Saturday 23 September 2006
Ne daj se Ines
Ne daj se godinama moja Ines
Drukčijim pokretima i navikama
Jer još ti je soba topla
Prijatan raspored
I rijetki predmeti
Imala si više ukusa od mene
Tvoja soba, divota
Gazdarica ti je u bolnici
Uvjek si se razlikovala
Po boji papira svojih pisama
Po poklonima
Pratila me sledećeg jutra oko devet
Do stanice
I ruši se zeleni autobus
Tjeran jesenjim vjetrom
Kao list
Niz jednu beogradsku padinu
U večernjem sam odelu
I opkoljen pogledima
Ne daj se mladosti moja
Ne daj se Ines
Dugo je pripremano
Naše poznanstvo
I onda, slučajno,
Uz vruću rakiju
I sa svega nekoliko rečenica
Loše prikrivena želja
Tvoj je način gospođe
I obrazi seljanke
Prostakušo i plemkinjo moja
Pa tvoje grudi, krevet
I moja soba
Obješena u zraku
Kao naranča
Kao narančasta svijetiljka
Nad zelenom i modrom
Vodom Zagreba
Proleterskih brigada 39
Kod Grković
Pokisla ulica od prozora dalje
I šum predvečernjih tranvaja
Lijepi trenuci nostalgije
Ljubavi i siromaštva
Upotreba zajedničke kupaonice
I ''molim vas, ako me tko traži...''
Ne daj se Ines
Evo ustajem
Tek da okrenem ploču
Da li je to nepristojno
U ovakvom času
Mocart, Rekvijem, Agnus dej
Meni je, ipak, najdraži početak
Raspolažem sa još milion
Nježnih i bezobraznih podataka
Naše mladosti
Koja nas, pred vlastitim očima,
Vara i krade i napušta
Ne daj se Ines
Poderi pozivnicu
Otkaži večeru
Prevari muža
Odlazeći da se počešljaš
U nekom boljem hotelu
Dodirni me ispod stola koljenom
Generacijo moja, ljubavnice
Znam da će još biti mladosti
Ali ne više ovakve
U proseku 1953.
Ja neću imati s kim
Ostati mlad
Ako svi ostarite
I ta će mi mladost
Teško pasti
A bit će ipak
Da ste vi u pravu
Jer sam sam na ovoj obali
Koju ste napustili
I predali bezvoljno
A ponovo počinje kiša
Kao što već kiši u listopadu
Na otocima
More od olova
I nebo od borova
Udaljeni glasovi
Koji se miješaju
Glas majke, prijatelja,
Kćeri, ljubavnice, broda, brata
Na brzinu pokupljeno rublje
Pred kišu
I nestalo je svijetla
S tom bijelinom
Još malo šetnje uz more
I gotovo
Ne daj se Ines
Secam se, secam. Bila su to lepa vremena na neki nacin...
Prvi put sam na vasem Blogu...Odusevljena sam Svastarom...mozda zbog "u proseku 1953"...Posle svih ovih pesama...odah i ja autostopom kroz snove...Sad znam sta cu da citam kad nemam nista za citanje....Hvala za neocekivani ugodjaj...
Da, Svastara je jako zanimljiva...
Ima svega...
Bravo , lepo je sto potojite
Hej, čoveče! Pa šta je s tobom?!
znachi, crkavam za ovom pesmom..
pazi, sherbedzija koji recituje arsenove stihove.. smrtna kombinacija.. a i pesma pogadja.. u centar..
)
Treba samo biti malo glup, ne mnogo, pa smisliti ovakvu pesmu.S brda s dola, nigde nista da se shvati. Pa covek samo pati za mladoscu i jednom osobom, kao i svi mi. Kaze...Kćeri, ljubavnice, broda, brata, kojeg broda? Je li to ona bila i sa mornarima? Sta je ovo , ko je to?
I kazu, pesma postade legenda.
A pustite Radeta nek snima filmove dobar je u tome.
Neka on ostavi, valjda je do sada vec to uradio, pesme drugima,tj. vec napisane.Jer, nema se vise sta napisati, izmisliti,dodati.procitati, na sve sto je napisano.Sve smo vec rekli,u ovih zadnjih 200 god. civilizacije.Nakon "Poslednji zar pradavnog sunca" (Tom Hartman) SVE knjige padaju u vodu.Ne treba vam vise masta.Sad je sve postalo ozbiljno.A mi jos detinjimo.
