Tek sam stigao u to Negde. Sa ulicama što me sve nekuda vuku; sa izlozima punim svih vrsta duvana za lulu. Potpuno nova noć. Ona iskrsava iz jedne poprečne ulice i ide prema meni. Nemam vremena ni da se kolebam. Stojim na samom početku vodopada - ona me čeka na dnu.
- I beg your... would you be so... I am just looking for...
Govorim bilo šta. S vremena na vreme mi odgovara. Upita me po neštao. Odgovaram nestrpljivo. Skoro razgovaramo. Upadamo jedno drugom u ćutanje. Pričamo o svemu bez plana. Pentramo se kroz nepoznate ulice duž noći. Posle jednog kraćeg pljuska ulazimo u njenu sobu.
- Ništa, kažem joj. Samo sam srećan što vas gledam. Što vas više gledam sve ste lepši, što ste lepši sve sam srećniji. (U srcu već davno proglašeno vanredno stanje.)
Onda ona kaže da više nema cigareta.
- "Player's", tu odmah iza ćoška, kaže mi. Oblačim se i izlazim - odmah, da bih se što pre vratio.
Iza ćoška nemaju "Player's" - ali tražim dalje. Ulazim u neke male ulice. U tom kraju kiosci su retki. Konačno, sa mukom nalazim jedan. Imao sam i sreće. Velika gomila "Player's - a" već u izlogu. Vraćam se. Vraćam se i dalje. Gde bi to moglo biti? Tražim uzalud. Koga da pitam i šta? Već je prošlo svako doba. U svitanje dižem ruke.
Još uvek imam negde to paklo "Player's - a". Da li se još po nekad upita šta je sa mnom. Nekada kad joj se puši, možda čak misli da ću se vratiti.
Šta vi mislite o ovome, prijatelji?
)