Reklo bi se " jedan sasvim običan dan "
Oko 20 časova zazvoni telefon već nakon pola sata u kolima sa ortakom putujem ka mestu prijavljenog kvara , naš red za poslepodnevno dežurstvo . Lepo počinje , brisači ne mogu da obrišu silnu vodu , na pola puta led zasipa u obilnim količinama šoferšajbnu .........stižemo . Izlazim iz auta već sledećeg trenutka skidam jebenu kabanicu koja ti služi .........ma služi za ništa . Ono suv si ako treba da stojiš a da u njoj radiš , ma jok . Za minut su ti gaće mokre i navikavaš se postepeno na to stanje , smetaju mi naočare i njih bi rado bacio kao i kabanicu al , jbga ćorav sam ko baba Miladinka
Stajem pod stub , prekrstim se dva puta pa gore , gromovi tuku na sve strane , neće valjda danas baš u mene . Sečem gore iskidane žice , silazim jer Paja viče kako nas dispečer šalje nekih četrdeset kilometara dalje , kaže nema celo selo struje , smešno mi dođe shvatajući da šest hiljada spominju mog deda Panteliju evo baš sada
Auto prede dok jurimo ka Miloševu , gledam i mislim kako ovako nikada nije tuklo , ama baš nikada . Ulazimo u mesto , mrak je potpun a to nije dobro . Pravac trideset petica .........
Usput grom udara u drvo , cepa se pada pored nas , ja i Paja se smejemo ..jbte Pajo pa ti nećeš stići na more što si uplatio prvog jula hahahahahah , pogleda me popreko ja se i dalje kliberim ko prost .........nemogu Pajo da stanem , zamišljam tebe i mene u pauzi kako tvojima mašemo na peronu a oni sami odleze na more hahahahahahaha , počinje i on da se smeje ...........
dva sata po ponoći šljapkamo po ataru , crnica se ulepila na cipele kaljav sam do kolena , sada mi se već spava . U Miloševo smo sve lokalizovali naši će ujutro da popravljaju sitnice sada je bitno otkačiti " ekonomiju " pa da probamo da pustimo napon za selo ...najzad stižem do rastavljača , otvaram ga zovem dispečera .............uključuje daljinskim putem izvod - kaže primio je. Gledam u daljinu kako svetlo obasjava horizont , šljapkam narednih tri kilometra do puta gde me čeka paja u autu .............idemo u bazu treba da vidimo šta je sa "garavcem" javljaju Melenčani da je selo u mraku ....novih pet iljada i moj deda Pantelija
........................četiri sata ujutro ulazim u kuću , u predsoblju ostajem go navlačim suvu odeću sedam u fotelju dremem do šest sati
......................pola sedam ulazim u firmu , teško mi je , jako mi je teško , kapci od olova noge od žive ........ceo dan popravljamo ono što smo sinoć samo lokalizovali ................pet sati padam u krevet , nesvest , deset sati zove dispečer ponovo duva vetar pada kiša ...........evo pola dva sve je mirno sedim pišem ...............idem da spavam
Oko 20 časova zazvoni telefon već nakon pola sata u kolima sa ortakom putujem ka mestu prijavljenog kvara , naš red za poslepodnevno dežurstvo . Lepo počinje , brisači ne mogu da obrišu silnu vodu , na pola puta led zasipa u obilnim količinama šoferšajbnu .........stižemo . Izlazim iz auta već sledećeg trenutka skidam jebenu kabanicu koja ti služi .........ma služi za ništa . Ono suv si ako treba da stojiš a da u njoj radiš , ma jok . Za minut su ti gaće mokre i navikavaš se postepeno na to stanje , smetaju mi naočare i njih bi rado bacio kao i kabanicu al , jbga ćorav sam ko baba Miladinka
Stajem pod stub , prekrstim se dva puta pa gore , gromovi tuku na sve strane , neće valjda danas baš u mene . Sečem gore iskidane žice , silazim jer Paja viče kako nas dispečer šalje nekih četrdeset kilometara dalje , kaže nema celo selo struje , smešno mi dođe shvatajući da šest hiljada spominju mog deda Panteliju evo baš sada
Auto prede dok jurimo ka Miloševu , gledam i mislim kako ovako nikada nije tuklo , ama baš nikada . Ulazimo u mesto , mrak je potpun a to nije dobro . Pravac trideset petica .........
