iz udžbenika, uveke je imao neke svoje formule. Njegov mlađi sin išao je, naravno, u ETŠ. Imao je sve petice osim jedne četvorke iz usko stručnog predmeta. Ćale je otišao da nekako nagovori profesorku ne bi li mu to popravila, e da mu ne bi kvarila opšti uspeh. I tako su njih dvoje sedeli i razgovarali, pa se razgovor lagano preneo na teoriju elektro tehnike, pa je ćale uzeo kredu, izašao na tablu i počeo da piše i objašnjava neke svoje skraćene postupke za izračunavanje nekih veoma komplikovanih formula. A profesorka je nemo stajala i razrogačenih očiju blenula u tablu. Sutra dan je rekla njegovom sinu: "Zar te nije sramota da pored onakvog oca ne znaš za peticu moj predmet?"
Imao je neke svoje, malo neobične, poglede na život i smrt. Bio je uveren da je ovaj život samo jedan od razreda neke škole koju svi pohađamo. Kada umremo, mi u stvari prelazimo u neki sledeći, viši, razred, sa manjim i li većim uspehom iz prethodnog. Ponavljači se, naravno, vraćaju. Možda je to ono što zovu reinkarnacija, ne znam.
On je u Nedelju, 5. Novembra 2006. god., napustio ovaj razred. Siguran sam da je bio đak generacije. Ne sumnjam da će i u sledećem, višem razredu, biti među najboljima.
TATA, DRŽIM TI FIGE!
Pošalji komentar
Komentari:TATA, DRŽIM TI FIGE!
Spadalo...moja iskrena sočut za Tvog tatu....bio je najbolji...DA....sada je vjerovatno našao svoj mir....i ja mu držim fige...nek počiva u miru......a Ti....šta češ Ti?....ČUVAJ SE i Ti struje......
Spadalo...moja iskrena sočut za Tvog tatu....bio je najbolji...DA....sada je vjerovatno našao svoj mir....i ja mu držim fige...nek počiva u miru......a Ti....šta češ Ti?....ČUVAJ SE i Ti struje......
najiskrenije saucesce... bas ste me jako dotakli s textom, pogotovo sto mi je tata u bolnici.. i sto sam jako vezana za njega.. i sto je jako mlad.. i sto je elektro inzinjer i mnogo voli da se igra strujom..
(drugarica sa drugog bloga, balkona)
(drugarica sa drugog bloga, balkona)
Poslao
Anoniman
u 06:02, Monday 6 November 2006 | Link | |
steta za tvog tatu sto je otisao u taj dugi razred, u ovm ce mu klupa biti prazna. Jedan topao tekst na kakav nisam do sada naisla na blogovima.
Zalim zbog tuge koju ces osecati....a kome je bolje....nama sto ostajemo...ili njima sto su otisli saznacemo i mi jednoga dana.
evo da ti se javim, osecam se uzasno sto vise nema naseg tate, uzasno... tvoja sestra Seka
Poslao
Anoniman
u 14:49, Monday 6 November 2006 | Link | |
"Ne sumnjam da će i u sledećem, višem razredu, biti među najboljima."
- zivot je takav, stalno nesto ucimo...
- zivot je takav, stalno nesto ucimo...
...jako mi je žao........ 
tata držim ti fige....toliko puno ljubavi....
tata držim ti fige....toliko puno ljubavi....
Najiskrenije saucesce...Verujem da ce vasem tati biti lepo tamo negde... posebno sto sigurno zna da ovde nece biti zaboravljen...Vas tekst je pun neznosti i nezaborava....
moja sućut spadalo, vjerujem da ti je jako teško, ali moram ti kazati da još nisam pročitala tako pozitivan i dirljiv tekst na tu temu, a napisan u žalosti za dragom osobom
......."Zar te nije sramota da pored onakvog oca ne znaš za peticu moj predmet?".......
Ma kakav crni vaš predmet ?!!
