.......mislim da mu je ime Gavra , nikada ga nisam upoznao , nije ni otac pa valjda je onda to i normalno . Da , deda po ocu . Bio je valjda Crnogorac tako sam stekao utisak jer mi jednom prilikom neki prijatelj skrenuo pažnju kako u Crnoj Gori postoji selo Pandurović a po plemenu istog imena pa tako mi napriča mnoge pohvalne stvari .......... no po pričama moga oca deda je kanda bio izrod
Melanija Kaladnjicki očeva majka , Ukrajinka Grkokatoličke veroispovesti . Paćenica od žene , život je provela samo u radu i muci . Ostavljena od onog silnog čojstva i junaštva sama da se pati sa decom kroz život .Izbeglica bežeći od Sovjetske revolucije u milu prijateljsku Kraljevinu našu .........niti nju nisam stigao da upoznam umrla je i sahranjena negde sama ......
Eeeeeeeee a taj moj deda bio jako lud čovek često je bio jako pijan slaveći dolazak na ovaj svet svoje dece tako da je baba često sama vodila decu na krštenje naravno u svoju crkvu. Hm , Derventa ..... gradić gde se kosilo sa tri strane, katolički i pravoslavni popovi su jedni drugima preotimali članove stada velikog pa tako i moja jadna baba uspe da skoro svako dete krsti kao katolike osim moga oca . Uf da su živi danas bi imao sve katoličke stričeve , čudo jedno pored onog onolikog plemena iza sebe ..........
Ali nisu , kako koja vojska nailazila tako braću odvodila . Najstariji je bio u kraljevoj vojsci završio u nemačkom logoru a ja i danas imam ćaletove knjige koje pokušavaju da odgonetnu bar kako je proveo zadnje dane svoga života ... jedan je bio partizan , drugi domobran ...... za četnike neznam ...... svi su izginuli dokazavši šta je bio pravi bratoubilački rat što mi je i ćale u nastupima moga besa onih devedeset i nekih stalno davao do znanja
Jovan Rođenkov ostao bez onog " ić " kada je Srbima bilo najbolje i to stalno ove naše budale tvrde veličajući neku Mariju . E pa nije , deda je regrutovan i poslat na Ruse jerbo je ovo nekad Austrougarska bila , no nebitno laloš znači i to veliki
Kao i moja baba Vida mala starica iz Taraša Banaćanka prava , ona sosa iz svake priče koje vam pričaju o njima
mati moja ova koju danas toliko sa strepnjom čuvam stoga isto tako mora biti prava sosa a ćale .... eh ćale sebe je zvao bosancem nikada nije znao da mi odgovori šta to znači jer u srcu je bio onaj "pravi" koji je Derventu nosio u srcu majku nikada nije prežalio a oca upoznao pa stoga negde na sredini stao ........ ja sam Bosanac
a ja , eto meni su se roditelji sreli negde u Nemačkoj i jedan i drugi već razvedeni otac ćerku i sina a majka sina iza sebe . Sreli i zavoleli i ....... tu se javljam ja na sceni , rođen u Nemačkoj , Štutgart grad beše
uf , i šta sada deda crnogorac baba Ukrajinka deda i baba lale ja rođen u Nemačkoj a ćale sebe zvao Bosancem .........
i tako mislim da se bližim ovde nekom specifičnom kraju , polako se bliži ciklus završetku pa sam mislio pošteno bi bilo da eto znate ko sam i šta sam i .........
zovite me Oliver Pandurović jer to mi je pravo ime
Melanija Kaladnjicki očeva majka , Ukrajinka Grkokatoličke veroispovesti . Paćenica od žene , život je provela samo u radu i muci . Ostavljena od onog silnog čojstva i junaštva sama da se pati sa decom kroz život .Izbeglica bežeći od Sovjetske revolucije u milu prijateljsku Kraljevinu našu .........niti nju nisam stigao da upoznam umrla je i sahranjena negde sama ......
