Sa ulaza se pružao lep pogled na novu građevinu , plava boja milion prozora sa staklima ko ogledala odisalo je utiskom luksuza .More ljudi se penjalo ka zgradi , tek po neko silazio , onda me neko od saputnika cimnuo za ruku . " Tamo je za one druge " zbunjeno sam krenuo po inerciji gde beše cimnuto moje telo no ipak pogled mi ostao zalepljen za tu predivnu građevinu
Nije dugo trajalo pešačenje , već nakon prve krivine i našeg skretanja iza nekih par jela i nekakvog grmlja iznikla je siva nikakva oronula kocka , prosta arhitektura kao da su je sami Rusi gradili negde u zemljama Varšavskog pakta pa poklonili svojoj braći Srbima da u njoj smeste .........." one prve "
već sam prijemni hol delovao je napušteno , nasred njega tabla sa zabranom kretanja u nekom smeru koja i nije bila potrebna pošto niko tamo i nebi pošao . Razlozi su očiti , srušeno pola tavanice i neki najlon navučen na neke nosače . Vode na sve strane , kante i džogeri razbacani nasumično da se naslanjaju svugde po zidovima . Požurismo ka liftu . Ulazimo jedan za drugim , prostor je ogroman ali mi ipak se sabijamo u njemu dodirujući se telima . Ja drhtim , neznam zašto , muka mi neka , bojim se onoga što mislim da ću naći .......Fa je šminkerski doteran košulja kao sneg bela upasana u bermude na stopalima neke sandale . Ruke ležerno spuštene pored butina blago podignuta brada oči gledaju negde u ivicu gde se spaja plafon sa zidom od lifta .............ćuti . Ži , pijan ko letva konstantno okreće glavu od mene . Čini mi se da je naše drugarstvo gotovo onog trenutka bilo kada sam pokušao da mu objasnim kada ću početi da verujem u boga , u kolima , da on nestane neko vreme iz mog ..........i " njegovog " života . Proradila mu valjda savest i nije to mogao da mi oprosti . Ona , utegnuta u crne farmerice i neku majičicu , sve na svom mestu kako treba da bude kod onoga koji igra ulogu ...........digla bi ga iz mrtvih
Peti sprat , lift staje uz trzaj .Izlazimo niko ništa ne priča .Odmah iz hodnika prva vrata , otvorena, krevet se vidi i na njemu .......ogromno žuto telo , lice još nevidim od zida . Idem , noge mi kao od olova zakovao sam pogled na spoljni zid u pravcu gde bi mu lice trebalo biti .Ugao se pomera kako koračam i nakon par koraka ........ležao je visoko podmetnut jastuk ga je držao u položaju kao da je sve u redu . Ipak ogroman stomak mi je smetao , ja sam debeo ali ovo je nekako .....slika koja vam govori
u sobi sede pored kreveta njegova dva brata , majka stoji pogledala je u našem pravcu , nije baš oduševljena odmah shvatam , ja sam ustuknuo jedan korak ostali ništa ne primećuju . Ostajem ispred vrata , ona ide ka meni govori mi , neke stvari čujem , nešto neželim . Bar ne tako . Priča mi i priča , ja ćutim ..........kaže nešto što videla je u mom oku , ........." nisi ti mogao ništa " kažem " hvala , voleo bih da ga vidim " ...........znate ja mislim da on ne želi mene unutra , da , sramota ga je - kaže majka
Stajem naspram njega pružam ruku on ne pomerivši niti jedan mišić na licu izveštačeno preterano samo usne razvuče u grimasu koja zamenjuje osmeh . Pokušava da kaže neku budalaštinu a ja majmun neumem ništa da odgovorim što do juče jesam neumem da ga nasmejem već samo držim onu njegovu hladnu ruku gledam u igle što vire spremne da u njh sručiš kojekave koktele , infuzije i transfuzije , lekove , špekcije ........
"Pa majku ti jebem , mrcino jedna , ti stvarno misliš da ti išta verujem i da ne znam da se samo izvlačiš u ovo vreme havarija i da čekaš da leto prođe pa se vratiš sa izležavanja i banjskog smeštaja , kakav si ti peder jbte , ostavljaš me na cedilu da se sam nosim sa neradnicima i vucibatinama "
Pogledao je u majku i osmehnuo sa olakšanjem : " šta sam ti rekao mama , eto rekao ti i Oliver da moram u ponedeljak na posao "
Smejemo se , ja i on .......i niko više . Drugi me mrze , osim njegove majke , nadam se ........
Kažem mu da ne mogu više da moram izaći napolje , kaže mi da se čudi koliko sam ostao da on meni sigurno nebi ni došao , kažem mu da znam , kaže mi da veruje da znam ........a znamo i jedan i drugi zašto
u liftu sam , spuštam se ka dole , nešto me steže u grudima , nervozan sam na takve situacije se pogubim načisto , nedelam nikako ,
izlazim iz zgrade samo bih da pobegnem što dalje .....................