...... ako je već mogao biti prisvajan onda je bio mog ćaleta a ne vaš! I još nešto bog je znao za pet moj otac za četiri a mi svi ostali naj više za trojku......
inace njegov sud je bio mnogo strožiji nego vaš, on me je često rušio i slao na popravne tako da mi vaša četvorka neznači ama baš ništa.........
ustvari ,...
ove godine sam dobio dvojku, posle petnaest godina staža u struci ćale je rešio da mi popravi ocenu rekavši : " Ponosan sam na tebe ,bićeš jednog dana stručnjak"
kakav je samo on lik ,opet me je prešao .Ostao mi negde u kolima ka bolnici , dok sam ga družao u rukama , nedovršen pismeni......
jeste shvatam da se struja ne gubi ćale,
samo sam preterano tebi sličan pa nisam stigao to da priznam .
Ovako mi ostao popravni od života da dobijem jednog dana trojku u nekom sledećem razredu
Ako, stavio sam one dve baterije u gornji džep od sakoa- i meni će neko- pa ću tako sigurno jednog dana dobiti trojku.
samo da znaš, brate moj stariji, upoznao sam se sa strujom i to lično.Lomila me i davila stezala i gušila ali mi ništa nije mogla ,i nije baš neki zadatak. Samo ovo danas je mnogo veća prepreka i jako teško pada mi ovo novo učenje ćaletovo ,Zašto mi celog života postavlja nerešive probleme???!!!!
Jako mi nedostaje
oli
Ma kakav crni vaš predmet ?!!
...... ako je već mogao biti prisvajan onda je bio mog ćaleta a ne vaš! I još nešto bog je znao za pet moj otac za četiri a mi svi ostali naj više za trojku......
inace njegov sud je bio mnogo strožiji nego vaš, on me je često rušio i slao na popravne tako da mi vaša četvorka neznači ama baš ništa.........
ustvari ,...
ove godine sam dobio dvojku, posle petnaest godina staža u struci ćale je rešio da mi popravi ocenu rekavši : " Ponosan sam na tebe ,bićeš jednog dana stručnjak"
kakav je samo on lik ,opet me je prešao .Ostao mi negde u kolima ka bolnici , dok sam ga družao u rukama , nedovršen pismeni......
jeste shvatam da se struja ne gubi ćale,
samo sam preterano tebi sličan pa nisam stigao to da priznam .
Ovako mi ostao popravni od života da dobijem jednog dana trojku u nekom sledećem razredu
Ako, stavio sam one dve baterije u gornji džep od sakoa- i meni će neko- pa ću tako sigurno jednog dana dobiti trojku.
samo da znaš, brate moj stariji, upoznao sam se sa strujom i to lično.Lomila me i davila stezala i gušila ali mi ništa nije mogla ,i nije baš neki zadatak. Samo ovo danas je mnogo veća prepreka i jako teško pada mi ovo novo učenje ćaletovo ,Zašto mi celog života postavlja nerešive probleme???!!!!
Jako mi nedostaje
oli
Poslao
gulanfer
u 22:14, Monday 6 November 2006 | Link | |
Ovo je zaista predivno napisano. Toplo i divno. Zzao mi je:-(
Poslao
samojedino
u 22:15, Monday 6 November 2006 | Link | |
Moje iskreno saučešće primi, dragi moj Spadalo, moj virtualni drugaru iz prve. Neka ti tata počiva u spokoju, divnog sina je podigao.
Poslao
MT-dorcolac 51.
u 10:29, Tuesday 7 November 2006 | Link | |
Saučešće, Spad
Poslao
hrundi s drugog bloga
u 17:32, Tuesday 7 November 2006 | Link | |
eh, spadalo....zao mi je...
Poslao
sonja k.
u 01:00, Thursday 9 November 2006 | Link | |
JAVIO MI SE TATA!
Da! Javio mi se jos u sredu, 8-og novembra ali ja nisam bila u stanju ranije da napisem ovo pismo.
Kako? Pa na njegov nacin, preko struje, kako bi drugo: Napravio mi je kuslus u stanu, sijalica je jednostavno izltela iz svog lezista iz lustera, pala na pod i OSTALA CELA!? To sam naravno videla posle moje licne intervencije u podrumu gde se nalaze strujomeri. Da, da, sta se cudite, pa nije on samo na sinove prenosio svoje znanje o struji, vukao je i mene, SVOJU CERKU SEKU sa sobom, sve kao pod izgovorom da mu pridrzavam alat.
