23/2/2008 - Nadmudrivanje

Nekako bas volim to sto sam zensko. Zenska bica su u stanju da rade mnoge stvari istovremeno, za razliku od muskaraca, zbog njih su se vodili ratovi, ostavljala carstva, one su inspirisale neke najbolje muzicare, slikare i vajare da naprave svoja najveca umetnicka dela a opet su tako zanimljive, neodgonetnute i zrace misticizmom (naravno izuzetaka, nazalost ima). Jos ponegde vlada trula predrasuda da su one ,,slabiji pol". Smesne price. Naravno da su one oduvek bile jaci pol, a muskarci bi mogli samo da kazu da im dozvoljavaju da budu takve da bi se osecale nadmocno. Eh, sta radi psihologija musko-zenskih odnosa....

Zvucace pomalo sadisticki, ali nalazim veliko uzivanje u odlazenju na razne chat sobe i iskoriscavanju te nadmocnosti. Prijavim se recimo, pod laznim identitetom, uzmem neki extra nadimak kao ,,mawa maca" ili sl. i razradim svoj profil pod kojim cu biti predstavljena. Da li ce to biti neka nezrela tinejdzerka luda za markiranom odecom i dobrim momcima ili pohotna cetrdesetogodisnjakinja (udata sa dvoje dece) nije bitno. To radim doduse, samo ponekad, kada mi je dosadno i kada zelim da testiram svoje ubedjivacke sposobnosti. Medjutim, ja izigravam samo one smesne muskarce koji su tu dosli radi neke fizicke veze. One druge ne diram.

Prvi put sam to uradila kada smo drugarica i ja lomile ,,jadac" i ja izgubila opkladu (takodje prvi put). Trebalo je da odem na Krstaricu i lazno se predstavim, a zatim ubedim nekog napaljenog tipa da se nadjemo i da mi da broj telefona. Islo je zapanjujuce lako. Uz neki dobar nadimak i pazljivo birane reci, mogla sam do mile volje da odlucujem koga cu to nadmudriti da bih opravdala ,,jadac". Na kraju se odlucih za jednog tipa koji je bio bas ono, znate, perverzan. Napalim ga tako ja preko neta, iskljucivo dopisivanjem, (nisam luda pa da dajem slike i sl.) i on covek, 'ladno dade broj mobilnog i msn. Da sam mu trazila i maticni broj, mislim da bi mi ga dao ako bih onda pristala da se vidim sa njim. Jos jedna gadost sa moje strane (ali takva su bila pravila igre), bila je da odredimo mesto i vreme gde cemo da se nadjemo. Kako je tip bio iz drage nam prestonice, i sama sam se pretvarala da sam odatle i dogovor pade za 22:00h u jednom kaficu u centru. Sad mi je zao sto sam ispala tako pokvarena, ali sto rece ta moja drugarica, dobre devojke su samo pokvarene devojke koje jos nisu uhvatili. Pa ostade na tome.

Nemam pojma da li je onaj tip stvarno i otisao na ugovoreno mesto, ko zna, mozda se i on samo pretvarao, ali jos uvek ponekad odem na taj chat i ponovo i ponovo dokazujem sebi koliko ima manijaka i slicnih ljudi koji prljaju obraz muskoga roda, a onda ih tamo nerviram ili napalim, a sve sa ciljem totalnog nadmudrivanja takvih muskaraca. Pa ko pobedi.....

22/2/2008 - Usijane glave

I tako vam ja odem u shtetu. Sve sam isplanirala, vrata su dodushe bila zakljuchana ali je kljuch bio bezbedno proshvercovan u praznu vazu sa veshtachkim cvecem, kvaka je bila podmazana zejtinom da ne shkripi, pripremila sam malu zalihu keksa, dovoljno za usputno grickanje, bila potpuno obuchena i chekala povoljan trenutak.

Uchinilo mi se da sestra nikada nece zaspati, ali najzad se i to dogodilo i ja beshumno kliznuh niz krevet, u crnom kao neki demon, i lagano, prokleto lagano sam izvadila pomenuti kljuch iz vaze. Osecala sam se prilichno buntovno, shto mi se, verujte mi, retko desava u takvom intenzitetu. Korak za korakom, chinilo se da mi hodnik ima dobra dva kilometra do vrata, i samo sam oslushkivala oko sebe ne bi li me neko uhvatio i ponovo stavio pred ,,kucni sud". Kljuch u bravu, okreni dva puta na levu stranu, nezno otvori vrata, pripazi na kvaku, da se ne umazesh zejtinom, izadji u drugi hodnik, nezno zatvori vrata, zakljucaj, pazljivo upali svetlo, da ne padnesh niz stepenice, sidji na donji sprat, otvori ulazna vrata, izadji, zatvori ulazna vrata.....i SLOBODA!!!!

Sat na ruci pokazuje 01:01. Vreme za opushtajucu vechernju shetnju. Moj pas doskakuta odnekud i naravno i on je bio ukljuchen u igru. Od trenutka kada sam izashla iz kuce i kada me je zapljusnuo talas prohladnog vazduha, chinilo mi se da sam bash tada iznenada ozivela. Neshto vrelo me je gushilo u grlu i plucima cele vecheri, posebno se pojachavalo dok sam bila prinudjena da slusham sve te kvazi politichare na TV-u, pa sam jednostavno morala da nekako izadjem i izbacim se to, jer otvaranje prozora nije nimalo pomoglo. Osecala sam kako se punim blagotvornim kiseonikom i sav bes i frustracija su kao magijom ishchezli iz mojih misli, samo sam uzivala u noci koja se predamnom pruzala, neistrazena, misteriozna. Negde u daljini sam umislila da chujem protestno pucanje petardi demonstranata i razmisljala zashto se sve ovo dogadja. Ko je za sve kriv?

Nekako ovog jutra, kada sam otvorila ochi i ugledala lepotu novog dana u svom zaru, shvatila sam, sunce je to koje nam je ovih dana svima beznadezno usijalo glave.....

21/2/2008 - Cekanje....

