23/1/2009 - Samo jedan sporedan zivotni detalj, i pricha o izvesnoj vrsti slobode

28/11/2008 - Pechal

Postoji onaj uzasan osecaj bespomocnosti koji se javlja kada shvatite da vashe rechi vishe nemaju nikakvog efekta ili svrhe, i da je svaki vash korak samo odjek proshlosti i ne predstavlja nishta novo. To je trenutak kada vam se izvesni snovi srushe, kao kula od karata i shvatite da ste zarobljeni izmedju chetiri zida, da mozete samo da se koprcate, da, upravo koprcate, a ma koliko snage ulozili u to, nema izlaska napolje ni po kakvu cenu...

Zarobila me je ova ekonomska kriza. Jer da nema nje, moje misli bi letele slobodno. Osecam neshto teshko, tamno i tmurno nadamnom, pritiska me, oduzima mi kiseonik, ne dozvoljava mi da osetim onaj sladak ukus zivota. I stanje je statichno, nepromenjivo, a svaki pokushaj je osujecen i pre same realizacije. Jako je loshe kada je sve tako nasilno ugusheno, potisnuto, kada implodira, jer se onda krhotine unishtenih ideala rasprshe po svesti i onda bole, uzasno bole, svakoga dana podsecaju i prichaju prichu o propushtenim shansama...

A ja pokushavam da govorim. Pokushavam da se suprotstavim, ali ne znam kako, uzaludno trazim nachin. Ne, ovo nije patetika, nije jecanje zbog neostvarene ljubavi, potoci suza koji se prosipaju svake noci zbog sjaja nechijih ochiju i svetlucavog osmeha, nije ni josh jedna pricha u maniru ,,tinejdzerske muke su najvece", ne, sve to zvuchi tako pogreshno, ovo je neshto shto je samo moje, lichno, i istovremeno tezi da se podeli i ostane skriveno...

Postoje slatke tuge, one kojih se kasnije, kada faza prodje, sa osmehom secamo.

Postoje i one teze, kada se na momenat nadjesh izgubljen u konfuziji prolaznosti zivota, i kada ti snazno zatreba topla rech drage osobe da bi te vratila u ravnotezu.

Ima i onih josh tezih, kada tu dragu osobu izgubish i kada nema tople rechi sa njene strane, taj bol je neopisiv, ali je josh gore kada sve to imash, nishta se nije dogodilo, a opet, kao da jeste, neshto se prelomilo, zauvek nestalo.... Nikada vishe necu potcenjivati nevinost dechijeg neznanja, ono je blazeno...

A ja i dalje ne umem da se izrazim. Nekako mi to ne polazi za rukom. Jer, kako mogu tako jednostavno i lako da kazem da je doshlo vreme za promene, da je odavno doshlo, a da u dubini dushe znam da se ta promena nece desiti, da je taj tamni oblak sprechava, potiskuje? Kako mogu slobodno da pricham o tome da ne mogu da zivim u sredini u kojoj zivim? Da mi smeta, da suvereno vlada mnom, shto je kontradiktorno sa mojom lichnoscu, ona se nikada nije nikome pokoravala niti ce. Ne mogu. Ne mogu. Ne mogu. A volela bih...

Osecaj bespomocnosti i uzaludnosti, najgora moguca emocija u ovo trulo, pogreshno vreme, doba, period... Chelichnim lancima sam prikovana za sadashnjost, dok josh chuvam u sebi trunku optimizma u nadu da je sve u redu, da je sve za choveka; pokushavam da verujem u sudbinu, ali nekako uvek izlazi isti zakljuchak, da je neposhtena, kurva, surovo se poigrava ljudima koji su iz njene perspektive manji od trunke prashine i onda je automatski sve prah, nichega nema vrednog ostajanja i chekanja, pesimisti bi rekli da nijedan razlog vishe ne postoji, ali ja znam dobro znam, svako to oseca, svako na svoj nachin, pitanje je samo kako izgovoriti neshto shto je u tebi toliko dugo da se vec ukorenilo i naviklo na boravishte u dushi? Kako protiv svoje krvi? Kako kada znash da tu ne mozesh nikako postupiti, kada je sve jedno veliko, uzasno, zardjalo, pokvareno nishta?!!!

