4/1/2008 - Razmisljanja....

Sedim u fotelji u pomalo neuobicajenoj pozi za mene, duboko zavaljena u nju, sa rukama u krilu, nogama oslonjenim na njen naslon, i razmisljam. Ponekad se osecam tako prepuna misli i osecanja koji slobodno lutaju mojim neuronima brzinom svetlosti, da pozelim da ih jednostavno izvadim, stavim u neku bocicu i prepustim se uzivanju bez razmisljanja. U ovom slucaju, moja bocica je blog.

Mislim (naravno, ja uvek mislim!) da sada razumem zasto su neki najveci naucnici sveta malo caknuti. Ubija ih razmisljanje. Zapravo, jos nisam dokucila sta zapravo znaci biti lud ili caknut? U svetu gde se svi izdaju za normalne, onaj koji svojim razmisljanjem prilicno odskace bice cudno posmatran ili proglasen za ludog. A da postoji neko mesto gde zive samo ludi i da tamo dodje neko normalan, on bi bio proglasen za ludog, po shvatanjima vecine stanovnistva. Zapravo, sve zavisi od misljenja vecine, i to me prilicno nervira. Moram malo da pripazim da i mene ne smozdi razmisljanje. Mozda bi trebalo da zatvorim prozor, da sprecim misli i mastanja da udju kroz njega. Ustajem, zatvaram, bez uspeha. Vracam se u moj zamisljeni svet. U njemu je trenutno haos. Ako neko u sebi cvrsto veruje da je normalan, kako moze biti lud po vidjenju vecine drugih ljudi koji drugacije vide stvari od njega. Mozda je njegov stav ispravan. A mozda i nije. To se ne moze bas jasno prosuditi. Barem ja ne mogu. Da li sam ja sada luda sto trenutno sedim tako cudno i izazivacki, kada cela moja porodica sedi normalno. Normalno, sta je to? Koji je normalan nacin sedenja? Meni je ovako udobno, i posto sam ja svoj gospodar, dokle god takvim svojim sedenjem ne uznemiravam druge, niko nema prava da mi kaze da moje sedenje nije normalno. Normalno je dok god ja verujem da tako i jeste.

4/1/2008 - 18:07

4/1/2008 - 19:36

4/1/2008 - 19:36

4/1/2008 - 19:50

4/1/2008 - 20:16

4/1/2008 - 20:16

4/1/2008 - 21:43

4/1/2008 - 21:47

4/1/2008 - 23:40

4/1/2008 - 23:41

4/1/2008 - 23:41

4/1/2008 - 23:44

4/1/2008 - 23:45

4/1/2008 - 23:47