Jesi li tu? Mozes li da cujes moje tihe korake i lagano skriputanje peska dok lagano stizem na plazu? Onu plazu, carobnu plazu, na kojoj smo proveli mnoge vrele letnje noci zajedno. Kao nekad, mesec sija fantasticnim bojama, a ja slusam sum paprati i topli govor vetra, u iscekivanju. Cekam da dodjes i da probudis u meni sva utihnula nezna osecanja, da vratis secanja na dane i noci kada smo zajedno setali obalom, dva tela a jedna dusa, da mi ponovo vatreno govoris najlepse ljubavne stihove, da mi se vrati onaj slatki osecaj nemira dok te cekam, na istom mestu u isto vreme, da ponovo uhvatis moju ruku i pogledas me kao da sam jedina na svetu, da sapucemo jedno drugome sve svoje vrele zelje i nadanja u buducnost koja postaju stvarnost samo ako se dovoljno veruje, i da trazimo nacin da zaustavimo vreme kako bi smo nas dvoje postali vecnost. Cekam te, neumorno i ponosno.

A tebe nema. Trazim ceznutljivim pogledom mesto na kome bi se mogao skriti od mog dodira, ali bezuspesno. Siva, paperjasta magla mi je obavila misli, ne mogu te dosegnuti, ne mogu se ni setiti magicne reci kojom bih te prizvala k sebi, kao ranije, stara carolija vise ne vazi. Ne gledam u zvezde, nebo sam vec odavno pretrazila. Nema te ni na kopnu, na obali sam potpuno sama. Jedino te jos uvek tako prokleto ima, ovde u mom srcu i u mojim mislima koje pustam da bezbrizno zaplove morem sve do najfinije linije horizonta gde nebo i voda postaju jedno.

Prekasno shvatam da nikada ranije nisam slusala huk mora sama. Penusavi talasi menjaju svoje boje, od indigo plave do crne boje opsidijana, a njihova muzika svakog trena postaje sve setnija, vazdusastija. Pokusavam da ubrzam vreme, ali ono je protiv mene, neumitno sporo protice, kuckaju nevidljivi casovnici u mojoj glavi, a crna koprena pada sve nize i nize. Znas, noc je cudna, oduvek je takva bila, to je vreme za razmisljanje, tugu, ljubav i cekanje. Uvek cekanje. Uvek ti nevidljivi zmarci pod kozom, vlaznom od sna, upletu se u moju kosu boje noci i nadju skriveni put do beskrajno toplih pogleda. Zanos ostaje cist, nevin i putuje sirokim ravnicama gde sanjari polumesec, a trave govore, jer su se i one kao i ja, navikle na tvoje prisustvo, pa te traze.

Da li ces me pustiti da zauvek cekam?

18/2/2008 - I shta sad?

Dobro....

I shta ako ti recimo kazem, da mi se recimo.... uh, kako sad da objasnim, recimo da uzmes u obzir da danas mozda recimo i nisam pri, znas, sasvim cistoj svesti, sto verovatno objasnjava nedostatak kakaoa u krvi, i to moze da uglavnom prouzrokuje vecu kolicinu nepovezanog blebetanja inace svojstvenog zenskom rodu..... a mozda i vec shvatas shta hocu da kazem, mislim, ja, ovaj, (zashto nisam pre primetila da mi ruke malo drhte?) ne znam shta vishe da mislim, ima neceg cudnog, opasnog i pomalo ludog u ja chim pishem sve ovo, au kakva gadna gramaticka greska, ne kaze se ,,u ja", vec ,,u meni", hm, kako to smeshno zvuchi, sad cu malo da se smejem, uja uja uja, xaxaxaxa xexexe xixxixi....... a da, nisam josh zavrshila, a vec pocela da se kikocem, uh shto sam se unervozila, dakle, shta sam ono beshe rekla, aaahhh sad se secam, pocela sam da ti objashnjavam shta ako, recimo, mislim nije josh sasvim sigurno, ali ipak, shta ako.... shta ako mi.... uuufff, smiri se, smiri se, 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1, 1/2, 1/3, 1/4..........  SVIDJASH MI SE!!!!

Eto, rekla sam ti. I shta sad????

17/2/2008 - d-mol i uzasna metereopatija

     Postoji tako jedna cudna, mala crveno-crna kreatura u mojoj glavi koja me izludjuje. Uglavnom spava, ali zaista zasmeta kada je budna. Kaze, radi u metereoloskoj stanici, i tako je precizno nastimovana da hvata najmanje signale promene vremena. Izvestaj mi tada salje direktno u male sive celije mozga, ali igrom sudbine, uvek pogresi i zakaci ga na moje receptore bola. Lekari to zovu metereopatijom, ali za mene to znaci da ona dosadna mala kreatura ponovo igra rokenrol mojim zivcima. A ja se jos cudim sto se tada osecam kao zver u kavezu, zarobljena izmedju cetiri zida koji se, cini mi se, svakog trenutka sve vise zgusnjavaju i priblizavaju. 

    Mislim da je glupo sto neki ljudi smatraju da je metereopatija neka vrsta psihickog problema. Ja sam vam ziv primer da nije. U principu, to je kao neki nevidljivi i neopozivi ugovor tipa, mozes-da-vidis-buducnost-ali-treba-mi-nesto-za-uzvrat. To ,,zauzvrat" je uglavnom vrlo neprijatno, recimo kao osecaj kada glava boli od previse misli, ako znate na sta mislim. Kod mene se menja, neki put boli glava, drugi put usi, a nekad i ne boli uopste. Juce su me bolele ruke, tacnije prsti. Lepo sam htela da poludim, i nisam znala sta sve nisam uradila da bi makar malo prestalo. Sviranje klavira je trenutno olaksalo stvar, kuckanje na blogu takodje, masaza ruku neznatno, ali nije htelo da prestane, a ona kreatura kao da mi se podsmevala: ,,Ha ha ha, eto ti metereopato, menja se vreme, dolazi prolece, razglasi svima...."

    Nije mi dugo trebalo da shvatim da se svadjam, placem i smejem u d-molu. Zato i te moje izlive metereopatije svrstavam u d-mol fazu. Zasto? Pa, tada se ponekad osecam prilicno demoralisano, ponekad imam zelju da demoliram sve oko sebe i slicno..... uh, naravno da se salim, ali nije lako ni meni, ni ostalim neafirmisanim prognozerima vremena.

    Ali kao da sam sinoc osetila jos nesto, nesto mnogo strasnije nego sto promena vremena ikada moze biti. Promena neceg drugog. Necu precizirati, svi vi znate o cemu je rec. Za tu priliku veceras sviram jedan Bahov preludijum. D-mol, naravno....

15/2/2008 - Samo ti cuti...

Izadjoh juce u grad, verovatno sam bila pod dejstvima nekih droga, posto niko pri zdravoj pameti ne bi izasao iz toplog doma na minus iks. Cvili mi drugarica u telefonsku slusalicu:

,,Ma moras da izadjes, Dan je zaljubljenih, bice fantaaasticno, a ja moram da vidim M. posto mislim da mu se zaista dopadam, a mozda mi se nece pruziti sledeca prilika.... plizzzz, plizzzzz...."

