31/10/2008 - Lutanja...

Ceo svoj zivot, svakog trenutka, gledam ljude oko sebe. Nastojim da proniknem u njihove lichnosti, to mi deluje veoma izazovno za moje ocenjivachke sposobnosti, tragam za sitnim delicima njihovih misli koji ce mi pomoci da stvorim realnu sliku o njima. Tako istovremeno stvaram i sliku o drushtvu u kome danas, sticajem okolnosti, zivim i krecem se...

Neko moze da kaze i da su ova vremena teshka, ali ja josh osecam ljubav u vazduhu. Svakoga dana vidim bezbroj dokaza koji ukazuju na to. Neke sitne stvari, suptilni gestovi, neshto shto se ne moze odmah uochiti, obelodaniti, skriveno je, tajno a opet tako prelepo u svojoj jednostavnosti, ne definishem ga, a znam da je to ljubav, u nekom od svojih bezbrojnih lica. Neznost. Bol. Rapsodija boja koje docharavaju duboko stanje dushe. Dusha treba da bude u svim duginim bojama da bi bila potpuna.

Tragam za slikarom, za boemom koji ce u jednom trenutku svojom kichicom veshto preci preko skrivenih kontura mojih emocija i pretvoriti ih u vatromet naglashenih linija i tekstura. Zelim da me poznaje na umetnichki nachin, onako kako ni samu sebe nikada nisam dozivela niti do kraja upoznala. Svedok sam umetnosti koja lezi oko mene u svakom poljupcu koji primetim da se raspukne kroz ove chetiri dimenzije, a ceznja da se sve to dozivi i u subjekatskoj funkciji raste, reciprochno sa saznanjima da se takva vrsta upoznavanja i dozivljavanja osobe deshava veoma retko, i shanse su sve manje sa idealizacijom neizrechenog. Ostaje samo da se sluti, cheka i shapuce sebi da vreme ipak postoji, da ce doneti razne promene i srecu na onaj pravi, potpuni nachin.

A bilo je i slikara, necu da porichem. Bilo je, dodju oni, ali neshto u meni, shto je trebalo da im predstavlja muzu, platno i paletu boja, se odjedanput povlachilo, ishchezavalo, nenamerno, jednostavno nije zelelo slikara-amatera koji se tako lako predao i popustio njenim magichnim dozivanjima. To neshto je htelo i dalje da luta, i dalje da trazi, posmatra ljude i trazi u njima ono shto njoj uporno ali svesno izmichne, tajnu koja ostavlja sve delice srca zalechene i na mestu, i uziva u privremeno bezuspeshnoj potrazi, mislima koje govore da se generalizovano savrshenstvo ne moze naci, jer ljubav nije savrshena, ali da postaje takva samo ako uspemo da chvrsto verujemo u ono shto nadjemo, da poklonimo poverenje slikaru koga cemo vremenom izveshtiti da od amatera postane pravi profesionalac.

Kada lutam, ja lutam raznim neispitanim sferama koje skrivaju odgovore na razna pitanja ljudskih misli i dushe. Ponekad i ne zelim da se pronadjem. Posmatracu ljude, uchiti od njih, osecati njihovu ljubav i nadgradjivati svoju sopstvenu paletu boja. Jednoga dana, znam, doci ce pravi slikar i sve ih izmeshati a da sve to bude prokleto dobro. Do tada...chekacu...volecu...lutacu....

31/10/2008 - 19:54

31/10/2008 - 19:57

31/10/2008 - 19:57

31/10/2008 - 20:10

31/10/2008 - 20:12

31/10/2008 - 20:28

31/10/2008 - 20:32

1/11/2008 - 01:36

1/11/2008 - 08:03

1/11/2008 - 13:16

1/11/2008 - 17:06

1/11/2008 - 20:14

2/11/2008 - 10:37

2/11/2008 - 19:31

2/11/2008 - 19:32

2/11/2008 - 19:39

2/11/2008 - 19:40

2/11/2008 - 19:40

2/11/2008 - 19:41

2/11/2008 - 19:41

3/11/2008 - 14:54

3/11/2008 - 15:03