Usput grom udara u drvo , cepa se pada pored nas , ja i Paja se smejemo ..jbte Pajo pa ti nećeš stići na more što si uplatio prvog jula hahahahahah , pogleda me popreko ja se i dalje kliberim ko prost .........nemogu Pajo da stanem , zamišljam tebe i mene u pauzi kako tvojima mašemo na peronu a oni sami odleze na more hahahahahahaha , počinje i on da se smeje ...........
dva sata po ponoći šljapkamo po ataru , crnica se ulepila na cipele kaljav sam do kolena , sada mi se već spava . U Miloševo smo sve lokalizovali naši će ujutro da popravljaju sitnice sada je bitno otkačiti " ekonomiju " pa da probamo da pustimo napon za selo ...najzad stižem do rastavljača , otvaram ga zovem dispečera .............uključuje daljinskim putem izvod - kaže primio je. Gledam u daljinu kako svetlo obasjava horizont , šljapkam narednih tri kilometra do puta gde me čeka paja u autu .............idemo u bazu treba da vidimo šta je sa "garavcem" javljaju Melenčani da je selo u mraku ....novih pet iljada i moj deda Pantelija
........................četiri sata ujutro ulazim u kuću , u predsoblju ostajem go navlačim suvu odeću sedam u fotelju dremem do šest sati
......................pola sedam ulazim u firmu , teško mi je , jako mi je teško , kapci od olova noge od žive ........ceo dan popravljamo ono što smo sinoć samo lokalizovali ................pet sati padam u krevet , nesvest , deset sati zove dispečer ponovo duva vetar pada kiša ...........evo pola dva sve je mirno sedim pišem ...............idem da spavam
Pošalji komentar
Komentari:razvukla sam osmijeh kod odlomka gdje se Paji lose pise i ne ide na more, jer u 'teskim' situacijama pozitivan sarkazam nas nekako hrani ... dobar ti je tekst Guli, ziv nekako !
Poslao
silence
u 09:07, 12/6/2009 | Link | |
to ti je zdravi duh.." u oluju, u buri , kraj nedaća svih, uz teške gubitke i tugu kletu, biti nasmejan, prirodan i tih , najveća je umetnost na svetu " S.A:Jesenjin i ja :-)
Poslao
nurlisoul
u 11:48, 12/6/2009 | Link | |
Guli sta reci sem cuvaj se, i sve najbolje...
Poslao
mnjradovic
u 12:34, 12/6/2009 | Link | |
Silence ..........neznam šta da kažem , prošlo je , stanje je redovno a ja i Paja , heh naspavani i spremni za novo nevreme
Eh a ljudi ko ljudi kada nas vide a dešava se i to često , kako sedimo u bašti nekoga kafića pijući kafu u toku prepodnevne smene .........nekako im vidiš u očima kako su kivni jer smo na " budžetu " i ništa ne radimo dok oni moraju svaki dinar krvavo da zarade ...........teško je dočarati običnom čoveku odnos stvari u životu , paradoksalno je da on profitira kada ja sedim , da ja radim kada je i njegov džukac na lancu zavučen u kućicu suvu ...........
Eh a ljudi ko ljudi kada nas vide a dešava se i to često , kako sedimo u bašti nekoga kafića pijući kafu u toku prepodnevne smene .........nekako im vidiš u očima kako su kivni jer smo na " budžetu " i ništa ne radimo dok oni moraju svaki dinar krvavo da zarade ...........teško je dočarati običnom čoveku odnos stvari u životu , paradoksalno je da on profitira kada ja sedim , da ja radim kada je i njegov džukac na lancu zavučen u kućicu suvu ...........
Nurli drugačije nebi izdržali , bilo je i mnogo gore , vreme restrikcija na ovim prostorima , žena me nije videla dugo dugo vremena ..........a opet samo smehom i šalama na svoj račun smo prevazilazili i sve nepravde i sve nemogućnosti merenja sa ostalim normalnim svetom u tim situacijama , kad kažem nepravde , mislim nepravdu koju nam čini firma jer niti malo neceni trud koji ulažemo u firmu . Zloupotrebljava onu ljudskost u nama koja nas gura da ljudi ne ispaštaju pa često radimo niti plaćeni niti zaštićeni pa čak i životno ugroženi .........
dobar dan ti želim Nurli :-)))
dobar dan ti želim Nurli :-)))
Radovićka , hvala na dobrim željama . Sreća ..........mogao bih o njoj roman napisati no od kuknjave nema vajde . Ako jednom doživim penziju pisaću koliko puta sam smrt gledao u oči .................a i nije nešto jako strašno , ko na poker aparatu , tipuješ manja veća .........hehehehehe
čini mi se , nekada , da bi možda trebali prepustiti mjesto ljudima s "vizijom", "stavom", "ljutitima", "sveznajućima", "oni što idu naprijed"..."što mrze prosječnost ( uglavnom do podneva sebe a popodne i čitav svijet)"...možda je sve baš onako kako je naslov tvojeg posta....ali opet...ma dok je meni i jednog jednostavno iskrenog toplog ljudski ( i kada se ne slažemo u stavovima uopće) blogera onda znam da ima smisla i da mi je još srcu dobar osjećaj kada pročitam riječi dragih ljudi...iskrenost je uvijek bila samo iskrenost...nema potrebu da bude "film"....
Poslao
nurlisoul
u 11:27, 14/6/2009 | Link | |