zgrada za one prve
Nije dugo trajalo pešačenje , već nakon prve krivine i našeg skretanja iza nekih par jela i nekakvog grmlja iznikla je siva nikakva oronula kocka , prosta arhitektura kao da su je sami Rusi gradili negde u zemljama Varšavskog pakta pa poklonili svojoj braći Srbima da u njoj smeste .........." one prve "
već sam prijemni hol delovao je napušteno , nasred njega tabla sa zabranom kretanja u nekom smeru koja i nije bila potrebna pošto niko tamo i nebi pošao . Razlozi su očiti , srušeno pola tavanice i neki najlon navučen na neke nosače . Vode na sve strane , kante i džogeri razbacani nasumično da se naslanjaju svugde po zidovima . Požurismo ka liftu . Ulazimo jedan za drugim , prostor je ogroman ali mi ipak se sabijamo u njemu dodirujući se telima . Ja drhtim , neznam zašto , muka mi neka , bojim se onoga što mislim da ću naći .......Fa je šminkerski doteran košulja kao sneg bela upasana u bermude na stopalima neke sandale . Ruke ležerno spuštene pored butina blago podignuta brada oči gledaju negde u ivicu gde se spaja plafon sa zidom od lifta .............ćuti . Ži , pijan ko letva konstantno okreće glavu od mene . Čini mi se da je naše drugarstvo gotovo onog trenutka bilo kada sam pokušao da mu objasnim kada ću početi da verujem u boga , u kolima , da on nestane neko vreme iz mog ..........i " njegovog " života . Proradila mu valjda savest i nije to mogao da mi oprosti . Ona , utegnuta u crne farmerice i neku majičicu , sve na svom mestu kako treba da bude kod onoga koji igra ulogu ...........digla bi ga iz mrtvih
Peti sprat , lift staje uz trzaj .Izlazimo niko ništa ne priča .Odmah iz hodnika prva vrata , otvorena, krevet se vidi i na njemu .......ogromno žuto telo , lice još nevidim od zida . Idem , noge mi kao od olova zakovao sam pogled na spoljni zid u pravcu gde bi mu lice trebalo biti .Ugao se pomera kako koračam i nakon par koraka ........ležao je visoko podmetnut jastuk ga je držao u položaju kao da je sve u redu . Ipak ogroman stomak mi je smetao , ja sam debeo ali ovo je nekako .....slika koja vam govori
u sobi sede pored kreveta njegova dva brata , majka stoji pogledala je u našem pravcu , nije baš oduševljena odmah shvatam , ja sam ustuknuo jedan korak ostali ništa ne primećuju . Ostajem ispred vrata , ona ide ka meni govori mi , neke stvari čujem , nešto neželim . Bar ne tako . Priča mi i priča , ja ćutim ..........kaže nešto što videla je u mom oku , ........." nisi ti mogao ništa " kažem " hvala , voleo bih da ga vidim " ...........znate ja mislim da on ne želi mene unutra , da , sramota ga je - kaže majka
Stajem naspram njega pružam ruku on ne pomerivši niti jedan mišić na licu izveštačeno preterano samo usne razvuče u grimasu koja zamenjuje osmeh . Pokušava da kaže neku budalaštinu a ja majmun neumem ništa da odgovorim što do juče jesam neumem da ga nasmejem već samo držim onu njegovu hladnu ruku gledam u igle što vire spremne da u njh sručiš kojekave koktele , infuzije i transfuzije , lekove , špekcije ........
"Pa majku ti jebem , mrcino jedna , ti stvarno misliš da ti išta verujem i da ne znam da se samo izvlačiš u ovo vreme havarija i da čekaš da leto prođe pa se vratiš sa izležavanja i banjskog smeštaja , kakav si ti peder jbte , ostavljaš me na cedilu da se sam nosim sa neradnicima i vucibatinama "
Pogledao je u majku i osmehnuo sa olakšanjem : " šta sam ti rekao mama , eto rekao ti i Oliver da moram u ponedeljak na posao "
Smejemo se , ja i on .......i niko više . Drugi me mrze , osim njegove majke , nadam se ........
Kažem mu da ne mogu više da moram izaći napolje , kaže mi da se čudi koliko sam ostao da on meni sigurno nebi ni došao , kažem mu da znam , kaže mi da veruje da znam ........a znamo i jedan i drugi zašto
u liftu sam , spuštam se ka dole , nešto me steže u grudima , nervozan sam na takve situacije se pogubim načisto , nedelam nikako ,
izlazim iz zgrade samo bih da pobegnem što dalje .....................
zgrada za one prve
Pošalji komentar
Komentari:.....
Poslao
yin
u 23:40, 6/8/2009 | Link | |
Znam taj osecaj i nije ni malo prijatan...ipak, mislim da je susret ipak ono sto se ne moze izbeci ako slusamo svoje srce...ostaje ipak toplina koju smo posetom doneli...
rekoh ti već jutros na prethodnom postu s istom temom...sloboda izbora načina života, pa malo genetike, pa onda ono što je sve već zapisano i On koji to sve zna, sve se to posloži i progutaš gorak okus dana dok se spuštaš tim liftom van iz zgrade, van iz sebe, van iz nemogućnosti da išta promijeniš, ...nekamo gdje nema izbora i nekamo gdje te čeka život kojeg živiš....živiš...vrijeme ide...živiš..neka bude tebi hrabro a njemu najlakše što može...čuvaj se
Poslao
nurlisoul
u 08:05, 7/8/2009 | Link | |
Ponekad moraš i manje prijatnim stvarima pogledati pravo u oči. Svakako bi sebe optuživao kasnije što nisi otišao, makar znao da on tebi ne bi došao. To je Život.
mučan osećaj sa kojim se kad tad svi suočavamo, neko lakše ,neko kao ti...
Poslao
gipser
u 10:14, 7/8/2009 | Link | |
znala sam da .....
Poslao
katarina
u 13:42, 7/8/2009 | Link | |