8/5/2006
-
Bremen 3.deo
 ...tanki pramenovi bledih oblaka sporo se razmicu otvarajuci ponor nocnog neba. Pavel jos uvek stoji kraj tinjajucih rusevina, sirom otvorenih ociju koje nisu mogle dopreti dalje od spustene rampe i vrelog oblaka dima. Svet se vise nije smesio na njega. Ritnuo ga je u stomak. Snazno, izbijajuci sav vazduh iz pluca. Izdahnuo je miris lavande i udahnuo opori miris dima... Hiljadu kilometara odatle, malo dalje u zaledjenom vremenu Juraj je sa uzasom posmatrao narastajucu siluetu Stormovika koja je tiho brisala iznad tla gotovo dodirujuci vrhove stabala. Nije cuo brundanje njegovih topova, samo blesak na krilima i stabla koja se povijaju pod udarom sabijenog vazduha, i tek onda urlanje avionskog motora i brzo dobovanje zrna. Kratak, tup udar. Nije ni osetio bol, samo je u trenutku izgubio dah i zapanjeno pogledao u svoje grudi kojih vise nije bilo. Zateturao se i kliznuo na izlomljenu tarabu. Tezina slema mu povuce glavu unazad, a redenici tiho zazveckavsi spustise se na tlo. Vreme je zgasnulo i pre nego sto je stigao to da shvati. Praznim pogledom ispratio je nekoliko tridesetcetvorki, bujicu vojnika zaklonjenih iza tenkova kao i zavijanje Kacusa u daljini. Ali to ionako vise nije bilo vazno.
.... Pavel se nije secao kako se vratio. Odjednom je ponovo bio u svojoj sobi. Stajao je na samim vratima, posmatrao svoj ofucani metalni krevet i drhtao celim telom.
Sutradan, ponovo je bio na svom radnom mestu. Cutke je ukljucio masinu i sacekao da se teski zamajci zaukaju. Nekoliko trenutaka je posmatrao sistave kaiseve, a zatim zatvorivsi oci gurnu ruku u to sistavo klupko... kratak ostar bol... Pavel uzmice, pridrzava patrljke prstiju iz kojih sikljaju mlazevi krvi i lagano tonuci u mrak cuje uzvike drugih radnika... Pavel je krenuo kuci.......... ...daj drugu esmarhovu!!! - urla Dok pritiskajuci otvorenu venu iz koje strca vodoskok krvi natapajuci mu jaknu. Panicno preturam torbu: - Nema!!! - Daj bilo sta!!! Iskrvarice!!! - u bluzi napipavam konopac za ciscenje puske - ...imam samo ovo!- - Bice dobro! - Dok uzima konopac i cvrsto steze nogu iznad kolena. - Zovi sanitet da posalju kola! - klimnuh glavom i odmakoh se malo nize jos uvek cvrsto stezuci pusku. - Sladoledzija, ovde Sneg, imamo jednog tesko ranjenog, hitno saljite sanitetska kola! - kratko sustanje u slusalicama - ...Sneg ovde Sladoledzija, kakve su povrede? - ....osvrcem se ka Doku i onom nesretniku na zemlji...- ...paaa, nema jednu nogu, a na drugoj dvostruki... otvoreni prelom...- Stizemo!-.... iskljucujem radio stanicu i vracam se do Doka. - Dolaze....- dok klima glavom. Momak lezi na zemlji, a graske znoja mu se skupljaju po obrvama. Uzimam cuturicu i otpijam jedan gutljaj i dodajem je Doku. On je cutke pruza momku koji je samo prisloni na usne i odmah vrati - N...ne m..mogu... povraticu...-
- To ti je od soka...- rece Dok otpijajuci dug gutljaj. Petar Veliki se spusti pokraj mene i potapsa me po ramenu. - Ti bas nadjes trenutak gde da se zadesis...- Slegnuh ramenima. Nije bio moj izbor. -Samo nemoj mnogo da skaces okolo...eno jos jedna - rece Petar i uperi prst u zbun do nas iz kojeg je vrebala jos jedna mina nasadjena na kocic. Tanki konac protezao se skriven u travi i napred i nazad. - Sta mislis? Na potez ili otpust? - upita Dok....- Jebiga, ne bih sad to proveravao. Na nesto jeste...hm, izgleda da ce opet magla... nastavice se...
|
| Pošalji komentar! :: Obavesti prijatelja! |
Poslao
9/5/2006
-
 Poslao proteus
|
| uh ,kako je lepo kad na kraju ovako napornog dana možeš pročitati priču poput ove! |
Permanent Link |
Poslao jazz
O meni
Poslednje objavljeno
- Iskusenje
- Ne zaboravljam
- Krajevi
- Bez Naslova
- Spavanje
- Razmisljaj
- Magla
- Smrt
- Bol
- Kisa i alkohol
- Nebo
- ...za Berlin!!!
- Sretni praznici!!!
- ovaj blog jos postoji...
- Bremen 3.deo
- Bremen 2. deo
- Bremen
- Intermezzo
- Zaledjena noc 2. deo
- Zaledjena noc
- Kraj zime 2
- Kraj zime
- Mail Man
- Petar Veliki
- Dan posle juce
Meni
Kalendar
Prijatelji
Linkovi
Entry 15 od25
Prethodna | Sledeća
Permanent Link