cela godina .........
Ustvari , bio se povukao odavno iz života . Onog dana kada je sišao sa njegove ogromne terase gde je bilo njegovo carstvo . Onog dana kada je elektroniku zamenuo za tetris i ukrštene reči ........
......... ostario je u sobici pored televizora večito pišući redosled kanala na parčetu papira i dolazeći kod mene da proveri ko vata više programa . S'vremena na vreme je znao da se " zakrvi " sa ovim dudukom bezuspešno pokušavajući da u šuplje ulije nešto kako je obavezno napuštajući prostoriju znao da kaže .
eh a mir moj koji sam imao tih godina za sobom mogu zahvaliti njegovom zdravlju , čovek koji nije imao karton kod lekara , koji je sve znao bolje od njih često izvlačeći se iz situacija koje propisuju stacionarno lečenje
...............jednostavno nisam primetio da se išta dešava tu pred moje oči , a on je počeo da vene . Znaš , majka je bila večiti " problem"ona je ta koju sam stalno nosio zbog srca kod lekara . Osvedočeni bolesnik sa dugogodišnjim " stažom " I šta sad on ima tu da se gura , a izgleda da je počeo nedozvolivši sebi da da ikakvog znaka da je i njegova muška arogancija došla na sud više sile .......a došla je
...... sedim na krevet pored njega i nemir mi se uvlači u kosti , počinje priču na prečac o nekoj crnoj rupi što mi pokazuje dole na podu kaže da mu odatle duva da bacim nešto na nju jer mu smeta . Gledam na mesto koje nepostoji neću da dozvolim svesti da sumnja u njega. A onda on je opet onaj stari priča mi o svemu bez ikakvog dodira sa strahom mojim ........ ćale , jeli tebi dobro ? ............
...........postao je starac za nedelju dana još negovoreći ništa a ja voleći samo njega nisam video ljušturu što osta pred oči od čoveka , ali sumnja koju niti jedan doktor nije hteo da mi reši još me drži , vodim ga najzad u neku privatnu kliniku ...........
.........ulazi jedva u tuš kabinu i dok stoji pokušavajući da zadrži svoje dostojanstvo ja ga perem nežno kao što ćerku u sećanju kupam a bila je beba . Okreće se i gleda očima koje sam željan celog života bio , nežne sada već svesne prolaznosti svega , pune blagosti koje je ostao dužan za života svome "sisančetu" . Znaš jedan pogled mnogo znači i fudbalsku loptu i pecanje na reci i automobilčić iz ruke i........ znaš jedno "hvala " menja ceo život i sve što je gorko bilo u njemu i najzad odrastanje staje ..................... "znaš sine nemoj da se plašiš , onog trenutka kada se rodiš smrt si prihvatio kao sastavni deo života "
znači znao je pre no što sam mu rekao , i eto opet je bio otac sa pravim rešenjem . Moj neizmerni bes prema životu i rešenju njegovim za kraj uspeo je da pomiri svojom smirenošću i nežnošću koju je eto čuvao baš za to delo , nežnost koja je bila u njemu a nije izlazila sve dok stvarno nije moglo reći se da ništa za uzvrat neočekuje zbog nje ............. iskreno , jebeno iskreno sa njegove strane .
umro je negde na rukama mojim dok je hitna probijala put do bolnice , glave položene na mojim rukama ukočenim pogledom , zadnjim kratkim udisajima .......... a ja , nisam znao biti nežan za kraj ko što je on znao ............. jebeno iskreno je ostalo u meni sa samo suzama na obrazima bez reči
Mislim da je kraj blizu , došao sam zbog oca ovde . Idem na grob njegov da se danas iskreno oprostim od njega jer godina je cela ....................
Ustvari , bio se povukao odavno iz života . Onog dana kada je sišao sa njegove ogromne terase gde je bilo njegovo carstvo . Onog dana kada je elektroniku zamenuo za tetris i ukrštene reči ........
......... ostario je u sobici pored televizora večito pišući redosled kanala na parčetu papira i dolazeći kod mene da proveri ko vata više programa . S'vremena na vreme je znao da se " zakrvi " sa ovim dudukom bezuspešno pokušavajući da u šuplje ulije nešto kako je obavezno napuštajući prostoriju znao da kaže .
eh a mir moj koji sam imao tih godina za sobom mogu zahvaliti njegovom zdravlju , čovek koji nije imao karton kod lekara , koji je sve znao bolje od njih često izvlačeći se iz situacija koje propisuju stacionarno lečenje
...............jednostavno nisam primetio da se išta dešava tu pred moje oči , a on je počeo da vene . Znaš , majka je bila večiti " problem"ona je ta koju sam stalno nosio zbog srca kod lekara . Osvedočeni bolesnik sa dugogodišnjim " stažom " I šta sad on ima tu da se gura , a izgleda da je počeo nedozvolivši sebi da da ikakvog znaka da je i njegova muška arogancija došla na sud više sile .......a došla je
...... sedim na krevet pored njega i nemir mi se uvlači u kosti , počinje priču na prečac o nekoj crnoj rupi što mi pokazuje dole na podu kaže da mu odatle duva da bacim nešto na nju jer mu smeta . Gledam na mesto koje nepostoji neću da dozvolim svesti da sumnja u njega. A onda on je opet onaj stari priča mi o svemu bez ikakvog dodira sa strahom mojim ........ ćale , jeli tebi dobro ? ............