E, Tata, Tata... pa hvala Ti... Ko zna koliko sam para ustedela u ovom svom zivotu popravljajuci sama sve zivo po kuci: pegle, usisivace, fenove za kosu, televizore, zvucnike pa i wc-kotlice i slicne stvari jer ti si me Tata svemu naucio. Da, da, svoju cerku.
Eto, baco moja, Oli i Spadalo, kao sto vidite, Tata i tamo pravi dar-mar sa "njegovom" strujom.
Kuslus sa onog Sveta. Dakle, stigao je svojoj vecnoj kuci.
Stavila sam sijalicu u vitrinu i gledam je. Razmisljam, svasta mi se mota po glavi, ne znam. Pa sve i da nema nista u njoj, ja imam nju SIJALICU kao najlepsu uspomenu od Tate. Hm...
Hvala Tata sto si se javio i pogledaj: u dzepu su ti ukrstene reci, olovka i naocare, baterije se vec podrazumevaju. I da ne zaboravim, sledeci put kada mi se budes javljao nemoj bas tako kasno da idem u podrum, do 10-11 je sasvim O.K. po nasem ovozemaljskom vremenu. I sad je tako nesto pa laku noc svima zelim na ovom forumu i zahvaljujem se svima koji su tako dirljivo uputili saucesce mom bratu Spadalu, samim tim i meni kao njegovoj sestri i nasem bratu Oliju.
Hvala.
Da! Javio mi se jos u sredu, 8-og novembra ali ja nisam bila u stanju ranije da napisem ovo pismo.
Kako? Pa na njegov nacin, preko struje, kako bi drugo: Napravio mi je kuslus u stanu, sijalica je jednostavno izltela iz svog lezista iz lustera, pala na pod i OSTALA CELA!? To sam naravno videla posle moje licne intervencije u podrumu gde se nalaze strujomeri. Da, da, sta se cudite, pa nije on samo na sinove prenosio svoje znanje o struji, vukao je i mene, SVOJU CERKU SEKU sa sobom, sve kao pod izgovorom da mu pridrzavam alat.
E, Tata, Tata... pa hvala Ti... Ko zna koliko sam para ustedela u ovom svom zivotu popravljajuci sama sve zivo po kuci: pegle, usisivace, fenove za kosu, televizore, zvucnike pa i wc-kotlice i slicne stvari jer ti si me Tata svemu naucio. Da, da, svoju cerku.
Eto, baco moja, Oli i Spadalo, kao sto vidite, Tata i tamo pravi dar-mar sa "njegovom" strujom.
Kuslus sa onog Sveta. Dakle, stigao je svojoj vecnoj kuci.
Stavila sam sijalicu u vitrinu i gledam je. Razmisljam, svasta mi se mota po glavi, ne znam. Pa sve i da nema nista u njoj, ja imam nju SIJALICU kao najlepsu uspomenu od Tate. Hm...
Hvala Tata sto si se javio i pogledaj: u dzepu su ti ukrstene reci, olovka i naocare, baterije se vec podrazumevaju. I da ne zaboravim, sledeci put kada mi se budes javljao nemoj bas tako kasno da idem u podrum, do 10-11 je sasvim O.K. po nasem ovozemaljskom vremenu. I sad je tako nesto pa laku noc svima zelim na ovom forumu i zahvaljujem se svima koji su tako dirljivo uputili saucesce mom bratu Spadalu, samim tim i meni kao njegovoj sestri i nasem bratu Oliju.
Hvala.
Poslao
Anoniman
u 22:50, Sunday 19 November 2006 | Link | |
дивно
Poslao
Anoniman
u 20:05, Sunday 4 February 2007 | Link | |
Kakva divna i osećajna deca. Vaš otac vas je naučio puno, puno više od struje. On vas je naučio životu.
<br>Iskreno saučešće, svima.
<br>Iskreno saučešće, svima.
Poslao
Anoniman
u 19:10, Saturday 6 October 2007 | Link | |