5/11/2008 - Simplicity is the key :D

Kazu da nam sve velike mudrosti padnu na pamet kada im se najmanje nadamo. Na WC sholji, u krevetu, izmedju dva koraka, udisaja, otkucaja, dok razgovaramo sa prijateljem preko telefona a u isto vreme odsutno zvrljamo na praznom papiru, dok zurimo u jednu tachku na plafonu i pokushavamo da dokuchimo kako nam se odjednom sve oko te tachke chini jako belo, ili kada se uhvatimo za kvaku od vrata, a ta tajna mudrost nam odjednom sevne kroz kljuchaonicu i pogodi nas u levu nozdrvu. Bitno, stvori se. Setimo se samo Arhimeda dok se kupao... :-D

 Vecheras, dok sam sterilizovanim shtapicem za ushi pokushavala da ochistim teshko dostupne prostore izmedju tipki na tastaturi, doshla sam do zakljuchka do koji ranije, ochigledno, nisam uspela da dokuchim. Ljudi, mnogo bre, komplikujemo svoj zivot! Ne valja vishe tako... Zato sam odluchila da napravim sistem promene i da ga prvo primenim na sebi. Ochistila sam tastaturu i bacila se na kuckanje u Wordu, odnosno osmishljavala sistem uproshcavanja, pojednostavljenja stvari. Neko ce se pitati chemu to, ali vidite, nije da smo mi glupi da shvatimo komplikovanije, naprotiv, previshe smo pametni i prerasli komplikovane stvari, u njima se sada nalaze samo osobe koje o tim stvarima malo znaju, dok pametni nadju daleko lakshi nachin. Pa recimo, kod mene se krenulo od rechi. :) Odluchila sam da makar na trenutak, suzbijem u sebi povremenu zelju da mislim i pishem  ,,u oblandama", jer sam zakljuchila da time nishta ne gubim, a moje izvesno neuko drushtvo/okolina vishestruko dobija. Em me razumeju, em shvate poentu, em to primene. Shta cu lepshe? :-DD

Takodje, pri donoshenju nekih vaznih odluka ne treba ukljuchivati mozak koji sve iskomplikuje i uspanichi vas. Chemu nam ono sluzi instinkt, ili ,,shesto chulo"? (za sluchaj da nikada nisam rekla, ne smatram da samo drage nam pripadnice lepsheg pola to poseduju, i mushki imaju, ali nece da priznaju, pa je kod nas razvijenije, muahaha)

Zashto biste toliko dugo chekali kraj telefona da vas neka special osoba pozove, kada jednostavno mozete da uzmete dotichni telefon i pozovete nju? Zashto biste se uplitali u duge lazi koje svesno izgovarate sami sebima da biste opravdali neki svoj postupak za koji znate da je pogreshan? - preuzmite stvari u svoje ruke i razreshite situaciju! Kod jednostavnosti je mnogo manje mudrovanja, a vishe akcije i verujte, lakshe je, pristupachija je metoda kojom se takodje jacha i samopouzdanje, naravno u skladu sa dogadjajem. :D

Tako da, sledeci put kada budete bili na WC sholji, lezali u krevetu, kupali se kao dragi nash Arhimed ili samo prstima sharali po vazduhu iz dosade, setite se jednostavnosti, pojma koji objashnjava sve, olakshava i chini srecnim. Mozda je to upravo onaj kljuch koji ce otkljuchati vrata mudrosti, pa ce vam se sve to iznenada sliti, ne samo u levu, vec i u desnu nozdrvu.

22/3/2008 - Ufff....

I ruke su mi drhtale,

i kolena su klecala,

i olovka je izgledala kao cudoviste,

i papir je imao sigurno hiljadu kilometara u duzini,

i mozak je blokirao,

i lice je gorelo,

i usta su odbijala da govore,

i misli su hitale 200 na sat,

ali ostalo je zrnce pribranosti,

ostalo je parcence hrabrosti,

ostalo je mnogo znanja,

i.... polozila sam!!!