...........postao je starac za nedelju dana još negovoreći ništa a ja voleći samo njega nisam video ljušturu što osta pred oči od čoveka , ali sumnja koju niti jedan doktor nije hteo da mi reši još me drži , vodim ga najzad u neku privatnu kliniku ...........
.........ulazi jedva u tuš kabinu i dok stoji pokušavajući da zadrži svoje dostojanstvo ja ga perem nežno kao što ćerku u sećanju kupam a bila je beba . Okreće se i gleda očima koje sam željan celog života bio , nežne sada već svesne prolaznosti svega , pune blagosti koje je ostao dužan za života svome "sisančetu" . Znaš jedan pogled mnogo znači i fudbalsku loptu i pecanje na reci i automobilčić iz ruke i........ znaš jedno "hvala " menja ceo život i sve što je gorko bilo u njemu i najzad odrastanje staje ..................... "znaš sine nemoj da se plašiš , onog trenutka kada se rodiš smrt si prihvatio kao sastavni deo života "
znači znao je pre no što sam mu rekao , i eto opet je bio otac sa pravim rešenjem . Moj neizmerni bes prema životu i rešenju njegovim za kraj uspeo je da pomiri svojom smirenošću i nežnošću koju je eto čuvao baš za to delo , nežnost koja je bila u njemu a nije izlazila sve dok stvarno nije moglo reći se da ništa za uzvrat neočekuje zbog nje ............. iskreno , jebeno iskreno sa njegove strane .
umro je negde na rukama mojim dok je hitna probijala put do bolnice , glave položene na mojim rukama ukočenim pogledom , zadnjim kratkim udisajima .......... a ja , nisam znao biti nežan za kraj ko što je on znao ............. jebeno iskreno je ostalo u meni sa samo suzama na obrazima bez reči
Mislim da je kraj blizu , došao sam zbog oca ovde . Idem na grob njegov da se danas iskreno oprostim od njega jer godina je cela ....................
Pošalji komentar
Komentari:uhh...guli...suza suzu stiže....ajde zagrli to dijete ona je dokaz da se ljubav oca na sina i dalje prenosi....evo šaljem jedan zagrljaj i ja odavde...sve je tako strašno poznato..
Poslao
Nurlisoul
u 11:39, 3/11/2007 | Link | |
Ufff... prijatelju... Tesko i bolno... I nadasve iskreno...
Mozda je najbolje da kada prvi put osjetimo kraj, prihvatimo ga jednom za svagda kao sastavni dio zivota i sve povrh toga zivimo zadovoljno kao "bonus".... Drzi mi se druze, u svakom slucaju - bice jos puno zima do "kraja"!
)
Pozdravljam te puno!!
Izmenio Wolfie dana 3/11/2007 u 12:11
Mozda je najbolje da kada prvi put osjetimo kraj, prihvatimo ga jednom za svagda kao sastavni dio zivota i sve povrh toga zivimo zadovoljno kao "bonus".... Drzi mi se druze, u svakom slucaju - bice jos puno zima do "kraja"!
)
Pozdravljam te puno!!
Izmenio Wolfie dana 3/11/2007 u 12:11
Prijatelju,
Znam, dobro znam, kad te bol toliko obuzme da ti se čini da ni sam više ne živiš.
Znam, kako izgleda želeti pobeći sam od sebe, a ne moći napraviti ni jedan jedini korak.
Znam kolika je želja da kažemo samo jednu jedinu rečenicu za koju smo mislili da uvek ima vremena.
Znam kako izgleda ne moći reći: volim te
Znam kako izgleda da nikom više nisi najvažniji na svetu
Znam, a želela bih da ne znam...
Znam, a nemam hrabrosti da priznam ni samoj sebi.
Nemam reči utehe....ja sam samo slaba žena...koja nikad nije naučila da gubi bez bola....
Moja pružena ruka pada....
Ja ne umem da te utešim....
Nikad me nisu naučili....
mene još uvek boli.....boli do bola....
Oprosti, ja sam samo slaba žena....
Znam, dobro znam, kad te bol toliko obuzme da ti se čini da ni sam više ne živiš.
Znam, kako izgleda želeti pobeći sam od sebe, a ne moći napraviti ni jedan jedini korak.
Znam kolika je želja da kažemo samo jednu jedinu rečenicu za koju smo mislili da uvek ima vremena.
