Jednooka karikatura oklembeshene donje usne, bez nogu i samo sa jednom rukom, isprazno je zurila u neveliko ogledalo tachno ispred njega. Medjutim, umesto da u njemu ugleda sopstveni odraz kako zbunjeno uzvraca pogled, lik je posmatrao osobu sa druge strane koja je drzala glavu na radnom stolu, bash pored velike, skoro prazne flashe rakije, kako hrche i mrmlja nerazgovetno, ochigledno u nekoj vrsti alkoholisanog sna.
- Lenshtino jedna!
Chovek se promeshkolji, rukom odgurnu hrpu praznog papira sa stola i okrete glavu na drugu stranu, ochigledno trazeci koliko-toliko udobniji polozaj.
- Lenshtino jedna, propalice nitkovska, beshtijo jedna pijana!
Chovek se trze, protrlja krmeljive ochi, zevnu i okrete glavu levo-desno, slushajuci sa uzivanjem krckanje nazuljanog vrata, a onda mu ochi potrazishe fokus, kao i izvor buke koja ga je tako drsko probudila.
- Da, ja ti se obracam! Pogledaj dole, malo dalje od svog nosa, lupezu jedan neopevani!
Sa primetnom rezignacijom u ochima, chovek spusti glavu ka jednom poluispisanom listu papira koji je lezao na vrhu neshto manje, premda ispisane hrpe shushkave hartije, na kojoj mastiljave rechi potrajashe josh samo sekund, da bi ih naglo zamenio neki oblik poput ogledala, samo shto su chovekove ochi gledale u najchudnije stvorenje ikad, koje je lichilo na ljudsko bice.
- Dobro, shta SADA hocesh? – umorno primeti. – Neko ovde ipak ima potrebu da spava.
- Dabome da ti se spava, lazovchino jedna, pogledaj samo koliko si vecheras popio! – zakreshta nepoznati. – Pijesh gore nego smuk! A mene, ko shisha, jel’ tako? Imam ja i naziv za to: bezanje od odgovornosti!
Mushkarac zakoluta ochima prema tavanici i blago shtucnu.
- Obecao sam ti neshto, znam, i to cu uskoro ispuniti, nemash nikakvih razloga za frku buraz, samo da me prodje ova faza, kao shto je uvek i prolazila i sve ce biti kao pre, u redu? – pokusha da ga odobrovolji.
- Nece moci tako, mladicu! Naslushao sam se ja tvojih praznih obecanja i previshe! Uskoro, uskoro, uvek to „uskoro“! – chovek je utanjio glas i besno mlatarao rukom sa druge strane pseudoogledala. – Da li cu to ikada i dochekati?! I, dakle, kada dobijam drugo oko?
- Evo, obecavam ti sada chvrsto, krecem za par dana da radim na tome. – Chovek je sve umornije odgovarao i zvuchao kao da se prilichno dosadjuje. – Morash da mi ovoga puta verujesh.
To je chovekoliko stvorenje, izgleda, josh vishe razbesnelo.
- I ti si mi neki pisac! Ma shta ti znash! Vidish, sada bih te najradije shutnuo u tu tvoju besposlicharsku zadnjicu, ali pogodi shta? Nemam noge!!! Hahaha, kako je to smeshno! – sarkastichno proshishta karikatura svoj nervozni kikot. – Ionako ne mogu izaci sa ove strane madrfakin ogledala, prolaz je, na tvoju veliku srecu a moje najdublje zaljenje, samo komunikativne prirode. Ali to u svakom sluchaju ne menja chinjenicu da si ti jedno sebichno djubre. Imash li ti najblazu predstavu o tome kako je egzistirati sa jednim okom, deformisanom usnom i pola uveta?! Ne? Tako sam i mislio. Bolje se odmah reshi te smrdljive – usna mu se skupi kao da pije ricinus – piiiishcheve blokade i pochni....
- Preterujesh – prekide ga pisac odluchno. – Apsolutno je MOJA stvar kada cu te zavrshiti, a ja sam ti uz to josh i obecao da cu to uchiniti. Dakle umukni vec jednom, svakoga dana sve vishe pochinjesh da zvuchish kao moja tetka usedelica.