10/3/2008 - Kih - kih post

Nije me zaobislo. Mene, koja to zelim da sprecavam drugima, vratilo mi se i obilo me o glavu. Kao sto se obicno i desava.

Apciha, apciha, kih, kih, smrc, smrc.... bolesna sam!!! Zapravo ja nikada to i ne primetim dok me sasvim ne obori, a to je zato sto radim kao manijak i ne dizem glavu od knjiga i neta, osim kada je vreme za vecernje dzogiranje. Pretpostavljam da je i ovo cudo sazrevalo par dana, davalo sumnjive signale koje nisam primetila, pa se tek onda bacilo u ofanzivu.

Zanimljivo je kako se ljudi sete cajeva i voca tek kada se razbole. Onda je vreme za iskopavanje nekih davno kupljenih a retko koriscenih vitamina C, raznih tableta, brufena, aspirina, kafetina, andola i sl. Tada mogu da pocnu i nocna tumaranja po kuci ili stanu, shvercovanje slatkisa (onih jestivih, xexe) u krevet, a za sve to se ima izgovor: ,,pa bolesan/na sam, a mislim da ce mi od toga biti malo bolje!" Uz to i visak slobodnog vremena. Ko onda moze da kaze da biti bolestan moze ponekad da ima i svoje dobre strane?

Jedino ukoliko ste dovoljno crazy da to ignorisete na jedno vreme i normalno izvrsavate svoje obaveze bez obzira na sve, moze da pogorsa stvar. Ili da sa grlom koje boli kao da je zapaljena vatra u njemu pevate Vitnino cuveno ,,I will always love you" i ne gresite ni ton. Jer vam se hoce i nijedna kijavica to ne moze da unisti.

Dobro, a sto sada svi gledate u mene??? Pevam, pa sta onda? Jel je protivzakonito? And I...... will always love yooooou........apciha! Mozda ovo ipak i nije dobra ideja....

8/3/2008 - Politika, mini suknja, i lancani sudari....

Ponovo skitam. Bezobrazno me se ne tice sta drugi misle o tome i bas je divno sto kisa nije uspela sve da (ponovo) upropasti. Sama u glavi sastavljam jednacinu za dobar provod a onda je sprovodim u delo. Osmi mart, drugarica, ja, mini suknja, dobar kafic i malo cokoladnog likera sasvim solidno obavljaju posao. Ah, da ne zaboravimo dobar stari, vampirsko crveni lak za nokte koji je prosto magnet za poglede. Lepo mi stoji crveno, izgledam bas dobro u tome,  a veceras sam upravo takav efekat da postignem.

Jedino sto me je nerviralo bili su ti dosadni prodavci cveca koji su jos od jutros stajali za svojim tezgama i neumorno i monotono ponavljali: ,,cvece, cvece, kupite divno cvece..." Sto je jos gore, neka zena je mojoj drugarici prilicno drsko rekla (citaj: naredila) da kupi jedan bezvezni buket, a kada je ova to odbila bila je zasuta paljbom grubih reci i nepristojnih uvreda. J**es karanfile i njihove prodavce, nismo izasle da kupujemo, vec da se zezamo! Toliko o postovanju mladih dama. Ej, zemljo moja, propala.....

Nisam nameravala da se dugo zadrzavam u ,,skitnji", imala sam obaveze, pa sam negde oko osam vec bila na pola puta do kuce. Bilo mi je dosadno, drugarica je otisla kolima, a ja sam htela da predjem ulicu, a za inat, nigde pesackog prelaza! Pogledam levo, pogledam desno, nema vozila, hajde preko, na neobeleznom mestu. Cini mi se da sam dosla negde na sredinu ulice, kada sam cula skripu guma sa leve strane kao nepogresivi znak naglog kocenja. Boze moj! Automobil je stao nekoliko centimetara ispred mene, za dlaku me promasivsi, a ja sam ostatak ulice pretrcala. Ludaca sam, znam, svaka dobro vaspitana devojka prelazi ulicu na pesackom prelazu, ali ja jednostavno obozavam da krsim pravila. Pa zato postoje, zar ne? Mislim da je moja mini suknja kriva za sve, opasno mi je podigla samopouzdanje, do granice neobazrivosti, pa je definitivno necu obuci sledeci put kada izadjem negde...

