U subotu mu je pozlilo, počeo je da povraća krv. Hitno je prebačen u bolnicu. U nedelju sam se spremao da ga posetim. Tada je zazvonio telefon: "Samo da ti javim. Sad su me zvali iz bolnice. Tata je..."
Bio je Električar. Da, sa velikim E. Zaljubljen u električnu struju, a valjda i ona u njega. Nikada mu nije naudila. Retko bi kada koristio "glimericu" da proveri da li je neka žica pod naponom. Obično bi kratko pipnuo žicu, pa ako "drma", onda je faza, a ako ne, onda je nula ili uzemljenje. Kada bi ostao bez šibica i upaljača, gurnuo bi dva parčeta žice u najbližu utičnicu, ovlažio vrh cigarete, žice prislonio na vrh tako da počnu da skaču varnice. On bi s druge strane ustima povlačio i tako bi zapalio cigaretu. Umeo je jednom rukom da drži žicu pod naponom, a drugom lagano da prelazi preko moje ruke. Tada bih osetio kako kroz moju ruku prolaze trnci (ne znam kako bih to drugačije nazvao). Ako bi ga nekada struja drmnula malo jače, govorio je da je to dobro za reumu.
Obožavao je Nikolu Teslu. Bio je njegov fan, kako bi se to danas reklo. Imao je znanje iz teorije elektro tehnike na nivou inžinjera, a verovatno i više. Nikada nije koristio formule za izračunavanja iz udžbenika, uveke je imao neke svoje formule. Njegov mlađi sin išao je, naravno, u ETŠ. Imao je sve petice osim jedne četvorke iz usko stručnog predmeta. Ćale je otišao da nekako nagovori profesorku ne bi li mu to popravila, e da mu ne bi kvarila opšti uspeh. I tako su njih dvoje sedeli i razgovarali, pa se razgovor lagano preneo na teoriju elektro tehnike, pa je ćale uzeo kredu, izašao na tablu i počeo da piše i objašnjava neke svoje skraćene postupke za izračunavanje nekih veoma komplikovanih formula. A profesorka je nemo stajala i razrogačenih očiju blenula u tablu. Sutra dan je rekla njegovom sinu: "Zar te nije sramota da pored onakvog oca ne znaš za peticu moj predmet?"
Imao je neke svoje, malo neobične, poglede na život i smrt. Bio je uveren da je ovaj život samo jedan od razreda neke škole koju svi pohađamo. Kada umremo, mi u stvari prelazimo u neki sledeći, viši, razred, sa manjim i li većim uspehom iz prethodnog. Ponavljači se, naravno, vraćaju. Možda je to ono što zovu reinkarnacija, ne znam.
On je u Nedelju, 5. Novembra 2006. god., napustio ovaj razred. Siguran sam da je bio đak generacije. Ne sumnjam da će i u sledećem, višem razredu, biti među najboljima.
TATA, DRŽIM TI FIGE!
Bio je Električar. Da, sa velikim E. Zaljubljen u električnu struju, a valjda i ona u njega. Nikada mu nije naudila. Retko bi kada koristio "glimericu" da proveri da li je neka žica pod naponom. Obično bi kratko pipnuo žicu, pa ako "drma", onda je faza, a ako ne, onda je nula ili uzemljenje. Kada bi ostao bez šibica i upaljača, gurnuo bi dva parčeta žice u najbližu utičnicu, ovlažio vrh cigarete, žice prislonio na vrh tako da počnu da skaču varnice. On bi s druge strane ustima povlačio i tako bi zapalio cigaretu. Umeo je jednom rukom da drži žicu pod naponom, a drugom lagano da prelazi preko moje ruke. Tada bih osetio kako kroz moju ruku prolaze trnci (ne znam kako bih to drugačije nazvao). Ako bi ga nekada struja drmnula malo jače, govorio je da je to dobro za reumu.
Obožavao je Nikolu Teslu. Bio je njegov fan, kako bi se to danas reklo. Imao je znanje iz teorije elektro tehnike na nivou inžinjera, a verovatno i više. Nikada nije koristio formule za izračunavanja iz udžbenika, uveke je imao neke svoje formule. Njegov mlađi sin išao je, naravno, u ETŠ. Imao je sve petice osim jedne četvorke iz usko stručnog predmeta. Ćale je otišao da nekako nagovori profesorku ne bi li mu to popravila, e da mu ne bi kvarila opšti uspeh. I tako su njih dvoje sedeli i razgovarali, pa se razgovor lagano preneo na teoriju elektro tehnike, pa je ćale uzeo kredu, izašao na tablu i počeo da piše i objašnjava neke svoje skraćene postupke za izračunavanje nekih veoma komplikovanih formula. A profesorka je nemo stajala i razrogačenih očiju blenula u tablu. Sutra dan je rekla njegovom sinu: "Zar te nije sramota da pored onakvog oca ne znaš za peticu moj predmet?"
Imao je neke svoje, malo neobične, poglede na život i smrt. Bio je uveren da je ovaj život samo jedan od razreda neke škole koju svi pohađamo. Kada umremo, mi u stvari prelazimo u neki sledeći, viši, razred, sa manjim i li većim uspehom iz prethodnog. Ponavljači se, naravno, vraćaju. Možda je to ono što zovu reinkarnacija, ne znam.
On je u Nedelju, 5. Novembra 2006. god., napustio ovaj razred. Siguran sam da je bio đak generacije. Ne sumnjam da će i u sledećem, višem razredu, biti među najboljima.
TATA, DRŽIM TI FIGE!
