Predajem se
Eto , ja o tome i nisam nešto razmišljao , jednostavno nisam znao nikada da se predam . Možda je nekada i trebalo , ali ja to jednostavno nisam znao ......eto , sada se povlačim , predajem priznajem poraz
A sa njim je sve počelo tako što sam ga gledao prkosno u oči i krvava nosa govorio " Neću , nikada se neću predati "
Šest godina stariji od nas , mene i njegovog brata , u to vreme u malom šumarku vodio je bespoštedni " rat " protiv druge grupe dečaka ...praćakama nekim štapovima , pesnicama .....mi mali inadžije stali smo na onu stranu . I sada povatani kao pilići u naletu njegove grupe lažali smo dole na travi . On je klečao na meni i ultimativno tražio da se predam .Nisam , nisam mogao , nisam znao , nisam hteo ............
sećam se da su nas dugo posle toga nosili na ramenima svojim i svima u školi govorili kako smo im mlađa braća .........valjda je to što bi današnji klinci zvali : " respekt "
kasnije kroz ceo mladalački život imali smo poštovanje onih koji su važili za red i zakon u gradu . Bane ....prvi među njima , eto voleo me kao brata i nazvao GULIVER i nikada nije rekao zašto
a onda jednoga dana dosta posle toga kada sam ja već bio momak a on tek sveže oženjen pojavio se na vrata kafića gde sam radio i sa vrata reko "fajront , danas Bane pije "
Celu noć tumarali smo iz kafane u kafanu da bi negde pred samu zoru ostavio me pred kuću i reko
" Guli , ja te više ne mogu braniti , uskoro ću postati tata sad ste sami ti i onaj moj bata "
respekt za tatu
Sada kada zatvorim oči njegov lik vidim kako se smeši svaki put kada se mimoiđemo ja u službenim kolima on kao instruktor u auto školi , svaki put jedan drugoga gledamo sa " respekt " pogledom pored onog dela gde još uvek beše mesta za pogled ka nekome koga si nosao na ramenima svojim kao mlađeg brata ...
Ja , kada sam svoga oca sahranjivao svaku suzu sam zadržao u sebi , jer kao što rekoh poraz nije dolazio kao opcija , nisam hteo , nisam mogao , nisam želeo , nisam znao ....da se predam
....................................................
U toj gadnoj jebenoj građevini , mestu gde samo tuga i jad obavijaju ti sve u tebi , tu gde si paralisan kao osoba i intelekt ti padne na najniži nivo u toj jebenoj kapeli zadnji put sam ga video kako mirno leži
Jebem ti život kad ti majka kaže " otišo nam Bane " a tebi bi jasno da to "Nam" opet neki respekt znači jebem ti život kad se predati najzad moraš a sve suze ovog sveta prosuti na pokrov beli
..................
Upetljala su mu se creva , otišao na vreme , uspešno operisan , otpušten kući , povađeni konci i na kontroli se žalio na neke bolove ............lekari rekli , sve je u redu
što se mene tiče , život tom mantilu ne vredi ni pišljiva boba , jeste , dobro ste shvatili
što se mene tiče , nemojte mi braniti zdravstvo u celini jer svaka čast vama koji ste zaslužni za živote mnogih ali mnogo je brate ubica među vama ............ a vi ih branite svojim ne činjenjem
što se mene tiče , može da se desi da više i ne budem ovde jer ....eto predajem se i ne mogu više . Sve je crno i ja nemam više ni jednu lepu epizodu da podelim sa vama
otišao mi je Bane
Eto , ja o tome i nisam nešto razmišljao , jednostavno nisam znao nikada da se predam . Možda je nekada i trebalo , ali ja to jednostavno nisam znao ......eto , sada se povlačim , predajem priznajem poraz
A sa njim je sve počelo tako što sam ga gledao prkosno u oči i krvava nosa govorio " Neću , nikada se neću predati "
Šest godina stariji od nas , mene i njegovog brata , u to vreme u malom šumarku vodio je bespoštedni " rat " protiv druge grupe dečaka ...praćakama nekim štapovima , pesnicama .....mi mali inadžije stali smo na onu stranu . I sada povatani kao pilići u naletu njegove grupe lažali smo dole na travi . On je klečao na meni i ultimativno tražio da se predam .Nisam , nisam mogao , nisam znao , nisam hteo ............
sećam se da su nas dugo posle toga nosili na ramenima svojim i svima u školi govorili kako smo im mlađa braća .........valjda je to što bi današnji klinci zvali : " respekt "
kasnije kroz ceo mladalački život imali smo poštovanje onih koji su važili za red i zakon u gradu . Bane ....prvi među njima , eto voleo me kao brata i nazvao GULIVER i nikada nije rekao zašto
a onda jednoga dana dosta posle toga kada sam ja već bio momak a on tek sveže oženjen pojavio se na vrata kafića gde sam radio i sa vrata reko "fajront , danas Bane pije "
Celu noć tumarali smo iz kafane u kafanu da bi negde pred samu zoru ostavio me pred kuću i reko
" Guli , ja te više ne mogu braniti , uskoro ću postati tata sad ste sami ti i onaj moj bata "
respekt za tatu
Sada kada zatvorim oči njegov lik vidim kako se smeši svaki put kada se mimoiđemo ja u službenim kolima on kao instruktor u auto školi , svaki put jedan drugoga gledamo sa " respekt " pogledom pored onog dela gde još uvek beše mesta za pogled ka nekome koga si nosao na ramenima svojim kao mlađeg brata ...