Udjem u kucu, kada cujem neke cudne zvuke koje moj precizno nastimovan sluh nije registrovao. Osluskujem nekoliko sekundi pa onda shvatim. Politika, uhhh. Na vrhovima prstiju se okrecem i izlazim kroz ista vrata kroz koja sam pre minut usla. Vraticu se kada mi bude zatrebalo ispiranje mozga, sto ce reci, sigurno ne u sledecih sat vremena. Pa ni po cenu lancanih sudara.....

3/3/2008 - Trenutak

Da li i vi vidjate stalno neke note oko vase glave u zadnje vreme, ili se to samo meni desava? Postala sam kompulzivna, opsednuta i nacisto sam izgubila glavu jureci za novim idejama za muziku i tekstove da sam sama sebi dosadila. Ni gram odmora. Tek tako me uhvati kreativno ludilo, plesemo valcer zajedno, slusamo najbolju klasicnu muziku, vristimo i smejemo se u glas, dok sve ne prodje. A na kraju sta ostane? Poluzguzvani parcici papira, na kojima su mojim groznicavim rukopisom ispisane reci i note, razbacane bez ikakvog smisla, bez pauza i bez violinskog kljuca. Naravno, uvek su zavedeni u mozdanu arhivu pod ,,izgubljeni", a zapravo i ne stizem da ih nadjem. Tu su cisto reda radi.

Dok pokusavam da zamislim virtuelnu kanticu za papire koju bih nahranila novom porcijom besmislenog teksta, jer je ona koju imam vec odavno prepuna, trudim se da procitam neke ideje koje sam prosle veceri zapisala na korici od stare sveske, i da rastumacim ,,nogopis" kojim se inace sluzim kada imam previse toga da napisem, a premalo vremena. Tada mi se cini da ce se sve ideje naglo rasprsiti, kao jato divljih golubova, ako ih momentalno ne ovekovecim, i zato za kaliografiju i slicne rucno-kreativne zanimacije nema mesta.

Duboki uzdah. Naravno, po Marfijevom zakonu, nista vam nece poci od ruke kada ocajnicki zelite da tako bude. Ne uspevam da budem zenski Shampolion i nadjem rozetu da rastumacim sopstvene hijeroglife, vec svesku bacam u drugu stranu i pocinjem da pisem sve od pocetka. Sutra idem u Beograd. Iz oba razloga, i poslovnog i privatnog. Poslovni je uzrok sto i dalje ,,visim" za radnim stolom i vezbam desnu ruku koja se samo po inerciji seca pisanja, zbog tog silnog kuckanja na kompu. Privatni me prilicno relaksira kada pomislim na njega. Sutra ce Chris Rea odrzati koncert u Beogradskoj Areni i kao postovalac dobre rock, blues i pop muzike, bicu tamo. Tako sam sebe castila za sutrasnji rodjendan. Nema lepseg poklona od muzike!  

Evo ima vec dva sata kako neumorno radim, a jos ne privodim kraju. Uzas za zivce, posebno kada ste u skripcu sa vremenom. Ironicno je sto nam se uvek radi nesto bas kada to ne smemo ili ne mozemo. Eto sada bih ja najradije zaspala, nema veze da li sam u sred posla ili sam potpuno bezbrizna. S-P-A-V-A-L-A. Zar je taj jedan mali osmosatni trenutak previse? Oh, tesko je biti umetnik. I zaboraviti sta znaci carobna rec ,,odmor".

15/2/2008 - Samo ti cuti...

Izadjoh juce u grad, verovatno sam bila pod dejstvima nekih droga, posto niko pri zdravoj pameti ne bi izasao iz toplog doma na minus iks. Cvili mi drugarica u telefonsku slusalicu:

,,Ma moras da izadjes, Dan je zaljubljenih, bice fantaaasticno, a ja moram da vidim M. posto mislim da mu se zaista dopadam, a mozda mi se nece pruziti sledeca prilika.... plizzzz, plizzzzz...."

