12/4/2006 - Dan posle juce
Kao i svaki drugi uostalom. Stvar dobrog ili loseg izbora. Sivilo nadire sa istoka mucno se probijajuci kroz kisnu koprenu koja neumorno natapa odecu. Palim cigaretu, duboko udisem i vec osecam vlaznu hladnocu zore. U vazduhu se jos oseca miris eksploziva i baruta, sada pomesan sa mirisom jeftinog duvana. Ne moze se previse ocekivati od ovog dana, osim solje vrele kafe. Valjda to daje smisao ovim beskrajnim ponavljajucim jutrima. Spustam slem i sedam na raskvaseno oboreno deblo naziruci Pavela kako se probija kroz sumaglicu. Ni on nije napravio neki narociti izbor za ovo jutro. Podbuo, neobrijan, tetura preko blatnog puta balansirajuci i zvekecuci usput limenim soljama, ali ako nista drugo, cinio je jutro podnosljivijim. Zastaje predamnom pruza mi solju i sipa vrelu kafu iz termosa. - Gadno bilo nocas?- Slezem ramenima. Ionako nemam sta pametno reci. Pavel klima glavom i pazljivo zatvara termos. - Nestaje kafe. Trebalo bi otici do sela. Jebiga. Samo nam jos to trebalo. - Imam nesto u rancu...-rekoh - ...bice dovoljno do sutra. Pavel samo zavrte rukom i odgega dalje. Opet sam sam. I tisina. I vrela kafa. I nije tako lose. Bar imam kafu. I jebeni Pavel. Uvek ima potrebu da bude na nekom drugom mestu, narocito tamo gde se nista ne dogadja. To sto je mrtav vec godinama uopste ga ne opravdava. Daaa, mrtav je, zajedno sa svim onim Nemcima, ludim ruskim tenkistima, prelepim Ukrajinkama. Cami u nekoj banatskoj ledini i svako jutro donosi vrelu, tek skuvanu mirisnu kafu. Bar zna sta valja. Ipak, posle svih gluposti on je jos napravio najbolji izbor. Srcem tu kafu, izduvavam ogromne oblake pare i gledam Dunav pod sobom. Sirok je, mutan, nabujao i tih. Petar se tiho prikrada izmedju drveca. Oprezno izviruje izmedju stabala. Malo je ubledeo, verovatno prehladjen i naravno, opet bez cigareta. - Ziv si?- pita unezvereno vrteci glavom - Ono nocas je bas bilo blizu...- - Oko dva i po kilometra...- rekoh pruzajuci mu kutiju cigareta. Petar je brzo dohvati i izvezbanim pokretom izvuce nekoliko komada. Jednu zatice za uvo, jednu pali, a ostale gura u neki tajni dzep. Cutimo i posmatramo Dunav. Uvek je bio dosadan, a njegov spisak losih izbora pozamasan. Toliko velik da se protegao na 3 generacije. Ali to je bilo i za ocekivati od porodicnog coveka. I ne voli Dunav. Zbog njega u porodici niko ne voli Dunav. Verovatno zato sto je u njemu umro, a zbog toga je i Jan besan na njega. On je zeleo da to obavi kako treba, kao i toliki pre njega ali kada se spoji mnogo losih izbora razum bas i nema mnogo sanse. - Pa, idem ja - rece Petar gaseci cigaretu petom. - Prilicno je vlazno ovde...- - Jeste Petre- odvracam stavljajuci slem na glavu. Negde iza brda probija se tihi ostri pisak. Petar potrckujuci, ali i dalje oprezan nestaje izmedju stabala... Pisak se pretvara u tutanj a zatim u hipersonicno vristanje. Palim jos jednu cigaretu slusajuci aritmicno tutnjanje topova i riku panicnog forsaza i samo na trenutak kroz procepane oblake vidim siluetu aviona kako nestaje u daljini pracena malim rasprskavajucim oblacima. Dovoljno vremena da razmislim da li sam i ja napravio uopste bilo kakav izbor....nastavice se...
Pošalji komentar! :: Obavesti prijatelja!

12/4/2006 -
Poslao proteus
kakvo osveženje i sjajan izbor stila priče

Permanent Link

12/4/2006 -
Poslao Lady
Lepo napisano.

Permanent Link

12/4/2006 -
Poslao poglavica
welcome

Permanent Link

O meni

secanja, dobri i losi izbori, stvarni ljudi i stvarni dogadjaji, neka imena su prava, neka malo izmenjena, sve u svemu imao sam potrebu da ih zabelezim, da mi ne iskliznu iz pamcenja

Poslednje objavljeno
Meni
Kalendar

Prijatelji
Linkovi


    Entry 25 od25
    Prethodna | Sledeća