Eeeeeeeee a taj moj deda bio jako lud čovek često je bio jako pijan slaveći dolazak na ovaj svet svoje dece tako da je baba često sama vodila decu na krštenje naravno u svoju crkvu. Hm , Derventa ..... gradić gde se kosilo sa tri strane, katolički i pravoslavni popovi su jedni drugima preotimali članove stada velikog pa tako i moja jadna baba uspe da skoro svako dete krsti kao katolike osim moga oca . Uf da su živi danas bi imao sve katoličke stričeve , čudo jedno pored onog onolikog plemena iza sebe ..........
Ali nisu , kako koja vojska nailazila tako braću odvodila . Najstariji je bio u kraljevoj vojsci završio u nemačkom logoru a ja i danas imam ćaletove knjige koje pokušavaju da odgonetnu bar kako je proveo zadnje dane svoga života ... jedan je bio partizan , drugi domobran ...... za četnike neznam ...... svi su izginuli dokazavši šta je bio pravi bratoubilački rat što mi je i ćale u nastupima moga besa onih devedeset i nekih stalno davao do znanja
Jovan Rođenkov ostao bez onog " ić " kada je Srbima bilo najbolje i to stalno ove naše budale tvrde veličajući neku Mariju . E pa nije , deda je regrutovan i poslat na Ruse jerbo je ovo nekad Austrougarska bila , no nebitno laloš znači i to veliki
Kao i moja baba Vida mala starica iz Taraša Banaćanka prava , ona sosa iz svake priče koje vam pričaju o njima
mati moja ova koju danas toliko sa strepnjom čuvam stoga isto tako mora biti prava sosa a ćale .... eh ćale sebe je zvao bosancem nikada nije znao da mi odgovori šta to znači jer u srcu je bio onaj "pravi" koji je Derventu nosio u srcu majku nikada nije prežalio a oca upoznao pa stoga negde na sredini stao ........ ja sam Bosanac
a ja , eto meni su se roditelji sreli negde u Nemačkoj i jedan i drugi već razvedeni otac ćerku i sina a majka sina iza sebe . Sreli i zavoleli i ....... tu se javljam ja na sceni , rođen u Nemačkoj , Štutgart grad beše
uf , i šta sada deda crnogorac baba Ukrajinka deda i baba lale ja rođen u Nemačkoj a ćale sebe zvao Bosancem .........
i tako mislim da se bližim ovde nekom specifičnom kraju , polako se bliži ciklus završetku pa sam mislio pošteno bi bilo da eto znate ko sam i šta sam i .........
zovite me Oliver Pandurović jer to mi je pravo ime
Pošalji komentar
Komentari:Ja se pravila vazna sto ti znam ime. Sta cu sad???
Aha, setila sam se
Mislila sam danas na tebe i tvoju porodicu...i ne samo ja....
Aha, setila sam se
Mislila sam danas na tebe i tvoju porodicu...i ne samo ja....
AnaM ja čekam da mi ti sama jednom kažeš ko je to što je zajednički sadržilac u našoj priči , čini mi se da si mi jednom već stavila do znanja da imamo zajedničkog prijatelja ..
a ova priča , hm saće godinu dana i mislim da ću na godišnjicu posvetiti jedan post mome ocu i tako završiti ovaj blog
a ova priča , hm saće godinu dana i mislim da ću na godišnjicu posvetiti jedan post mome ocu i tako završiti ovaj blog
lepo ime i retko meni je ime baš kao u blogu
Poslao
svetlana
u 22:23, 26/10/2007 | Link | |
svetlana - drago mi je eto kao da smo se upoznali u realu :-))))
Eh ta Vojvodina, tamo sam rodjena, tamo sam provela mnogo letnjih raspusta nekada davno, tamo i sada odem leti kad mi je potrebno da se malo opustim a cesto mi je potrebno a u meni ima toliko pomesane krvi da su, ako sam nekad i htela nesto da prokomentarisem, znali da mi kazu - ti cuti sto ne znas ni sta si i zato cutim. Nego, o kakvom to zavrsetku pricas, nemoj da ides, budi tu, ta tek smo se upoznali...
Poslao
Jasmin
u 11:18, 27/10/2007 | Link | |