Naivcina je pristala. Ponekad sam tako uzasavajuce slaba na prijateljski cvilez.

Bese devet sati, a ja se doterala i izasla da sacekam drustvo. Bilo nas je sedmoro: gorepomenuta drugarica (Z.), jos jedna drugarica ( T.), drugarica gorepomenute drugarice (S.), brat od drugarice gorepomenute drugarice (to je taj M.) , jos 2 decka i ja.

Vec prvih sekundi mi je bilo jasno da ce vece biti uzasno. T. me je nekako znacajno pogledala i sapnula mi da je tu jedan decko ( I.) koji se njoj svidja, i trazila je od mene da joj ,,pomognem". Medjutim, kako su se stvari odvijale, I. se zainteresovao za mene ( ? ), a T. se opasno naljutila, kao da sam ja bila kriva za sve. Ja sam bila potpuno ravnodusna jer je I. bio cista sirovina i veoma navalentan, sto kod mene znaci automatski crveni karton.

I tako odosmo do reke. Odatle se pruza izuzetno romantican pogled na most, ali je meni te veceri bilo sve samo ne romanticno. S. i I. su se posvadjali, a T. je nacisto poludela i pricala razne gluposti. Z. je pricala sa M. a ja sam vrebala trenutak da neopazeno smugnem i ostavim ih. Preostali decko je netremice zurio u reku i palio cigaretu za cigaretom. Zgrozih se od njega (ja sam veliki protivnik pusenja), i taman da odem, kad me zaustavi T. jos uvek besna.

,,Jel si morala da obuces taj kaput?" - pita me ona, zajapureno.

,,Sta nije u redu sa njim?" - pitam je ja.

,,Ne razumem zasto se bas TI svidjas I. kad sam ja obukla kratku jaknicu i bolje sam nasminkana i lepse izgledam...."

,,Draga, jesi li cula za rec ,,harizma"? - pitam je ja.

,,Molim?"

Da se stvari jos vise zakomplikuju, zazvoni mi mobilni telefon. Zvali su me od kuce, da mi kazu da su jedna kola vec trece vece uporno parkirana u ulici, i da neki sumnjivi tipovi stalno gledaju u moju kucu. Pre par dana, kada su se prvi put pojavili, i kada sam prosla pored njihovih kola (tako su bili parkirani da je bilo nemoguce proci a da to ne bude pored njih), izasli su, zvizdali za mnom, i pominjali su nesto kao ,,Ti si ona sa televizije" i slicno. E sada me je bilo strah i da se vratim kuci. Setim se ja da pitam one momke da me otprate, jer smo svi isli na istu stranu, ali jedan od njih mi rece:

,,Samo ti cuti, lutko, ovde imamo vazna posla".

Primetih ja da su verovatno svi pijani i malo ,,udareni" pa krenem sama. Jakog li mi fantasticnog provoda, ko ce da me isprati do kuce? Mesec se prvi javio, pa smo podjosmo zajedno....

Ne znam ni kako sam stigla kuci, od onih tipova ne bese ni traga ni glasa, znam samo da mi je prvo pitanje kada sam usla bilo ,,Gde su?"

,,Samo ti cuti, pozvali smo policiju. Odose...."

7/2/2008 - Izazivanje sudbine...

Probudila me je sitna kisa koje je izludjujuci uporno kuckala i rominjala na moj prozor. Bilo je prilicno hladno i ustanovila sam da nema tople vode.

Nebo je bilo bezlicno i prljavobelo, cinilo se da su tamo skupili svi oni najdosadniji snovi i nocne more, spreme da zaskoce nezasticenog coveka. Koracala sam po nakvasenom plocniku i sljapkala po baricama. Osecala sam kako umorna zemlja prima moju tezinu svaki put kada bi ucinila jos jedan korak.

