Ljigavo , nebih umeo dati drugu karakteristiku osećaja koje je prouzrokovalo moje šljapkanje kroz ovu močvaru ,onako tamnu usled natkrivenih krošnja ovog rastinja koje tako sumanuto raste ne sve strane i vlažnog vazduha jer evo borim se non stop za svaki udisaj. Teško dišem na grudima mi je ogroman nevidljivi teret , noga se sve teže odvaja iz smese obavijene oko nje , srce tutnji u ušima . Sve sporije , i sporije , .........sporije .....spo....
Trzam se sa ogromnim udisajem i karakterističnim tonom iz pluća čoveka koji je dugo bio pod površinom vode . Sve jedno dali je davljen ili nekom drugom ne vidljivom silom bio zarobljen bez mogućnosti da mu kiseonik struji žilama . Uznevereno se okrećem oko sebe , poznata mi je okolina kao da sam non stop bio tu , već zaboravljam loše do malopređašnje iskustvo .
Ovaj put primoran stavljam ruku okrenute šake prema suncu što upržilo je žarko , stavljam ruku kao zaštitu od zraka čkiljeći kapcima praveći tek mali prorez čini mi se i tako mali da je preširok za bljeskavu svetlost . Nazirem konture , obrise tela znam da osećam radost no zbunjuje me zbog čega , gotovo pa da sam siguran kako osobu nikada ranije video nisam . Strah pa opuštenost obuzima mi telo , ona je u mojoj glavi i tera me nepoznatim delom da se opustim i predam nežnim osećanjima , reči mi struje same od sebe ...........budi siguran jer ja sam .......
samo što sam trepnuo ležim na asfaltu , noć je potpuna. Obliven sam krvlju žuto trepćuće svetlo ritmično se pojavljuje razbijajući tminu , prevrnuta kola u kraj druma i ljudi oko mene , strah , želja za nečim što nikada niti imao nisam . Postaje mi jasno da život nikada posedovali nismo , on je samo platforma na našem putovanju
zadnji trzaj je bio jutros ako vreme ima ikakvog smisla , eto ubeđen sam da pišem već duže vreme neki blog , ubeđen sam kako me duže vreme bole zglobovi i osećam kako mi je bolna svaka tačke tela mog .
Jbem ti i kišu
mislim da bi se mogao trgnuti negde drugde nakon što sklopim oči večeras ....................ako budem imao sreće
Trzam se sa ogromnim udisajem i karakterističnim tonom iz pluća čoveka koji je dugo bio pod površinom vode . Sve jedno dali je davljen ili nekom drugom ne vidljivom silom bio zarobljen bez mogućnosti da mu kiseonik struji žilama . Uznevereno se okrećem oko sebe , poznata mi je okolina kao da sam non stop bio tu , već zaboravljam loše do malopređašnje iskustvo .
Ovaj put primoran stavljam ruku okrenute šake prema suncu što upržilo je žarko , stavljam ruku kao zaštitu od zraka čkiljeći kapcima praveći tek mali prorez čini mi se i tako mali da je preširok za bljeskavu svetlost . Nazirem konture , obrise tela znam da osećam radost no zbunjuje me zbog čega , gotovo pa da sam siguran kako osobu nikada ranije video nisam . Strah pa opuštenost obuzima mi telo , ona je u mojoj glavi i tera me nepoznatim delom da se opustim i predam nežnim osećanjima , reči mi struje same od sebe ...........budi siguran jer ja sam .......
samo što sam trepnuo ležim na asfaltu , noć je potpuna. Obliven sam krvlju žuto trepćuće svetlo ritmično se pojavljuje razbijajući tminu , prevrnuta kola u kraj druma i ljudi oko mene , strah , želja za nečim što nikada niti imao nisam . Postaje mi jasno da život nikada posedovali nismo , on je samo platforma na našem putovanju
zadnji trzaj je bio jutros ako vreme ima ikakvog smisla , eto ubeđen sam da pišem već duže vreme neki blog , ubeđen sam kako me duže vreme bole zglobovi i osećam kako mi je bolna svaka tačke tela mog .
Jbem ti i kišu
mislim da bi se mogao trgnuti negde drugde nakon što sklopim oči večeras ....................ako budem imao sreće
Pošalji komentar
Komentari:ako budes imao srece trgnuces se iz sna na nekoj mnooogo dobroj plazi.
pustoj
pustoj
ovo mi više sliči na potragu za sobom nego na potragu za putem izlaska....dobar dan gull
valjda u tom nizu svakom sleduje po jedna jednom negde neka plaža , Yin :-))