8/5/2006 - Bremen
...kundak napravi tiho klik sedajuci na svoje mesto. Samo polako, rutinirano, kao na obuci, prst iznad kocnice, remen preko lakta... nema potrebe biti nervozan, proslo je. Negde s desne strane trupkanje nogu, a odmah zatim i Kepov panicni glas: - Sto nisi pucao jebote?! - Namestam remen, slusajuci udaljeni tutanj koji zamire u nocnoj tisini. - Jebalo te pucanje...nisam ga ni cuo dok nije pustio...izgleda da je bio zdravo visoko....- Kep se osvrce, zija u dimnu oblak koji se lagano spusta ka tlu. - Jesi li video gde je pogodio?- pita pokusavajuci da ukljuci svoju radio stanicu. Slegoh ramenima: - Drugi vod, ili prskalice, ili put, otkud znam... Kep zaklima glavom: -Zovi Mailmana, idemo da vidimo...- Pa da, ko bi drugi i isao. Ja, zato sto sam naoruzan, Mailman zato sto je lud i Kep, valjda radoznao? Uostalom, i nije bilo sta da se vidi. Tresnulo je posred puta, nadomak mosta. Jebeno ogromna rupetina. Kada to kazem, mislim stvarno nejebenovatno veeeelika rupetina, zadimljena, vrela...da je samo malo dublja valjda bi stigla do samog pakla. U to dotrcava i Martin nosajuci neki komad metala. - Nasao sam je!!! Nasao sam je!!! - Baci to jebote!!!- zaurlasmo u glas. Martin staje zbunjeno se osvrcuci - Pa...pukla je...!!! - - Mozda je radioaktivno!!! - povika Kep lagano odstupajuci od zbunjenog Martina. - Daaaangg - zaklepeta onaj komad metala po asfaltu... - V...vec... m..mi se suse dlanovi...- promuca Martin zureci u repni stabilizator. - Da zovem abehajce? - upitah lagano hvatajuci zaklon iza opet stuporisanog Mailmana ciji je mozak ocajnicki pokusavao da poveze tu gomilu neraspoznatljivih reci koje ocigledno oznacavaju nekakvu opasnost. Istovremeno, sigurnim, izvezbanim pokretom vadim masku i stavljam je na lice. Za Kepa, to je bilo dovoljno, on je vec na vrhu padine, bar 30 metara od nas, Mailman stoji, skrguce zubima i znoji se, a Martin, bled kao krpa vrti se oko sebe sireci okuzene ruke. Ukljucujem radio i odmicem se ka Kepu. - Morava ovde Arizona, saljite ABHO ekipu ovamo, na 331, tresnuli su nas necim...- kratko sistanje i razgovetan glas- Sta je sa mostom? - besno pritiskam prekidac na mikrofonu - ...Jebo te most!!! Ceo je!!! Izgleda da nam se ozracio jedan!- opet sistanje - Ok, stizu, vec su na putu do vas...- iskljucujem radio i bacam pogled dole ka putu. Mailmanu je mozak konacno otkazao poslusnost. Zadenuo je onaj komad stabilizatora ispod miske i prazni besiku u zadimljenu rupu. Za to vreme, Martin je iskoristio priliku i zalegao iza nanosa zemlje sa strane... U daljini bleskaju farovi vozila abehajaca... Pavel se sve zveckajuci loncicima sruci pored mene i potegnu jedan dug gutljaj iz cuturice. - Ovu si trazio, jel` da?- upita pruzajuci mi je... To leto 42. je bilo hladno, mnogo hladnije nego ijedno pre toga. Pavel zagrnu mantil, uze parce slanine i hleba pazljivo zamotanih u novinsku hartiju, stavi svoj omiljeni half cilinder na glavu i krenu brzim korakom niz Lieben Strasse, ka drugom kraju grada. Na kratko je skrenuo u Taube Strasse, u prodavnicu pica starog Vernera Klugea i iskamcio "na crtu" vec bog zna koju flasu vina koju je strpao u unutrasnji dzep mantila. Pavelu je zivot bio veoma jednostavan. Nista ga nije previse brinulo. Zivot je isao svojim tokom, a on je taj zivot pratio. Ne preterano ambiciozno, ali on nije ni znao drugi nacin. Kutija cigareta, boca dobrog pica, zena u zagrljaju i nesto krova nad glavom. Treba li traziti vise? Mozda, ali to je bilo van njegovog poimanja. Zadovoljno je grabio osuncanim ulicama Bremena, upucivao ponosne naklone damama, odvazno podizao glavu u susretima sa nacifranim oficirima u crnim i zelenim uniformama. Svet je bio na njegovoj strani. Na ulazu u zenski radni logor, blizu fabrickih hala zaustavi ga vojnik na kapiji. - Halt! Ausvajs bitte! - Pavel, ni ne pogledavsi ga pruzi papir. Vojnik zabaci pusku na ledja i lenjo se odgega do prijavnice. Nekoliko minuta je prevrtao papir u rukama, telefonirao...razgovarao sa pretpostavljenima, a zatim se jednako lenjo dogega do Pavela, pruzi mu papir i samo mahnuvsi rukom podize rampu. Pavel nakrenu sesir, i u