„Svaka žena ima ljubavni život kakav želi’’

„Svako izabere partnera prema sebi, svesno ili nesvesno’’

...

Fraze, fraze, fraze. Kad ih čuješ, klimneš glavom, odmah se složiš, imaš čak i primer iz svoje okoline za svaku od tih mudrosti. A onda se dogodi da ti upadneš u neku čudnu ljubavnu situaciju, besmislenu svakom osim tebi. Dogodi se da ti neko postane potreban jednako kao vazduh, odjednom se ne sećaš kako je to bilo kad njega nije bilo u tvom životu. Ne sećaš se da je uopšte postojao život pre tog nekog. A ’’drugovi su odmah rekli nije za tebe’’, i ti znaš da su imali pravo, znala si i tada, ali nisi umela da se odupreš. Dala si mu se od prvog trena, bezuslovno, kao da je to svrha tvog bivstvovanja. I taj vaš odnos je čudan, skoro da i ne postoji, a ipak ništa ti nije tako stvarno kao to. I sve je tu pogrešno, a opet samo si tu sretna, samo tu mirna, samo tu potpuno zaštićena. Iako, to kratko traje, jer on je tuđi... bio je tuđi davno pre tebe, i ostaće tuđi. Znaš to sasvim pouzdano. On tuđi a ti njegova. Od momenta kad ste se sreli, do ovog trenutka sada, nijedan te muškarac nije dotakao, nije poljubio, nijednom nije dozvoljeno da vidi tvoju nagost, ni tela ni duše. Ti si ljubazna ali hladna, ti si društvana ali zatvorena, ti si otvorena ali nepristupačna. Ti si čekalica. Čekaš nekog ko nikad neće doći da ostane, nekog ko je uvek u prolazu. I taj neko ti je rekao da te voli. Dva puta. Prvi put, na početku, kad je mislio da je to ono što želiš da čuješ, a drugi put, nakon deset godina, jučer, zato što tako oseća. Prvi put si znala da je to floskula, drugi put znaš da je istina. Čak i drugovi, i oni sad znaju da je istina. Laž je bila laka, očekivana, bilo je jednostavno razumeti je. Istina je teška, ne znaš šta ćeš s njom.

Sestra ti kaže da ti nisi svesna svoje vrednosti, da misliš da ne možeš bolje i da si zato tu. Kaže ti da ti njemu imponuješ, da mu daješ na vrednosti. Kaže da to radite nesvesno, ali da u tome leži odgovor na pitanje ’’zašto’’ koje postavljaš deset godina. I ti čeprkaš po sebi tražeći opravdanje za tu njenu misao, i čeprkaš po svim vašim razgovorima i svemu što je bilo. I ne nalaziš ništa. Ništa osim ljubavi, besmislene i teške, i neophodne.

A sve do pre neki dan si mogla da se zakuneš da je prošlo, da više ne osećaš ništa, ništa osim prijateljske naklonosti. A onda je on rekao ’’Volim te’’, i ti si odgovorila ’’I ja tebe’’, a ti osećanja ne znaš da slažeš i odglumiš. Ljudi te veoma cene zbog te vrline. Deset dugih godina žena tuđeg čoveka, potpuno, i svime što jesi.

Je li te sramota?! Užasno te sramota, nepodnošljivo. Još više zato što si ti ta koja ima moć da na sve stavi tačku, to znaš. I znaš da moraš. A hoćeš li?! Možeš li?!

Ti si bila mamina princeza i ne znam šta ti bi...