Specificna

8/1/2008 - Bozicno ,,prociscenje"

Kategorija posta My happenings

Juce bio Bozic, i mene uhvatila neka religiozna manija. Ne znam sta je to, nije mi se pre desavalo, ali kako sam sinoc zaspala prilicno kasno jer sam citala Tolstoja, oko 3 ujutru, i samim tim se ponasala prilicno ,,gresno”, odlucim da krenem kroz proces ,,prociscavanja” duha i tela. Prva stvari kojih sam se odrekla bile su neke vrste hrane, i predjem ti ja iskljucivo na zdravu ishranu. Medjutim kada sam otvorila frizider da napravim nesto za dorucak, bila sam na prvom iskusenju. Kolaci, cokolade, sarme, prasetina, jagnjetina, pasulj, torta od jagode (moja omiljena), i vec sam u mislima pocela sa odlaganjem zdrave ishrane. Medjutim kako u igri nije bilo samo prociscavanje, vec sam rizikovala da upropastim svoju liniju koju sam tako ljubomorno ocuvala od leta, ja se nekako dozovem pameti. Sa teskom mukom sam odvratila pogled od tih ukusnih jela i uzela mleko i keks. Uh, kakav napor!

Nakon bednog dorucka, (neee, hranljivog dorucka, mir u telu, ommm!!!) sledeci korak je bila prociscavajuca podnevna setnja. Sunce je obecavalo lep dan, i ja zacas obucem kaput, stavim rukavice i izadjem napolje. Dok sam bezbrizno koracala prema kapiji, iznenadila me je ,,bomba” koja je pala sa krova moje kuce. Snezna bomba, da pojasnim. Pretpostavljam da se sav taj sneg nagomilao na krovu i onda fijuuuu pravo ispred mene! Mir u telu, i dalje je mir u telu, mir…..

Bila sam vesela kada sam izasla na sneg, lepo se prosetala, i taman sam pomislila kako je makar setnja uspela, kad….naidjem na poledicu. Naravno nisam bila oprezna, ne bojim se ja leda, klizala sam se jos kada sam bila sasvim mala, ali ovaj led je bio uglacan kao staklo. Nisam pala, na srecu, eto sta radi iskustvo, ali sam se klizala dobra dva-tri metra pra nego sto sam uspela da scepam jednu banderu i tu se zaustavim. Bilo bi sasvim dobro, da sam, onako se klizajuci, naletela na nekog slatkog i sharmantnog mladica, koji bi me uhvatio i sprecio da ne padnem,(i posle toga odveo na kafu, uzgred) ali jedino sto sam uhvatila bila je gorepomenuta bandera, koju sam inace drzala kao da mi zivot od nje zavisi. Kako ne bih izgledala kao cudak, pustila sam banderu iz zagljaja i polako, sada vec sasvim oprezno, usitnjavala korake do kuce.

Mir u telu, sve je u redu, mir u telu…. Grrrr!!! Kakav mir u telu!!!! Sta to bese?! Kako nekad mrzim zimu i njene podle trikove! i moja ideja o prociscavanju! Gluposti, jel sam se mozda prejela bunike?! Ja i moje ideje……

Ostavi trag...

8/1/2008 - 20:36

Ostavio/la mawena

Ma sve je to ok..idea nije ni tako losa,treba se pripaziti sta jedes i kako zivis...ali to da si propustila lepog,sarmantnog tipa,e to vec ne mogu da razumem...ja bih se klizala ceo dan!

))))))))

Permanent Link

8/1/2008 - 22:29

Ostavio/la Rea

mleko i keks zdrava hrana? plazma?

Permanent Link

9/1/2008 - 09:44

Ostavio/la FemmeFatale

Hvala ti draga moja, na svim lepim recima, pruzaju utehu, zaista.Jaka sam ja.Bar mislim tako.Moja prica je mnogo komplikovanija, pa cu ti nekom drugom prilikom propovedati o tim nemilim igrarijama sudbine.Iako, ponekad se pitam ima li uvek smisla boriti se.Mozda ponekad stvari prosto treba pustiti....

Permanent Link

9/1/2008 - 10:48

Ostavio/la kojak

Tachno tako!
Ponekad stvari treba pustiti da idu same svojim tokom, kao klizaljke na ledu, kad uhvatish zalet i onda samo po malko manevrishesh i uzivash..
To je jedan od najboljih recepata za opushtanje..

)
Klizaj se ti mila malko cheshce i onaj lepotan ce sigurno naleteti..