Neka crna svraka zlosutnica mi je zagraktala iznad glave kada sam izasla napolje u kisni dan. Odgovorila sam joj osmehom. Kisobran sam otvorila jos u kuci.  Prosla sam ispod merdevina naslonjenih na obliznju zgradu. Namerno. Zaobisla sam banderu sa spoljasnje strane. Tri puta su mi crne macke presle put i nijednom nisam otisla tri koraka unazad i promrmljala neku bajalicu, vec sam normalno nastavila da hodam. Kada su ambulantna kola projurila pored mene, sa zvukom sirene koja je cudno lomila i razbijala tisinu kisnog, sumornog jutra, nisam prekrstila prste u ,,kljucku" niti se uhvatila za nesto crveno. Nisam ni mogla. U meni je bila najlepsa muzika zivota, a upravo je svirao bend ,,Opasno samopouzdanje". Smejala sam se izazivacki, smejala samoj sudbini, koja mi nista nije mogla. Presla sam ulicu na crveno. Zavodljivo pogledala neznanca. Potrcala ispred psa lutalice. Cinila sve da mi adrenalin prokljuca venama, da se nekako stopim sa zivotom, a opet da ne nestanem u magli. Postedite me svih sujeverja, amajlija, magicnih reci, verovanja, broj trinaest, malera, nesreca, stresova, patnji, ceznji, bezrazloznih nadanja, propalih ljubavi i zaplesite sa mnom. Jer danas sam ja srecna.

8/1/2008 - Bozicno ,,prociscenje"

31/7/2007 - Zensko srce poput lastavice....

Ne mogu da verujem da sam toliki maler kada se tice ljubavi! Jednostavo, skoro svi dobri momci koje upoznam su zauzeti! A sa druge strane, ja se uvek dopadnem nekom luzeru (uglavnom podgojenom) kome su devojke hobi...

Kolo srece mora jednom da pocne da se okrece i u moju korist.... Ja sam iskreno i lepa, a nemam vakum u mozgu kao sto imaju neke devojke iz mog razreda,pa opet uvek su one te koje hvale izlascima,poljupcima......

Naravno ne ocekujem da ,,upecam" Breda Pita.......

Mada mi ne bi smetalo.........

31/7/2007 - Mislim shta reci.....

Juce me uhvati neka dosada,nisam znala sta cu, gde cu, pa hajde da upalim TV. Kad onamo, corak. Otkazali mi omiljenu seriju, u Dnevniku prica o poludelom masovnom ubici iz Negotina,pa sam bila primorana da prebacim na Pink i da gledam,kao sto nikada u normalnoj situaciji ne bih, Grand Show.

Hm,dobro mi doslo da se malo nasmejem. Izmedju ostalog, paznju mi je privukao jedan trenutak kada su se vodili pevacki dueli. Nastupale su Olja Karleusa i Goga Sekulic sa svojim kompletom donjeg vesa: naime, Olja je izvela pesmu pod nazivom ,,Brushalter", a Goga je otpevala ,,Gacice". Ali mnogo zanimljivija stvar koja je Olju dovela bas u zizu javnosti ovih nedelja, bilo je to da joj je noga u gipsu (navodno se povredila na jednoj od njenih tezgarenja), pa me je bas zanimalo kako ce da otpeva tu inace provokativnu pesmu.

Olja je sedela na stolici i pevala uzivo (!), dok je manjak vrckanja po sceni nadoknadjivala sexy odecom,ali mi nije promaklo to da je dobila prilicno mlak aplauz...

Sa druge strane, Goga se sredila tip-top, imala je mrezaste carape, stikle od kojih se vrti u glavi, i ljubicasti sorts na vezivanje (u kompletu sa majcicom) tako vezanim da joj se poznaju cipkane gacice. Pretpostavljate da je aplauz bio gromoglasan i normalno da je zasenila svoju ,,nesrecnu" kolegenicu.

To me je navelo na razmisljanje, na sta se, dodjavola svela ova nasa estrada? Pitaj Boga. Mada, svaka cast Olji,dokazala je da nema kompleksa po pitanju kako ce da izadje na scenu, a u ovom duelu se borila iskljucivo svojim glasom. Goga je pevala playback (sto je normalno za skoro sve folkere) jer kako ce, zaboga da vrti guzom ako mora da razmislja da li je C otpevala kao C???

Nije ni cudo sto nam je drzava otisla dodjavola. Svi bi hteli playback....