Naivcina je pristala. Ponekad sam tako uzasavajuce slaba na prijateljski cvilez.

Bese devet sati, a ja se doterala i izasla da sacekam drustvo. Bilo nas je sedmoro: gorepomenuta drugarica (Z.), jos jedna drugarica ( T.), drugarica gorepomenute drugarice (S.), brat od drugarice gorepomenute drugarice (to je taj M.) , jos 2 decka i ja.

Vec prvih sekundi mi je bilo jasno da ce vece biti uzasno. T. me je nekako znacajno pogledala i sapnula mi da je tu jedan decko ( I.) koji se njoj svidja, i trazila je od mene da joj ,,pomognem". Medjutim, kako su se stvari odvijale, I. se zainteresovao za mene ( ? ), a T. se opasno naljutila, kao da sam ja bila kriva za sve. Ja sam bila potpuno ravnodusna jer je I. bio cista sirovina i veoma navalentan, sto kod mene znaci automatski crveni karton.

I tako odosmo do reke. Odatle se pruza izuzetno romantican pogled na most, ali je meni te veceri bilo sve samo ne romanticno. S. i I. su se posvadjali, a T. je nacisto poludela i pricala razne gluposti. Z. je pricala sa M. a ja sam vrebala trenutak da neopazeno smugnem i ostavim ih. Preostali decko je netremice zurio u reku i palio cigaretu za cigaretom. Zgrozih se od njega (ja sam veliki protivnik pusenja), i taman da odem, kad me zaustavi T. jos uvek besna.

,,Jel si morala da obuces taj kaput?" - pita me ona, zajapureno.

,,Sta nije u redu sa njim?" - pitam je ja.

,,Ne razumem zasto se bas TI svidjas I. kad sam ja obukla kratku jaknicu i bolje sam nasminkana i lepse izgledam...."

,,Draga, jesi li cula za rec ,,harizma"? - pitam je ja.

,,Molim?"

Da se stvari jos vise zakomplikuju, zazvoni mi mobilni telefon. Zvali su me od kuce, da mi kazu da su jedna kola vec trece vece uporno parkirana u ulici, i da neki sumnjivi tipovi stalno gledaju u moju kucu. Pre par dana, kada su se prvi put pojavili, i kada sam prosla pored njihovih kola (tako su bili parkirani da je bilo nemoguce proci a da to ne bude pored njih), izasli su, zvizdali za mnom, i pominjali su nesto kao ,,Ti si ona sa televizije" i slicno. E sada me je bilo strah i da se vratim kuci. Setim se ja da pitam one momke da me otprate, jer smo svi isli na istu stranu, ali jedan od njih mi rece:

,,Samo ti cuti, lutko, ovde imamo vazna posla".

Primetih ja da su verovatno svi pijani i malo ,,udareni" pa krenem sama. Jakog li mi fantasticnog provoda, ko ce da me isprati do kuce? Mesec se prvi javio, pa smo podjosmo zajedno....

Ne znam ni kako sam stigla kuci, od onih tipova ne bese ni traga ni glasa, znam samo da mi je prvo pitanje kada sam usla bilo ,,Gde su?"

,,Samo ti cuti, pozvali smo policiju. Odose...."

14/2/2008 - Javljam se za rec...

Koliko ja vidim, ovde vec maltene svi uveliko pisu o ljubavi, danu zaljubljenih, bla bla bla. E sada cu ja nesto da kazem po tom pitanju!

(gong) 

Dan zaljubljenih, ili Sveti Trifun ili Sveti Valentin..... uuupss! Uzela sam pogresan govor! Molim za izvinjenje. Odmah nastavljam....

(suskanje papira. Specificna uzima gutljaj vode i znacajno se nakasljava)

Dakle, dame i gospodo, ovde sam da vam predstavim potpunu banalnost dana zaljubljenih, kako se to vec kaze. Moji licni stavovi su da svako treba da voli i bude voljen svih 365 odnosno 366 dana u godini, a ne da se izdvajaju posebni dani posveceni ljubavi. Ionako je premalo ljubavi na ovom svetu.

Svi ti praznici su bezvredni. Poredimo 14. februar sa na primer 8.-im martom. U cemu je razlika? Kada dodju ti posebni dani, cvecare u Srbiji dozivljavaju iznenadni procvat i naglo im poraste profit, a vec sledeceg dana ili u roku od nedelju dana, srpski djubretari imaju pune ruke posla... Cemu to? Zasto bi nas hvatalo neko groznicavo uzbudjenje kada se pomisli na to sta bismo poklonili najdrazoj osobi na Dan zaljubljenih, ili panika kada ustanovite da su svi dobri pokloni ili prodati ili preskupi za vas skromni budzet? Zasto moramo bas neposredno materijalnim stvarima da dokazujemo ljubav? Da su se svi srecno zaljubljeni parovi ljubili bar jedanput svakog dana u godini, to bi bio dovoljan poklon za oboje. Odrzanje veze.

Zasto ljudi moraju da sistematizuju i isplaniraju bas sve u zivotu? Zar ne bi bilo lepse kada bi neke stvari bile spontane, npr. da mladic pridje devojci i sapne joj: ,,Danas je nas dan zaljubljenih, samo nas i niciji vise", da svako moze da bira kada ce nabaciti ocaravajuci volim-te-dragi/draga pogled i prepusti se uzivanju?

(pauza. Jos jedno znacajno nakasljavanje)

U ljubavi nema pravila. Pokusati da se uvedu pravila u tu najlepsu igru bilo bi kao pokusati da gvozdenim lancima okujete Sunce. Nema sanse, sva pravila se tope i nestaju.

I zato su ti praznici nepotrebni. Mozda ja gresim, treba gledati i sa druge strane, mozda neko voli da se oseca posebno tog dana, da ima neki razlog vise da se smeje i da voli. Ali, cemu dodatne motivacije? Za ljubav uvek treba biti motivisan, a to sto ce nas voljena osoba izvesti u luksuzni restoran, kupiti nam najlepse cvece, najskuplji poklon ili bilo sta slicnog tipa, je sasvim sporedno. To treba da bude samo zavrsna podloga na predivno vece, a poenta je da to moze biti bilo koji dan....

