Iskopanih zenica udaracesh u stubove srama, a oni ce ti se ledeno smejati i smejati i smejati...
Prezreli su te odavno, andjele.
Klinove pod krila ce ti zabiti, a tvojim belim perom ispisivati rechi mrznje tlu zednom tvoga mesa.
Bolje bezi, ptico neznana...
Idi pre nego shto dodjesh, pre no shto meko zakorachish preko poslednjeg praga bola, okovace te i razarace te, deo po deo, ti piromani dushe, prepuni svog potisnutog jada i prikrivenog ludila.
Okreni se i ne veruj nikada vishe.
Oni mrze sve shto je lepo.
Oni mrze sve shto je dobro.
Oni cheznu da zarobe svetlost, razdvoje je na chestice i unishte svaki njen blistavi talas.