- Ali choveche, pa ja sam tvoja Pricha! Zavisim od tebe, znam, ali imaj malo razumevanja, pobogu! Oni mediokritetski snobovi u prostoriji ispred, kazu da ce me pustiti iz ove sobe sa ogledalom samo ako budem bio kompletan, a onda mogu da nastavim tamo gde sam stao sa onom malom u hotelskoj sobi, pre nego shto se ceo svet izvrnuo nekako naopachke i bio sam prinudjen da saznam ovu glupavu tajnu Postanka – bolje da nikada i nisam, i shvatim da se ceo kurshlus odigrao samo zbog te tvoje nezgode sa papirima. Aman, pola moje lichnosti je tvoja glupa chistachica bacila u vatru! Zar ti nije bash nimalo stalo?! Zamisli da se to jednoga dana TEBI desi, ti uobrazeni... – izgovori chovek u jednom dahu, a onda vide da se sa druge strane pisac mrshti i cheznjivo merka ostatak technosti u zelenoj flashi. Poboja se da ce se pisac predomisliti po pitanju popravljanja „shtete“ i pomalo nesigurno nastavi.
- Chuj druze, izvini za one grube rechi od malochas, jednostavno je revolt uchinio svoje. – Duboki udah. – Molim te, evo vidi MOLIM, zavrshi me barem kako treba, da bi me ovi ljigavci pustili odavde. A nije na odmet i da me maaalkice poboljshash – zaverenichki mu namignu. – Kao mushkarac mushkarcu, sigurno si nekada kresnuo neshto, znash kakav je filing. Daj, ne budi samoziv, dopusti mi da i ja to probam. Taman smo zapocheli, kada mi je pola tela nestalo, zamisli situaciju, bilo bi komichno da nije toliko neochekivano, a to, kako se nazivaju „obezbedjenje“ je odmah uletelo i izvuklo me iz prostorije. Pravo ovde. Rekli su mi da je cura bila prilichno shokirana, mislim, ko ne bi, ali ce joj secanje biti modifikovano i onda cemo pocheti ispochetka. Daj, budi fer, zashto sam ti se onda molio svake vecheri pred spavanje i nedeljom odlazio na misu, pobogu! – chovekovo unakazeno lice je dobilo neki moleciv izraz.
Pisac je dugo cutke gledao u choveka sa druge strane, a onda tiho za sebe promrmlja „ma jebi ga“, nadvi se nad papir i poche da pishe. U tom chasu, choveku u ogledalu polako izraste jedna, a zatim i druga noga. I shto je pisac vishe pisao, to su choveku ponovo nastajali ekstremiteti, organi, zapravo svi delovi tela koji su mu falili. Takodje mu se lice promeni, posta nekako lepshe, muzevnije, ne karikirano, i crte lice postadoshe oshtrije i izduzenije. Nakon skoro chitavog sata upornog zvrljanja, precrtavanja i dopisivanja, pisac prestade i zagleda se u choveka koji mu se sada zahvalno smeshio.
- Hvala ortak. Znash da sam oduvek verovao u tebe, samo sam sada dobio dokaz da ipak nekako postojish. Od sada cu biti josh redovniji na liturgijama.
Vrata iza choveka shkripnushe, i pojavishe se dva choveka u crnom.
- Mozete ici gospodine. Kabina za modifikovanje pamcenja je spremna i cheka vas.
On josh jednom upre pogled u ogledalo, ka svom Tvorcu, Tvorcu koji chak ni sam nije znao ko je njegov Tvorac, ali ga je po svemu sudeci bilo bash briga dokle god sam moze da kreira svoj lichni svet u kome ce upravljati lichnostima po svom nahodjenju, Tvorcu koji ga je sada opet sanjivo posmatrao i chekao da ovaj konachno ode.
- Ovaj...kao shto rekoh, hvala ti josh jednom. Svako dobro. – reche do malochas karikatura, a onda izadje iz sobe, gde se ogledalo ponovo pretvorilo u jednolichan beli zid, a ispred pisca ponovo poznata poluispisana stranica. Dok je chovek prolazio kroz hodnik na chijim je krajnjim vratima pisalo „Crkva – sektor molionica“ a na manjoj tabli ispod „Hitni sluchajevi“, pisac iskapi ostatak rakije iz flashe, dotetura se do kreveta i baci se na njega, zaspavshi iste sekunde.
Tamo negde, u drugoj dimenziji, drugog sveta, druge sudbine, dvoje ljudi je provodilo svoju vrelu noc pod charshavima.
A tamo negde, u potpuno paralelnoj stvarnosti, chovek koji je upravljao njihovim sudbinama, ponovo je bezbrizno hrkao.