prolazu dobaci kutiju cigareta vojniku na sto ovaj zadovoljno klimnu glavom. Uspevalo je, kao i svaki put. Odmah iza ulaza, iza prve barake sa desne strane cekala ga je Tanja. Bez ijedne reci uhvatila ga je za ruku i povela unutra. Soba u baraci, kao bilo koja druga. Sest kreveta na sprat, sada praznih, jedini prozor koji gleda na krug, uokviren trakama od kockastog platna, grubi drveni sto prekriven cistom plahtom i 3 lale u flasi ispijenog pica. Pavel skida mantil i kaci ga na ivicu kreveta. Lagano, bez zurbe, razmotava stare novine i stavlja na sto parce slanine i hleba, flasu vina, kutiju losih cigareta. Tanja iz olupanog metalnog ormancica vadi case. Pavel izvezbanim pokretima otvara bocu i sipa vino u case. Tihi zveket stakla. Ispijaju vino gledajuci se preko ivica casa. Pavel joj sklanja rukom kosu sa lica. Dodiruje vrhovima prstiju njeno celo, obraze, a zatim zabacuje pramen kose preko njenih usnih skoljki tek ovlas ih dodirujuci. Ona spusta glavu i smesta svoj obraz u njegov dlan. Pavel oseti toplotu njenog lica, oseti otkucaje njenog srca i pije to vino zagledan u plavetnilo iza prozora. Tanja se odmice i svlaci grubi vuneni dzemper, suknja klizne na pod a za njom i pohabana bluza. Stoji tako naga, nezna, gotovo nedodirljiva, mirisnih bujnih grudi, snaznih bokova, raskosnih slapova kose stidljivo pustenih preko bradavica. Pavel ispija svoje vino i posmatra. Pazljivo, da ne zaboravi nijedan trenutak. Okleva da je i dodirne, da ne bi senka makar i na trenutak pala na pogresno mesto. Lagano udise taj miris, miris lavande i sapuna, miris muskata i svezeg hleba. Dodiruje je vrhovima prstiju, klizi niz njeno telo proklinjuci hrapavost sopstvenih prstiju.Ona ga privija uz sebe, sapuce na svom neznom pevajucem jeziku i Pavel zaboravlja stvarnost. Govori sa njom zaboravljajuci svoj jezik... Kasnije, napustajuci krug, samo dodirnu prstom obod sesira pozdravljajuci vojnika na kapiji. Sunce se vec spustalo na zapadu i on zastanu paleci cigaretu. Ulica se sirila pred njim ispunjena predvecernjom vrevom. Prodavci su ispred otvorenih radnji pozivali kupce, deca su vozila biciklove, a dame setale nudeci svoja uzgibana tela. Pavel ispusti jedan dim i nastavi niz ulicu osmehujuci se u sebi. Gotovo je stigao do Taube Strasse kada u njegovim usima po prvi put zaurlase sirene, a odmah zatim se zacu i udaljena grmljavina. Pavel stade i pogleda ka nebu sa kojeg su se jos smesili purpurni oblaci zarobljeni u sutonu. Tada je nebo eksplodiralo. Jos uvek nepomican, Pavel ugleda crnu pticu kako urlajuci izranja iz narandzastog bleska rigajuci vatru. Trenutak pre nego sto ga je udarni talas bacio na tlo uspeo je da procita na boku ptice: "RAF"!, a onda su meljuca crvena usta zagrizla i u njega. Dugo je proslo dok Pavel nije ponovo otvorio oci. Nebo je bilo crno i crveno. Zvona su zvonila, a to sasvim izvesno nije bio raj. Zaboravio je i svoj half cilinder i potrcao za vatrogasnim kolima, ka fabrickoj cetvrti. Na samom ulazu u radni logor zaustavi ga vojnik u crnoj uniformi besno ga udarajuci kundakom. Logor je goreo, bar, ono sto je od njega ostalo. Diter je lezao nekoliko metara od njega gledajuci ga prazno, cigarete jos uvek zaglavljene izmedju usana, dok se tamno crvena lokva sirila pod njim. Pavel je mlatarao svojim papirom, zaustavljao ambulantna vozila sve dok vojnik u crnoj uniformi nije prisao i prosiktao: - Nema prezivelih!!! Gubi se odavde ako mislis poziveti jos malo!!! - Iznad njega su jos tutnjali Halifaksi i Lankasteri bljuvajuci svoj tovar po zapaljenom Bremenu, a Pavel je i dalje jednako stajao zureci u tinjajuce rusevine....nastavice se...
Pošalji komentar! :: Obavesti prijatelja!

8/5/2006 -
Poslao zaratustra
lepo je ponovo te chitati

Permanent Link

8/5/2006 -
Poslao proteus
jebote od ovog može da se umre...hahah ma ko si ti?

Permanent Link

O meni

secanja, dobri i losi izbori, stvarni ljudi i stvarni dogadjaji, neka imena su prava, neka malo izmenjena, sve u svemu imao sam potrebu da ih zabelezim, da mi ne iskliznu iz pamcenja

Poslednje objavljeno
Meni
Kalendar

Prijatelji
Linkovi


    Entry 17 od25
    Prethodna | Sledeća