Sta ako ste sami? Ako vec hocete da nesto slavite, to ne mora ni da bude iskljucivo sa muzem, deckom, ljubavnikom  (xe xe), vec moze biti i sa porodicom, prijateljima, rodjacima..... Bitno je da su ljudi zajedno i da se vole. Hvala na razumevanju.

(pauza)

A gde je aplauz???

12/2/2008 - Uups, ja to bese tagovana???

Prvo da se izvinim Lilith i Ognjenoj jer su morale duuugo da cekaju da se ja nakanim da otagujem svoje, ali nema veze, kad nesto obecam ja ispunim, a obecala sam.... Dakle....

Objavi sledeca pravila:

2) Napisi 8 korisnih ili jednostavno zanimljivih cinjenica o svom art worku - o onome sto objavljujes na blogu - pisanju poezije, proze, slikanju, fotografiji, crtanju, vezenju, pletenju, kuvanju....

3) Na kraju imenuj 8 zrtava

4) Idi na njihov blog i u komentaru ima reci da su tagovani.

1) Tesko mi je da zamislim svoj zivot bez pisanja. Ono je moj endorfin, moje ludilo, moja propast i najveca ljubav. Kada bih imala neki moto u zivotu (koga nemam, jer smatram da su potpuno nepotrebni) to bi bilo: ,,pisem, dakle postojim". Pisanje smatram svojom energijom, jer se ne moze stvoriti ni unistiti i samo prelazi iz jedne dimenzije u drugu, iz oblika u oblik. Pisem sve, kako poeziju, tako prozu. Moju prvu pesmu sam napisala kada sam imala 3 godine i ona se zvala ,,Na vodama plavog mora". Sada mi je naravno smesno kada je procitam jer je napisana sa toliko decje naivnosti i neukosti, ali kada malo bolje razmislim, tu decju naivnost jos uvek cuvam u nekom skrivenom i kreativnom mestu mog unutrasnjeg JA.

Naravno, ne bih se zvala onako kako se zovem, da nisam pokusala da nacinim korak dalje i napisem roman, ali sam konstantovala da to bas ne ide tako lako. Nisam uopste imala koncepciju, i radila po mom haoticno-kreativnom planu, u kome je sve dozvoljeno. Sada znam da je za roman potrebna dobra, atraktivna prica, i jos vise: potreban je dobro osmisljen plan koji ce sve de rasute delice misli i ideja sklopiti u harmonicnu celinu. Sto znaci da cu morati da sacekam jos malo, da mi se sve ideje ,,razbistre", pa tek onda ocekujte moja prva stampana izdanja....

2) Odmah iza pisanja sledi muzika. Kada mi je bilo dve godine znala sam azbuku i note, tako da je bilo sasvim ocigledno cime cu najverovatnije da se bavim, a za pevanje i komponovanje mi svi koji me poznaju kazu, (da ne budem neskromna) da sam izuzetno talentovana. Da se jos malo hvalim, proslog leta sam se prijavila na neki konkurs za mlade kompozitore Srbije, moja pesma je usla u uzi izbor, bila je snimljena (ja sam pevala glavni vokal), promovisana u Makedoniji, dosla sam na festival i.... pobedila. Sledeceg leta se ocekuje snimanje nove pesme i njena promocija u Londonu, i sta da vam kazem, zvezda je rodjena!

3) Slikanje nikada nije bila moja jaca strana, iako sam veliki vizionar na tom polju i cesto imam neke ideje za slike, koje nazalost ne umem da na odgovarajuci nacin sprovedem u delo. Preferiram crtanje, iako sam tu tek neznatno bolja. Zaista se divim osobama koje poseduju crtacki talenat, i bilo bi divno kada bi mogla putem nekog USB kabla da prebacim gram tog osecaja u mene. Ali, nije ni sve bogom dato.

4) Bila bih neiskrena kada bih rekla da ne volim da fotografisem. Stavise, i tu sam se prijavila na neke konkurse, (sta cu kada imam tako iritirajuce perfekcionisticku prirodu) ali nista od toga. Neke najbolje fotografije sam uramila i ljubomorno ih cuvam na zidu moje sobe. Ne planiram da ih plasiram na blog, xexe.

5) Ja se zapricala, a preskocila jednu stvar u vezi muzike, pisanje tekstova za pevanje. Postoji tako jedna fascikla koju cuvam u ormanu, ona je moja druga Biblija, u njoj se nalaze svi moguci tekstovi koji se mogu pretvoriti u dobre pesme. Neke od njih cuvam da jednog dana........ ma sta ja to lupam, imam male sanse da postanem priznat kantautor, ali kako se kaze, nada umire poslednja...

6) Kao sto volim pisanje, volim i citanje, ako ne i vise. Ponekad, kada zapadnem u neku letargiju ili se jednostavno osecam umorno i bezvoljno, dovoljna je samo jedno poglavlje dobre knjige da me razveseli. Kada biste me pitali koja mi je omiljena knjiga (sto me 70% ljudi koji znaju za ovu moju strast, pitaju) ne bih znala da vam odgovorim, posto ih ima na stotine! Ni sama ne znam koliko sam ih procitala, do sad sam promenila 4-5 clanskih kartica biblioteke, ali izdvojila bih neke pisce koje zaista volim da citam: Tolstoj, Dostojevski, D. Cosic, Agata Kristi, Stiven King, Herman Hese....

Iz ovoga se jasno zakljucuje da citam sve vrste knjiga, i da tu ne pravim razlike i ne delim ih na dobre i lose. Zadnje sto sam procitala, i sto bih vam preporucila je knjiga Caka Palahnjuha - Zagrcnut. Pozeljno je da je ne citaju maloletne osobe......

Posto nemam ideju sta da napisem pod 7 i 8, ostavicu to prazno, a mislim da je i vecina blogera vec otagovala svoje, pa ne bih sa se ponavljam, ali evo, pa me izvinite ako sam ,,ubacila" nekog ko je vec tagovan: Lu, nook, EvilxPumpkinxKiller, Nenad, Anci, silence, danilovic, nisamnormalna.....