Znam kako izgleda ne moći reći: volim te
Znam kako izgleda da nikom više nisi najvažniji na svetu
Znam, a želela bih da ne znam...
Znam, a nemam hrabrosti da priznam ni samoj sebi.
Nemam reči utehe....ja sam samo slaba žena...koja nikad nije naučila da gubi bez bola....
Moja pružena ruka pada....
Ja ne umem da te utešim....
Nikad me nisu naučili....
mene još uvek boli.....boli do bola....
Oprosti, ja sam samo slaba žena....
Poslao
AnaM
u 12:52, 3/11/2007 | Link | |
Rasplakao si me Gulivere Olivere...
Poslao
Jasmin
u 12:53, 3/11/2007 | Link | |
Nurlisoul - uf , nije još prošlo . A mislio sam da jeste . Znaš otac me napravi krutog tvrdog bez trunke pukotine spolja ali zato iznutra sve puca , kida do bola . Eto pišući post suze se same kotrljaju grlo steže jer ta slika je opet u glavi , situacija je gadna jer me otac nikada nije učio da plačem i ja to neznam , nije me učio da budem mekan i vidljivih osećanja . Ja sam samo znao za fajt i borbu za respekt druge strane , za pobedu svaku jer borba nikada nije stajala dok se ne ispuni ista ali sada .......... znaš nije me naučio da gubim jer ulio je u mene veru da ispravno je uvek u pravu i da nema te sile da isprevnost natera da klekne ali eto kada se sretneš sa protivnikom koji i ispravnost pokoleba ...........eto ćale postane nešto što nije dajući meni onu zadnju trunku snage da ni tada nekleknem kada već gubim bitku i nemogu je povratiti na pobedničke staze ........
........teška lekcija , ispit je tamo na kraju a ja već sada znam da nisam ni blizu ličnosti kakav je on bio
nedostaje mnogo ono njegovo da ima odgovor za svaku situaciju pa čak kada i sam prvi put biva u njoj .
........teška lekcija , ispit je tamo na kraju a ja već sada znam da nisam ni blizu ličnosti kakav je on bio
nedostaje mnogo ono njegovo da ima odgovor za svaku situaciju pa čak kada i sam prvi put biva u njoj .
Wolfie - eh prijatelju njegovo prihvatanje je meni zadnja lekcija iz života sa njegove strane . Hvala na rečima tvojim .
AnaM - prijateljice moja , već dugo smo ovde skupa ako smem reći kao da te znam lično , znam sve što ti život krojilo grubo . Zajedno smo prošli kroz slične situacije ali pored svog svog bola ja sam ipak imao više sreće stoga nebi imao hrabrosti da te nazovem slabom ženom . Ti si ipak mnogo jača osoba kao prvo no što ću ja ikada biti ...........
mnogo te pozdravljam .......zamisli da sam ti rekao ime
mnogo te pozdravljam .......zamisli da sam ti rekao ime
Matori, chitam ovaj tvoj post, i ne umem da kazhem rechi utehe, jer da umem prvo bih to na sebi primenio... Samo tju ti retji.... Sa 19 sam ostao bez keve, ja 19 ona 37... Tada mi se prvi put svet okrenuo naopachke, sa 32 sam ostao bez oca, 3 meseca sam bdeo pored postelje dok je bio u komi lazutji sebe da tje izatji iz nje iako sam dobro znao da od toga nema nishta... Tada mi se svet okrenuo po drugi put naglavachke... i krenuo nekako u to vreme i da blogujem, misletji da bezim od stvarnosti... Nikud nisam pobegao, sve je isto samo njih nema.... Ali danas je zadushna subota, i u to ime neka im je laka zemlja i neka u miru pochivaju, a mi... mi idemo dalje onako kako mora i kako su nas uchili... zhiv bio guliverijuse...
Poslao
Poglavica
u 15:34, 3/11/2007 | Link | |
Dragi moj Oli,ne postoje reci utehe, tu su prijatelji,stisak ruke,po koji nenamerni smesak,kazu da se u takvim prilikama uvek na tren pojavi....... i ono neizbezno sutra.Hvala Bogu da je tako, tu su oni zbog kojih moramo da budemo jaki dok nas bude.pozdrav od srca
Poslao
katarina
u 16:34, 3/11/2007 | Link | |
da nije bilo bloga puko bi sigurno , čir su mi dijagnostikovali nakon mesec dana gutanja bola i zatvaranja u sebe .......
Da , život ide dalje nemogu ni zamisliti kako je bilo tebi u onim godinama kada je meni ovako danas . U svakom slučaju hvala na rečima razumevanja pa idemo dalje onako kako su nas učili kao što kažeš moj prijatelju
Da , život ide dalje nemogu ni zamisliti kako je bilo tebi u onim godinama kada je meni ovako danas . U svakom slučaju hvala na rečima razumevanja pa idemo dalje onako kako su nas učili kao što kažeš moj prijatelju