Dobra pricica Samo imam zamerki, zajebi vise taj uticaj engleskog jezika (citaj:FILING) i sleng, jer imas u dva, tri navrata sleng u teksti, koji ama uopste ne ide uz radnju, niti uz stil pisanja, niti ne znam ni ja uz sta... tako da ono... eh, da, fali ti bolji uvod u radnju, barem bih ja probao sa nekim boljim, i sa ranijim upoznavanjem ko sta od likova predstavlja u tekstu, to je to nesto sto bih promenio, sta znam.
Ideja - super Bi gud :*
Uticaj engleskog jezika sam i htela prvobitno da menjam, ali onda sam ga ostavila takav kakav je, zato shto sam tako htela i nekako mi je ishlo uz to. Jeste zargonski, ali to sam uchinila samo da se priblizim vishe chitaocu.
Uvod bi smorio choveka, a poshto je ovo samo prichica, ja najvishe volim kada sve pochne naglo, bez naznake o tome shta ce se dalje odigrati, i bez mnogo filozofije o karakternim osobinama likova, kroz samu "radnju" ce se one bitne stvari iskazati. Btw, 'fala ;*
Pa pazi - nije fazon staviti neku, mnogima nepoznatu, rec pa onda staviti rec "buraz, ortak" ili slicno, jednostavno ne ide Tako da mani to "prilagodjavanje citaocu" na taj nacin (kroz uvodjenje takvih reci - ortak/buraz) blabla Hm, oke, moze i tako da ide, ali da ne ide bas naglo da ne bi delovalo nabacno, ovo je dobro proslo ovako, ali ne mora da znaci da ce uvek tako proci
Hehe, kontam te. (: Mada svako treba da neguje neki svoj stil, pa makar on bio meshavina raznih drugih. Ja svakako ne bih neshto ostavila u tekstu a da deluje napadno, isuvishe dugo pishem da bih dozvoljavala sebi takvu vrstu greshke. (sada smo malo skrooomni xD)
U svakom sluchaju, hvala i na chitanju i na savetu.
Hm, ako ces vec o tom takvom nacinu mesanja stilova - onda sam ja definitno protiv mesanja stilova na takav nacin k'o sto si uradila, niti mi se svidja isti, ehm... jbg (:
Dobra prica. Meni, za razliku od predhodnog komentatora, ne smeta koriscenje tudjica. Tako je u stvarnosti: puno stranih reci je u opticaju, zasto bi i pisano delo ostalo "cisto"?
ajme, koliko ljudi, toliko cudi Ja lichno volim da koristim pozajmljenice u govoru, tako da se sve to prenosi i na moje tekstove, a i ne vidim razlog da se to ne bi chinilo, na kraju krajeva uopshte i ne shkodi.
zasto koristiti tudjicu kad mozete srpsku rec?
jel se tako mozda pokazuje i iskazuje poznavanje recnika (za individue i ostale pristalice - VOKABULAR; ako kazes FILING, a ne OSECAJ)? :/ msm strasno :/
@primitiv: volim da oseζam taj filing...oputeno.
naravno da se s tobom slaem da postoje nae reθi i da ih treba koristiti. Na jezik je odista lep i bogat. I treba nastojati da se to manje tuπica koriste, jer ga treba oθuvati. Ali, isto tako, ne moe se staviti u karantin, stakleno zvono... Sada su svakakve migracije: naroda, kultura...pa i jezik se "mea", te nije i ne moe biti imun na promene. Pitanje je samo koliko ζe on uspeti, uz nau pomoζ, da ostane, odista na. Uh, raspisah se...izvini, specifiθna, ako sam "uzurpirala" ovaj tvoj prostor. Poydrav!
U pravu si, jeste tako, ali vidis - kod se ne ide tim smerom da to budu srpske reci, u tome je greska, nazalost.
Ali sta je tu je, treba nastojati da se uzimaju reci, manje poznatije vecini, ali srpskog porekla...
Prema tome - Vujakliju u ruke ljudi
Mozesh koristiti i pozajmljenicu, a mozesh i srpsku rech, u svakodnevnom govoru deluje izveshtacheno konstantno koristiti tudjice, ali ovako, preko pisanog teksta, i to uzevshi u obzir da pisac ima svoju slobodu za modifikovanje pa chak i kreiranje sopstvenih rechi - kovanica, to mi deluje sasvim okej. (pa chak i rech "okej" nije nasha, vec moze da se kaze "u redu", zar ne? xD)
ajme, ma opushteno, raspisivanje je kod mene dozvoljeno, prostora ima napretek.