Ja , kada sam svoga oca sahranjivao svaku suzu sam zadržao u sebi , jer kao što rekoh poraz nije dolazio kao opcija , nisam hteo , nisam mogao , nisam želeo , nisam znao ....da se predam
....................................................
U toj gadnoj jebenoj građevini , mestu gde samo tuga i jad obavijaju ti sve u tebi , tu gde si paralisan kao osoba i intelekt ti padne na najniži nivo u toj jebenoj kapeli zadnji put sam ga video kako mirno leži
Jebem ti život kad ti majka kaže " otišo nam Bane " a tebi bi jasno da to "Nam" opet neki respekt znači jebem ti život kad se predati najzad moraš a sve suze ovog sveta prosuti na pokrov beli
..................
Upetljala su mu se creva , otišao na vreme , uspešno operisan , otpušten kući , povađeni konci i na kontroli se žalio na neke bolove ............lekari rekli , sve je u redu
što se mene tiče , život tom mantilu ne vredi ni pišljiva boba , jeste , dobro ste shvatili
što se mene tiče , nemojte mi braniti zdravstvo u celini jer svaka čast vama koji ste zaslužni za živote mnogih ali mnogo je brate ubica među vama ............ a vi ih branite svojim ne činjenjem
što se mene tiče , može da se desi da više i ne budem ovde jer ....eto predajem se i ne mogu više . Sve je crno i ja nemam više ni jednu lepu epizodu da podelim sa vama
otišao mi je Bane
Pošalji komentar
Komentari:...
Poslao
čaks
u 16:51, 20/10/2008 | Link | |
jbg to je život...neprekidno smenjivanje trenutaka ...nemoj da se predaješ prijatelju ...još ne...oblaci će se razići ,ponovo će biti sunca ...
nema nekih riječi...nema..
(al jedno znam...i želim..da zbrojiš sve te priče i odneseš ih nekome da ih tiska...i da te mogu s noćnog ormarića dosegnuti svi..želim ti...i trebalo bi...)
(al jedno znam...i želim..da zbrojiš sve te priče i odneseš ih nekome da ih tiska...i da te mogu s noćnog ormarića dosegnuti svi..želim ti...i trebalo bi...)
Poslao
Nurlisoul
u 22:40, 20/10/2008 | Link | |
jako mi je žao... T_T
moje saučešće.
ali ne predaj se. ne vredi to, ne valja.
sreća prati hrabre.
a posle kiše dolazi sunce, videćeš.
nakon kiše...ostaće niz lepih uspomena.
sve ima svoj kraj, tako to ide.
seti se ~respekta~...
moje saučešće.
ali ne predaj se. ne vredi to, ne valja.
sreća prati hrabre.
a posle kiše dolazi sunce, videćeš.
nakon kiše...ostaće niz lepih uspomena.
sve ima svoj kraj, tako to ide.
seti se ~respekta~...
Poslao
SugarOverdose
u 23:18, 20/10/2008 | Link | |
Eeee da!
Ja sam se predao devedestih.
Onih jadnih i bezobraznih, ne ponovile se nikada i nikome više, samo se ovi moji nisu zvali Bane ali zar je to važno.
Ne! Neću naravno sada o tome, samo sam hteo reći-razumem prijatelju. Razumem odlično tu predaju ali i ne razumem tu neodgovornost i nemar i nehaj nad ljudskom sudbinom, a birali su to kao poziv...nikako ne razumem...
Žao mi je prijatelju.
Ja sam se predao devedestih.
Onih jadnih i bezobraznih, ne ponovile se nikada i nikome više, samo se ovi moji nisu zvali Bane ali zar je to važno.
Ne! Neću naravno sada o tome, samo sam hteo reći-razumem prijatelju. Razumem odlično tu predaju ali i ne razumem tu neodgovornost i nemar i nehaj nad ljudskom sudbinom, a birali su to kao poziv...nikako ne razumem...
Žao mi je prijatelju.
nema pravih rechi utehe...
samo ti je pruzam....respekt....:o(
samo ti je pruzam....respekt....:o(
ne pada kisa dovijeka... svanut ce sunce posto-poto
Poslao
ALEKSANDRA
u 11:59, 21/10/2008 | Link | |
Nikada se u zivotu ne treba predati, chak i onda kada nam je najteze, rodjo...
(((
Nedavno sam krenula ponovo da te ishchitavam, post po post, od pochetka, i shvatila da bi mi mnogo bilo lakshe kada bi sve to bilo materijalizovano, you know...
Drz' se...
(((
Nedavno sam krenula ponovo da te ishchitavam, post po post, od pochetka, i shvatila da bi mi mnogo bilo lakshe kada bi sve to bilo materijalizovano, you know...
Drz' se...
Poslao
Specificna
u 13:02, 3/11/2008 | Link | |