Odoh da ih ,,obradujem"..... Uahaha

10/2/2008 - Prijateljice

        Ofarbala je svoju divnu prirodno plavu kosu u najtamniju nijansu crne, u onu boju koja prigusuje sve druge, izgubila je delic sebe u njoj, a njeno belo lice je tada jos vise doslo do izrazaja, i izgledala je nekako neprirodno. Nokte je pustila da narastu do neverovatne duzine i lakirala ih u crno ili krvavo crveno, a onda bi namerno mahala rukama u nekom ocajnickom pokusaju ,,zavodjenja". Pocela je drasticno da menja svoj stil oblacenja, i sve je vise nosila tamne boje, a u svakoj prilici je otkrivala stomak i ledja noseci neke ultra kratke ves majice, cak i kada se zima dobrano zahuktala. Smatrala je da ce tako biti zanimljivija. Druzila se sa losim drustvom i tvrdila da ,,samo zeli da proba sve ono sto nije" a to su bile cigarete i alkohol u enormnim kolicinama, iako je patila od astme. Mrzela je svoje telo, mislila je da je debela (sto uopste nije bila), prestala je da jede bilo sta konkretno, a uglavnom je samo ispijala neka energetska pica i grickala cokoladice. Postala je opsednuta svojim izgledom i konstantno je bila ispred ogledala i radila nesto sto je nazivala doterivanjem. Pola kila pudera, tri sloja maskare, rumenilo, zestoko iscrtane oci krejonom i alajnerom, obrve pocupane ala Angelina Jolie, plus tri tone sjaja za usne i ona je bila spremna za odlazak u skolu ili grad. Jedino o cemu je znala da prica bili su mladici, i prevrtala je njenim prelepim zelenim ocima svaki put kada bi joj neko pomenuo neku aktuelnu vest iz sveta. Nije je cak ni zanimalo koji je dan, njena one and only aspiracija bio je muski svet.

 

     

      Bile smo prijateljice, a prijateljice su se jedna drugoj poveravale i pruzale podrsku. Ja sam to cinila brinuci se za nju i za njeno zdravlje, i savetujuci je, ali ona jednostavno nije htela da me slusa i jednom smo se i posvadjale oko toga. Tada mi je rekla neke uzasne stvari, ali i to da se vise ne mesam u njen zivot, jer da sam joj prava prijateljica, pustila bih je da sama zivi kako zna i ume. Ja se mesam u njene odluke, a to prijateljice ne rade. To je meni jako tesko palo, buduci da ona sama nije umela da oceni sta je to dobro za nju, i bila totalno nezrela i neodgovorna.

 

        Jednog dana mi se pozalila da je ,,uzasno boli stomak", i trazila je da je pregledam. Podsetila sam je da ja nisam lekar ( jos uvek ne), i da je za nju najbolje da ode kod strucnjaka, sto je ona odbila i insistirala da joj kazem kako se zove to sto je boli. Nije mi bila potrebna medicinska diploma da zakljucim o cemu se radi. Imala je problem sa jajnicima, a najverovatnije je to bila neka gadna upala, posto joj je bilo veoma lose i stalno je trpela velike bolove. Uspela sam nekako da je odvedem do lekara, javila njenim roditeljima, i ona je zavrsila u bolnici. Lekari su konstantovali slicno kao i ja, u pitanju je bila upala jajnika ali tako ozbiljna da je postojao rizik da nikada ne moze da ima bebu. Kada sam narednog dana dosla da je posetim, plakala je i molila me da joj oprostim sto je bila tako glupa i nije me slusala, zapravo sto nikoga nije slusala, a samo je zelela da se nekako na svoj nacin uklopi u drustvo. Rekla sam joj da je volim, i da samo drustvo uopste nije vazno dok god nas dve imamo jedna drugu, i trazila sam joj da mi se zakune da nikada, nikada vise nece da rizikuje tako mnogo da bi bila lepa i privlacna muskarcima.

Zaklela mi se, a ja sam joj oprostila, jer to prijateljice rade, zar ne?

7/2/2008 - Izazivanje sudbine...

Probudila me je sitna kisa koje je izludjujuci uporno kuckala i rominjala na moj prozor. Bilo je prilicno hladno i ustanovila sam da nema tople vode.

Nebo je bilo bezlicno i prljavobelo, cinilo se da su tamo skupili svi oni najdosadniji snovi i nocne more, spreme da zaskoce nezasticenog coveka. Koracala sam po nakvasenom plocniku i sljapkala po baricama. Osecala sam kako umorna zemlja prima moju tezinu svaki put kada bi ucinila jos jedan korak.

Neka crna svraka zlosutnica mi je zagraktala iznad glave kada sam izasla napolje u kisni dan. Odgovorila sam joj osmehom. Kisobran sam otvorila jos u kuci.  Prosla sam ispod merdevina naslonjenih na obliznju zgradu. Namerno. Zaobisla sam banderu sa spoljasnje strane. Tri puta su mi crne macke presle put i nijednom nisam otisla tri koraka unazad i promrmljala neku bajalicu, vec sam normalno nastavila da hodam. Kada su ambulantna kola projurila pored mene, sa zvukom sirene koja je cudno lomila i razbijala tisinu kisnog, sumornog jutra, nisam prekrstila prste u ,,kljucku" niti se uhvatila za nesto crveno. Nisam ni mogla. U meni je bila najlepsa muzika zivota, a upravo je svirao bend ,,Opasno samopouzdanje". Smejala sam se izazivacki, smejala samoj sudbini, koja mi nista nije mogla. Presla sam ulicu na crveno. Zavodljivo pogledala neznanca. Potrcala ispred psa lutalice. Cinila sve da mi adrenalin prokljuca venama, da se nekako stopim sa zivotom, a opet da ne nestanem u magli. Postedite me svih sujeverja, amajlija, magicnih reci, verovanja, broj trinaest, malera, nesreca, stresova, patnji, ceznji, bezrazloznih nadanja, propalih ljubavi i zaplesite sa mnom. Jer danas sam ja srecna.

5/2/2008 - Alter ego

- Ej cao.

- Ko si ti?

- Pa zar ne znas?

- Nesto mi je glas poznat. Da nisi ti....?

- Da! Jesam! Specificna, ja sam tvoja savest....

- Uh, pa gde si mi se sada navrzla?! Odlazi smesta!

- Ne mogu. To je sve u tvojoj glavi, znas. Ja uglavnom samo spavam, ali se ponekad i probudim i uticem na tebe...

- Kako da to do sada nisam primetila?

- Nisi zelela da primetis, a sada si naucila da slusas i gledas srcem a ne samo mozgom... To je razlog.

- Lepo bogami, ali zasto sada hoces da utices na mene?

- Specificna, postala si malo neodgovorna, zapostavljas obaveze, najlakse je pobeci od njih, ali kako se suociti sa njima?

- Ne znam stvarno, na koju obavezu mislis?

- Na onu obavezu, Specificna.... znas ti dobro o cemu ja pricam, zar ne?

- Umukni, mozgu, umukni! Necu to da slusam!!!

- Naravno da neces, istina uvek boli....

