I evo ljubavi moja, sumrak je, noć se hvata...
Sam sam u maloj krčmi uz čašu jakoga pića.
Ja više nikoga nemam, ni majku ni oca ni brata...
Ćutim, a ćutanje mi proždire grudi i misli mozak mi kljuju:
ja više nikoga nemam...
A svuda prolaze ljudi sa zlobnim podsmehom na licu
i prezrivo u mene pilje, ti mali, bedni, ljudi...
O, koliko li zlobe samo skrivaju njihove oči,
ti pogledi što me bodu, njihove maske lica
k'o crne senke noći, pilje u mene dugo,
beskrajno dugo... i odu.
I opet ostajem sam, a misli nekuda lebde...
Davno sam, davno jednom, izgubio samoga sebe.
Dok pogled mi sneno bludi kroz plavi dim cigarete,
ja vidim Maj u cveću, malenu klupu i tebe.
I vidim siluetu uvek voljenog bića...
ta stara dobra prošlost što nikada doći neće...
A sada su moje oči crvene od jakoga pića
i moje čelo je mračno od neispavanih noći.
Da, tiho prolaze dani kao dug lanac bez kraja
i vreme ledenom rukom sećanja zauvek briše,
i rastali smo se tiho se na kraju sunčanog maja,
a dani dođu ... i odu... jer tebe nema više.
Sad više nema sunca i nema rumenih ruža
i nebo nije plavo kao što je bilo tada.
Sumrak jeseni kasne blede mi ruke pruža
i veče prepuno slutnji u dušu moju pada.
U mome srcu sada potmulo ćutanje zvoni...
Ja patim svoju samoću...
Kelner! Još jednu čašu, molim!
Sam sam u maloj krčmi uz čašu jakoga pića.
Ja više nikoga nemam, ni majku ni oca ni brata...
Ćutim, a ćutanje mi proždire grudi i misli mozak mi kljuju:
ja više nikoga nemam...
A svuda prolaze ljudi sa zlobnim podsmehom na licu
i prezrivo u mene pilje, ti mali, bedni, ljudi...
O, koliko li zlobe samo skrivaju njihove oči,
ti pogledi što me bodu, njihove maske lica
k'o crne senke noći, pilje u mene dugo,
beskrajno dugo... i odu.
I opet ostajem sam, a misli nekuda lebde...
Davno sam, davno jednom, izgubio samoga sebe.
Dok pogled mi sneno bludi kroz plavi dim cigarete,
ja vidim Maj u cveću, malenu klupu i tebe.
I vidim siluetu uvek voljenog bića...
ta stara dobra prošlost što nikada doći neće...
A sada su moje oči crvene od jakoga pića
i moje čelo je mračno od neispavanih noći.
Da, tiho prolaze dani kao dug lanac bez kraja
i vreme ledenom rukom sećanja zauvek briše,
i rastali smo se tiho se na kraju sunčanog maja,
a dani dođu ... i odu... jer tebe nema više.
Sad više nema sunca i nema rumenih ruža
i nebo nije plavo kao što je bilo tada.
Sumrak jeseni kasne blede mi ruke pruža
i veče prepuno slutnji u dušu moju pada.
U mome srcu sada potmulo ćutanje zvoni...
Ja patim svoju samoću...
Kelner! Još jednu čašu, molim!
Pošalji komentar
Komentari:LAKO JE TEBI, MOZES SE NAPITI, TI SI MUSKARAC...SVE TI JE OPROSTENO
Poslao
AnaM
u 11:49, Sunday 4 November 2007 | Link | |
a misli nekuda lebde...
predivna muzika
i pijani bez pica
Pozz mom Spadalu
predivna muzika
i pijani bez pica
Pozz mom Spadalu
Jaoooo???
Poslao
kloe
u 07:14, Wednesday 7 November 2007 | Link | |