Primer prvi ________________
Jednom , još u prošlom veku kada ja mislio sam da jede se sve što leti a ona da princeze obavezno idu u paru samo sa princom , dogovorimo se o sledećem . Ja kao velika ličnost trebao sam iz mog mesta krenuti obavezno busom ujutro u 07 : 00 i stići u njeno mesto gde ona ulazi u isti taj bus kako bi zajedno otišli na neki njen ispit na PMF -u . Kao ja ću je doneti sreću , elem ....
busko nema šanse da dođe na vreme a ja kao frajer Evropski orijentisan šrokih svatanja , naravno posle 3 min džada , pravac kući da se čujem sa mojom Ravijolom o temi : kako nesreća u drumskom saobraćaju utiče direktno na školstvo države Srbije ( ondašnje SFRJ ) Ali ne leži vraže , negde na pola puta obilazi mene isti bus u kašnjenju a ja ko da velikim slovima čitam po strance istog " E moja bivša ljubavi kad me vidiš onda mi se nadaj "
Ma frajer sam sve me boli , jedna se otegla druga protegla ......
razmišljam što nebi mogo još koji km da pređem , kad mi deda sa ruskog fronta uteko iz Austrougarske vojske čak do kuće , šta je to za mene , ma Jovin unuk . E nećeš majci , sad za inat nezvao se ja....... , uto prođe i prvo mesto izlazim iz istog - stade jedan :dokle ?
Izbaci me na pola puta , kaže ovde je moj salaš dalje nejdem . Ja ,šta ću , sreća pa nije rešila da zimi polaže tako zrele ispite , mada i onda bi se setio dede i Igmanskog marša .Budala bio taj moj deda , svugde ga bilo - peške . A i ja šta se koji ku..... njega setim uvek, imam ja još valjda budala u mojoj familiji .
I tako sretan što nije zima krenem ti ja dalje , računam negde još 50 km max. Naravno u to vreme sam bio sportista u srcu i duši utreniran kao konj što je više bitno za ono u vezi princa nego za moju biografiju . Pa tako pun tog nekog sportskog elana podupret sa frazom šta zna dete šta je 50 km krenem ja i da trčim , čovek trči jel znaš kako ko Luis ...
Al dobar fazon, tu su morali da stanu kažu mi pred Bg "ala si ga odglumeo ko da te je stvarno pično srčko" ..... Ma jok mogo sam ja još , puštaj me napolje sada ćeš da vidiš . Oćeš do Mladenovca ? I naravno peške preko Pančevačkog mosta pa kroz 29 novebra pravo kod brata blogera sadašnjeg . On onako svrata otkud ti -ja u dve reči -on u jednoj -BUDALA (kako on ume da me okrpi a da ne potroši mnogo )
Eto stigo ja i na PMF i tek tu ja pomislim kako će mo se naći, kad ono :.............
Vreme stalo ona silazi niz srepenice , pravo ide na mene , srećom u moje klempave uši inače ode kez dva puta oko glavurdže , ja širim ruke , ona trči -maše onim indeksom ko crvenim kartonom .
Protrčava pored mene i na par koraka od mene uleće u gužvu : "Profesore , profesore , kada bi mogli bar .....
Naravno nije mogao , ona se okreće a ja hronološkim redom ređam : mogao se most srušiti - nije
mogao sam dva puta udes usput doživeti -nisam
Srčka imati - Nisam
nogu usput iščašiti - nisam .............
Okrenula se a ? nije nego čitam tekst sa one bočne strane busa . NIJE NEGO " Osećam kako ni Faradejev kavez me ne spašava od ove oluje , sjebo sam znanje načisto .Besno pita kao uvod u armagedon : Što si dolazio uopšte ?!
Naravno nije položila ispit , naravno jer sam ja zakasnio na bus naravno jer nije stigla da namoljaka profesora jer sam ja bio okačen o njen vrat u holu naravno ..........
Danas razmišljam kako sam pored svega toga imao sreće naći je baš kad ušao sam na fakultet u onoj gužvi . To je ona priča o sveći ,jednostavno markiro sam je odavno, ma ima GPS sa frekfencijom u mojojm glavi
Moja Nena
))
)
Ipak je cenila sto si dosao,samo u tom trenutku nije htela da ti kaze
Odo dalje da te citam, vidim ima puno novih stvari.
Seka