- To nije istina!!! Necu vise da slusam! Sistem shut down!!!!

- Ne mozes da me iskljucis, draga moja, ne mozes protiv sebe... E sada mi lepo kazi, kada ces da rascistis tu stvar?

- Koju stvar?

- Pa sa njim, duso, sa njim....

- Ne znam o cemu pricas!

- Neces da znas, to je kvaka, ali evo osvezicu ti pamcenje, mada znam da ti to nije potrebno... Kada ces da priznas sebi da ga vise ne volis?

- Ne lupaj gluposti, mozgu moj! Naravno da ga volim!

- Malo sutra! Ti zapravo samo mislis da ga volis, a u stvari samo volis da si voljena, nista drugo. Plasis se da budes sama.....

- Da li je moguce da moj mozak prica takve bestidne lazi?!!! Nemas nikakvu osnovu da tako govoris!

- Oh, vala imam. Sudeci po tvojoj arhivi misli koja se, da te ponovo potsetim, nalazi u tvom hipotalamusu, jasno se vidi da si u zadnje vreme imala neke prilicno neverne misli, i da si, bilo to svesno ili nesvesno, mislila na jednu drugu osobu koja se zove.....

- E sada je DOSTA!!! NAPOLJE!!!!

- Hehehehehe, ne igramo se mi ovde zmurke, Specificna, zar ne? Ne mozes da me blokiras, niti da me zaustavis..... samo mozes da priznas....

- Necu nista da priznajem, a pogotovo neke takve lazi....

- Neces valjda da te nateram da to kazes pred svima, u nekom sirem drustvu? Ili mozda nesto drugo, neke tvoje tajne.... Ne bi ti bilo prijatno, osecam.... Sve sto trazim jeste da priznas.

- Evo priznacu, pa se smiri! Volim nekog drugog! Jesi li sad zadovoljna?

- Nisam. Moras da prekines trenutnu vezu......

- DOBRO, prekinucu je! Samo me ostavi na miru!!!

- Ali to nije sve! Moras da kazes sebi koga to drugog volis....

- Nema sanse!!!!

- Sve ili nista?!

- Nema teorije!!!!!!!

- MORAS!!!

- NECU!!!!

- MORAS!!!!

- E NECU, TEBI, MISLIM SEBI, U INAT!!!!

- Ja imam potpunu kontrolu nad tobom!

- Necu ti dozvoliti!!!

- Jaca sam od tebe, Specificna!

- Nije istina, ja sam ovde gospodar, draga moja savesti!

- E pa videcemo to vec....

- Sve ce se na kraju razjasniti.

- Tvoja slabost, Specificna, je u tome sto uvek zavolis previse strasno, predano i zavolis nepoznato....

- To je moja vrlina, savesti, a moja slabost je to sto imam tako bezobraznu savest!

- Znaci od danas smo u svadji, zar ne?

- Da. I videcemo ko ce iz ove bitke izaci kao pobednik!!!

( post se iznenada prekida, jer je doslo do prekida informacija iz mozga u ruke. Sve citaoce molimo za iskreno izvinjenje. )

4/2/2008 - Kad te nema....

Danas mrzim sunce. Prizeljkujem kisu koja bi sprala sve tvoje tragove i opravdala jednu kristalnu suzu koja je kliznula niz dobro poznati put, do mojih vrelih usana. Danas pece grlo, naviru sva secanja, vetar besno huci i zvizdi kroz grad, borim se sa unutrasnjim demonima i odbijam da izgovorim tvoje ime, kao da je ono neka otrovna supstanca koja ce me unistiti istog trenutka kada je progutam. A dobro znam, u dubini duse, da sam vec otrovana. Odavno otrovana tobom.

Danas bih se smesila, ali misici usana su zaboravili taj dragi pokret, i jedino sto uspevam jeste da malo razvucem usne i blago otkrijem gornji red belih zuba, pre nego sto taj izraz zameni neko sasvim drugo lice, i ja postajem stranac. Obavijena velom misterije i skrivene ceznje, gusim patnju u sebi, suzbijam je, borim se, ali gubim ovu bitku, prvu koju sam izgubila, i najvazniju. Ti si je dobio, osvojio delic moje slabosti i parce mog srca. Ko sada moze da kaze da upornost ne pobedjuje? Zato ti sada necu tako lako dozvoliti da odes, sada kada mi vise nije svejedno.

Pa zar ne vidis, da me posle tebe boli svaka ova rec? A tebe i dalje nema.....

2/2/2008 - Sama

      Dodje mi tako poneki siv dan, olovno nebo puno kise, (odnosno suza, ako se pesnicki razmislja), i ja ne znam gde bih. Obala je daleko, a moj brodic usamljen na pucini, leluja se, naheri se cas na jednu, cas na drugu stranu, a opet izludjujuci uporno odbija da se konacno prevrne i oslobodi sav dragocen teret zudnje iz sebe. Stojim sama na palubi, snazni talasi sve vise nasrcu na moju senku, osecam miris raspadnutih secanja i vec istrulelih iskustava, tako sama, bez mornara, bez kapetana. Oluja se pojacava, a moj majusni camac za spasavanje je vec odavno odnela pobesnela, nabujala, penasta i mutna voda. Slane kapi prskaju po mom licu i ja se smesim jer znam da iz ovog uragana nema izlaza, nema pomocnih stepenica kojima bi se za tili cas pobeglo na bezbedno. Moram da se snadjem. Sama...

     Iznenada jedan snazan nalet vetra i okeanskih talasa baca moj brodic na stenje. Vristim iznutra, na dlanu grcevito stiskam poslednju trunku nade u bolje sutra, dok se neumitno blizim kraju. Ali ipak, ima neke sumorne logike, plovila sam sama i valjda cu potonuti sama? Gubim svest. Ne volim da se to desi, bas kada treba biti najvise svestan i najvaznije od svega, pribran. Orkan se sa mnom igra kao igrackom, ali me na kraju ipak ne odvlaci na dno. Kada se vodena zavesa razmakla, lezala sam na vlaznom pesku, na zalu nekakvog ostrva. Ubrzo se osvestih. Okean iza mene, zeleni pojas suma ispred mene. I dalje sama. Odjednom, kao kroz maglu cujem necije tihe korake i veseli zvizduk pesme davno zaboravljenih reci i melodije koja mi prolazi kroz podsvest i izbija na povrsinu mojih misli u vidu samo jedne reci. Ljubav.

.....Lagano podizem glavu i susrecem se sa tvojim nasmejanim ocima.....

14/1/2008 - Izbor

    Mrzim izbore. Dobro, da ne preteram, ne volim izbore. I to ne samo u politickom smislu, vec i u opstem, zivotnom. Znam da su neizbezni, ponekad i neophodni, ali ih ne volim iz mnogo razloga, a najveci i najgluplji je, da se plasim onog pogresnog. Recenica: ,,Ko se nije rodio, taj nije ni pogresio" ili neka od tih verzija, stoji na mestu, ali ja usled delovanja nepopravljivog perfekcionizma, specificizma, idiotizma, i jos mnogo takvih ,,izma" ne zelim da verujem u nju, i svakog dana se uporno trudim i radim na planu njenog osporavanja. Ne ide. Odbijam da shvatim zasto. Covek sam sebi namece izbore.

   Ranije sam se pitala cemu to, kada moze da se bezbolno uljuljka u lagodan zivot jednim pokretom carobnog stapica ignorisanja, ali sada shvatam da je ta bezbriznost bila samo opticka varka. Ne postoje carobni stapici kojima bi odstranili sve neprijatnosti iz naseg zivota, mada bih jako volela da postoje. Izbor je ili da biramo izmedju dva zala ili dva dobra. Treceg nema. Kad bi morali da biramo izmedju dobra i zla, ne bi fakticki bilo nikakvog izbora, jer bi zahvaljujuci moci intuicije koju samo nasa vrsta poseduje, vec predvideli takav slucaj i odlucili se za nesto. Komlikovano, zar ne?

   Ja nisam uspela da predvidim tako nesto u mom zivotu i nacinila jednu gresku o kojoj mi se bas i ne prica u detalje, ali bila je povezana sa prijateljstvom i ljubavi. Poznata sema, prijatelj si sa nekim duze vreme, srecan/na si u ljubavi, i onda buuuum, prijatelj ti izjavi ljubav, i onda moras da biras izmedju prijateljstva ili ljubavi. Kako to, kada se tada i sva osecanja izmesaju, ne znas sta zelis, ne znas sta osecas, i samo hoces da se cela farsa zavrsi a da nijedna strana ne bude povredjena. Nisam znala sta da radim, razum je nalagao da sacuvam prijateljstvo jer ce ljubavi uvek biti, ali mi je vec postalo neprijatno sa tim prijateljem. Odlucila sam da obe stvari ostavim po strani i da se posvetim sebi, i to je bila pogresna odluka, jer sam izbor samo odlozila, pobegla od problema, a kada sam to konacno shvatila, obe stvari bile su zauvek izgubljene.

   I zato ne volim da biram, jer ne znam (ili delicem svoje podsvesti ipak znam) kako ce se sve odigrati nakon izbora. Razmisljam pre nego sto ucinim bilo sta sto me moze dovesti do toga. Jednom sam se opekla, drugi put ne zelim i necu.

12/1/2008 - Dilema

Imam jednu malo veliku dilemu. Muci me vec minutima. Dovodi me u stanje potpune zbunjenosti i delimicnog nekontrolisanog besa zbog neodlucnosti. Nisam sigurna kako da postupim, jer ako pogresim za sve cu ja biti kriva, a na to nisam navikla. Trazim onaj mali delic slagalice koji ce sve da upotpuni i koji moze sve da unisti. Od zivotno-trenutne je vaznosti, a nisam se setila ranije. Zato mora da bude sve savrseno. Specificno. Odlucujuci dan, rodjendan drugarice, je sutra, i moram da se spremim za njega. U medjuvremenu otvaram put dilemama. I eto sada, ceskam glavu, nerviram se, dvoumim se, troumim se, desetoumim se, jer jos uvek ne znam...

u koju boju da  lakiram nokte???

11/1/2008 - Pismo strasti....

Ovo nije obicno pismo, i nece poceti sa Dragi, jer se ti i ja vrlo dobro znamo. Pisem ti jer smatram da tako mogu da racunam na tvoju diskreciju, i to je jedini razlog zasto te ne pozovem telefonom. Pre svega, moras da razumes da ovo mora da ostane iskljucivo nasa tajna, i niko ne sme da sazna za nju, posebno ne nasi roditelji.

Moram da ti priznam da ne mogu da prestanem da mislim na prosli vikend, kada smo konacno ostali sami u kuci. Od silnog uzbudjenja se nismo posteno ni pozdravili, vec smo odmah otisli u sobu, iz predostroznosti zakljucali vrata i radili ONO. Bila je ponoc, napetost je lebdela u vazduhu, a ti i ja smo potpuno ,,izgubili glavu”. Razumem zasto, tog vikenda je bilo najbolje do sada. Kada je bio vrhunac, jedva sam obuzdala zelju da vristim, iz straha da cu probuditi komsije, pa sam se zadovoljila time da ti cvrsto stegnem od znoja vlaznu ruku. U tom trenutku smo se pogledali, i osetila sam neverovatno zadovoljstvo sto radimo nesto sto nam jos zabranjuju. Kazu da smo mali, i da cemo sve shvatiti pogresno. Ali vidi, ja mislim da nam ovako udvoje vec postaje pomalo dosadno. Zasto ne bi onda sledeci put pozvao neke prijatelje da nam se pridruze, znas kako je u drustvu uvek sve veselije i opustenije. Mozda cemo se tada odati, mozda ce nas dobre vibracije poneti negde u neistrazene delove uzbudjenja i straha.

Zato, pisi, pisi sto pre, ne mogu dugo da se suzdrzavam i cekam tvoj odgovor, kao i trenutak kada cemo ponovo, u intimnosti moje sobe…. gledati horor filmove!!!!

10/1/2008 - O cemu se ovde radi?

Koliko puta sam bila u prilici da cujem tvrdnju: ,,Momci ne vole pametne devojke"... Meni tu ipak nesto ne stima. Da li to onda znaci da vise vole glupe primerke koje ce bez pogovora da im uslisavaju sve zelje i koje sluze samo za gledanje i pratnju, nego pametne devojke koje ce sa njima, izmedju ostalog, voditi neke normalne razgovore? Sto je najgore, tu tvrdnju sam cesce cula iz ustiju zenskih osoba, nego muskih. Kao da se oni nista ne pitaju, a mi zene samo izmisljamo i prepravljamo njihove reci. Smesno.

Da se osvrnem na moje licno iskustvo, jedan momak sa kojim sam do nedavno bila u ,,vezi" je sve cesce poceo da mi govori da sam ,,isuvise pametna za njega". Nije nego! Naravno da sam osetila da ce brzo da sa te price predje na raskid, pa sam ja raskinula uz reci da on ,,nije dovoljno pametan za mene". Pa neka razmislja zasto. Ipak vise volim da ja ostavljam, nego da budem ostavljana, tako manje boli.

E sada ja razmisljam na tu temu. Uzevsi mene za primer, ne mogu da vidim sta je to moglo doticnom decku da zasmeta. Jeste da sam ponekad prilicno gadna, posebno kada mi nesto ne ide od ruke, ali sam u principu dobra osoba. O pameti da ne govorimo, xexe....

Ipak ja mislim da su te reci samo kamuflaza za ono sto pojedini muskarci kada to izgovore, zele. Mozda njima smeta pamet devojke, jer je onda ona dovoljno razumna da ne dozvoli neke stvari u pogresno vreme, ili ako je veza ozbiljna, da primeti ako se npr. njen decko cesto vidja sa sumnjivim osobama, sumnjivim devojkama, na sumnjivim mestima u sumnjivo vreme....itd.

Stvarno bih htela da cujem i vase misljenje o svemu tome, jer ja jednostavno ne mogu da dokucim o cemu se ovde, uopste radi, ko sta misli, i kome sta smeta, (a vi ste svakako mnogo iskusniji od mene), i da bih pokusala da izbegnem da mi bilo ko drugi kaze: ,,Ti si previse pametna, a momci ne vole takve"....

8/1/2008 - Bozicno ,,prociscenje"

6/1/2008 - Help! Vestice i vampiri napadaju!

Ako sam za sekundu pomislila da je ,,novogodisnja predstava" najgora stvar koja mi se desila u 2008 godini, rodila sam se prekasno. Nesto sam ovih dana isuvise talicna. Jer kako onda da objasnim dogadjaj koji se upravo sinoc odigrao? Evo sta je bilo:

Proslo je mozda tri sata od trenutka kada sam legla u krevet, a nikako nisam uspevala da zaspim. Bilo mi je strashno vrucina, iako se napolju vetar razduvao, i sudeci po vestima u ponoc, bilo oko minus tri ili tako nesto. Taman sam pomisljala na to da odem u kuhinju i prosvercujem malo hladnog vocnog jogurta, mmmm, na pamet mi pade bolja ideja, samo ludja. Zasto se ne bih istusirala? Pogledah na mobilni, bilo je oko pola 2 i odoh u pravcu kupatila. Usla sam, ostavila stvari, dobro bas ne moram da ulazim u detalje (trep, trep) i uzivala u carima vode. Bas nekako kada sam se spremala da izadjem, nestalo je struje. Da, da, nestalo je S T R U J E !!!! U momentu sam se nasla u mraku, koji je bio gust kao testo, i kroz glavu su mi prosle sve price za laku noc o vesticama, vampirima, crnim damama i slicnim karakondzulama, koji napadaju iskljucivo u mraku. Posebno ako se tusiras u pola dva ujutru, kada kukuricu prvu petlovi, i tim buntovnim cinom sebe prikazujes kao vrrrlo nevaljalog. Brrr, stresla sam se . Voda je jos shikljala iz tusha, i iskljucila sam vodu, posto mi je taj zvuk u potpunoj tisini delovao jako neprirodno. Roletne na prozoru su bile spustene i ni tracak svetla nije prodro u teskobno kupatilo, pa sam se osecala kao, Boze oprosti, u grobu.

Nemam pojma kako sam izasla iz kade a nisam se okliznula, kako sam uspela da se koliko-toliko obucem, morala sam da se oslonim iskljucivo na osecaj ruku, pa sam pipkala po celom kupatilu (srecom nije mnogo veliko) i kada su mi se oci privikle na mrak, obukla se. Kakvo iskustvo! Srce mi je udaralo kao ludo, ja se inace ne plasim mraka, ali odjednom sam se osetila tako klaustrofobicnom i bespomocnom, sama, golisava, u tmini, pa sam jedva cekala trenutak da izadjem odatle.

Otkljucah vrata, a ono svi ukucani spavaju, potpun mir, jeziv mir. Znala sam da mi treba nikakav podstrek vise da zaspim. Jedino sam sanjala neke apsolutne gluposti. Lep pocetak 2008 godine, srecno je jedino sto se struja vratila pa mogu sve ovo da zapisem.

Srecan vam svima Badnji dan, a i meni, posebno.....

4/1/2008 - Razmisljanja....

Sedim u fotelji u pomalo neuobicajenoj pozi za mene, duboko zavaljena u nju, sa rukama u krilu, nogama oslonjenim na njen naslon, i razmisljam. Ponekad se osecam tako prepuna misli i osecanja koji slobodno lutaju mojim neuronima brzinom svetlosti, da pozelim da ih jednostavno izvadim, stavim u neku bocicu i prepustim se uzivanju bez razmisljanja. U ovom slucaju, moja bocica je blog.

Mislim (naravno, ja uvek mislim!) da sada razumem zasto su neki najveci naucnici sveta malo caknuti. Ubija ih razmisljanje. Zapravo, jos nisam dokucila sta zapravo znaci biti lud ili caknut? U svetu gde se svi izdaju za normalne, onaj koji svojim razmisljanjem prilicno odskace bice cudno posmatran ili proglasen za ludog. A da postoji neko mesto gde zive samo ludi i da tamo dodje neko normalan, on bi bio proglasen za ludog, po shvatanjima vecine stanovnistva. Zapravo, sve zavisi od misljenja vecine, i to me prilicno nervira. Moram malo da pripazim da i mene ne smozdi razmisljanje. Mozda bi trebalo da zatvorim prozor, da sprecim misli i mastanja da udju kroz njega. Ustajem, zatvaram, bez uspeha. Vracam se u moj zamisljeni svet. U njemu je trenutno haos. Ako neko u sebi cvrsto veruje da je normalan, kako moze biti lud po vidjenju vecine drugih ljudi koji drugacije vide stvari od njega. Mozda je njegov stav ispravan. A mozda i nije. To se ne moze bas jasno prosuditi. Barem ja ne mogu. Da li sam ja sada luda sto trenutno sedim tako cudno i izazivacki, kada cela moja porodica sedi normalno. Normalno, sta je to? Koji je normalan nacin sedenja? Meni je ovako udobno, i posto sam ja svoj gospodar, dokle god takvim svojim sedenjem ne uznemiravam druge, niko nema prava da mi kaze da moje sedenje nije normalno. Normalno je dok god ja verujem da tako i jeste.