Kapija je zapinjala i sa dosta muke uzdigavši od zemlje gurajući je svojom ne tako malom masom uspevam da je odtvorim tek da prođemo u dvorište . Vičem ,
na vratima od trošne kuće pojavljuje se jedno izbrazdano lice , prepoznajem je u trenu pa odmah nakon trenutka odavanja emocija ponovo na lice navlačim strog i profesionalan izraz . Okrećem onaj nalog pokazujem joj , upitno malo podignem tek bradu ...ona odrično klima bradom . Pogledam u kompanjona očima pokazujem na strujomer . Već sledećeg trenutka zadnja žiža se gasi u memljivoj sobi , jeziva pomrčina obuhvata celu kuću . Ponovo gledam u nju a ona već naviknuta na poraze samo pita , oćeš da ti tetka Cila skuva jednu kafu ?
................................otvaram vrata od kafića , deset je sati pre podne . Tada mi kreće smena . Sedam mamuran za šank sa druge strane ona . već je razvukla testo za pice što sprema za veče . A veče će biti ludnica , danas je petnaesti u mesecu , dan kada svi u gradu dobijaju platu i kao po lošoj dresuri svi rešavaju da budu dobri očevi , muževi , braća , .........." hoćeš da ti tetka cila skuva jednu kafu " ?
O kako je Cila znala da skuva kafu , ustvari onda sam počeo i da je pijem , pre toga niko nije uspeo da me privoli toj navici . Imala je dve male mesingane džezve u jednoj je sipala vodu i stavljala da vri u drugoj je iz ručnog mlina tek ručno samlevenu kafu stavljala pa potom zajedno sa džezvom turila na ringlu .........i to obavezno ringla na struju . kada prvi dim krene ili kad zapeče kafu uzima onu drugu sa vodom pa je preliva nekim specifičnim pokretom ruke . Kafu zatim stavlja na tacnu sa praznom šoljom ali ne nekom kerefekom kao što su ove danas već pravom malom da srčeš iz nje a ne da piješ u velikim gutljajima , pa na tacnu stavi jedan "filter 160 " i tako servira pred mene
i dok seda sa ove strane tik do mene sa istom tacnom i stanjem u njoj ispred sebe ja vadim upaljač i palim , prinosim joj bliže . Ona uzima svoju cigaru povlači prvi dim duboko u sebe pa zatim čeka da ja upalim svoju i da zajedno srknemo prvi ukus jutarnje kafe ......
i klasična priča ja sa osamnaest sinoć bio pijan , čekam društvo da mi povežu neke nejasnoće , glava tutnji proživljavam dane čekajući poziv za vojsku došao na smenu .......ona četrdeset i peta , ne baš sretna u braku i to već drugom , kaže zna čemu i ovaj vodi al kada ga jako voli , alkoholičar je i prvi bio ali ne dugo umro je brzo i sretnog izraza na licu i ovaj joj svako veče kaže " ja tebe volim jako al flašu volim više " i zaspi sa njom tj flašom u ruci na fotelji kao i onaj sa osmehom na licu ......
I onda krećemo svako svojim poslom ja pripremam teren za gužvu što se pića tiče a ona klope .........
jebem ti život kad sam sudbinom opet pio dobru kafu
na vratima od trošne kuće pojavljuje se jedno izbrazdano lice , prepoznajem je u trenu pa odmah nakon trenutka odavanja emocija ponovo na lice navlačim strog i profesionalan izraz . Okrećem onaj nalog pokazujem joj , upitno malo podignem tek bradu ...ona odrično klima bradom . Pogledam u kompanjona očima pokazujem na strujomer . Već sledećeg trenutka zadnja žiža se gasi u memljivoj sobi , jeziva pomrčina obuhvata celu kuću . Ponovo gledam u nju a ona već naviknuta na poraze samo pita , oćeš da ti tetka Cila skuva jednu kafu ?
................................otvaram vrata od kafića , deset je sati pre podne . Tada mi kreće smena . Sedam mamuran za šank sa druge strane ona . već je razvukla testo za pice što sprema za veče . A veče će biti ludnica , danas je petnaesti u mesecu , dan kada svi u gradu dobijaju platu i kao po lošoj dresuri svi rešavaju da budu dobri očevi , muževi , braća , .........." hoćeš da ti tetka cila skuva jednu kafu " ?
O kako je Cila znala da skuva kafu , ustvari onda sam počeo i da je pijem , pre toga niko nije uspeo da me privoli toj navici . Imala je dve male mesingane džezve u jednoj je sipala vodu i stavljala da vri u drugoj je iz ručnog mlina tek ručno samlevenu kafu stavljala pa potom zajedno sa džezvom turila na ringlu .........i to obavezno ringla na struju . kada prvi dim krene ili kad zapeče kafu uzima onu drugu sa vodom pa je preliva nekim specifičnim pokretom ruke . Kafu zatim stavlja na tacnu sa praznom šoljom ali ne nekom kerefekom kao što su ove danas već pravom malom da srčeš iz nje a ne da piješ u velikim gutljajima , pa na tacnu stavi jedan "filter 160 " i tako servira pred mene
i dok seda sa ove strane tik do mene sa istom tacnom i stanjem u njoj ispred sebe ja vadim upaljač i palim , prinosim joj bliže . Ona uzima svoju cigaru povlači prvi dim duboko u sebe pa zatim čeka da ja upalim svoju i da zajedno srknemo prvi ukus jutarnje kafe ......
i klasična priča ja sa osamnaest sinoć bio pijan , čekam društvo da mi povežu neke nejasnoće , glava tutnji proživljavam dane čekajući poziv za vojsku došao na smenu .......ona četrdeset i peta , ne baš sretna u braku i to već drugom , kaže zna čemu i ovaj vodi al kada ga jako voli , alkoholičar je i prvi bio ali ne dugo umro je brzo i sretnog izraza na licu i ovaj joj svako veče kaže " ja tebe volim jako al flašu volim više " i zaspi sa njom tj flašom u ruci na fotelji kao i onaj sa osmehom na licu ......
I onda krećemo svako svojim poslom ja pripremam teren za gužvu što se pića tiče a ona klope .........
jebem ti život kad sam sudbinom opet pio dobru kafu
Pošalji komentar
Komentari:....zAR SE ČOVEK , ZAISTA MOŽE NA PORAZE NAVIĆI ?
Pozz...
Pozz...
Poslao
Anoniman
u 18:33, 30/9/2008 | Link | |
anonimna = Jezgro
Poslao
Jezgro
u 18:34, 30/9/2008 | Link | |
Guli da li uspeš da budeš ravnodušan na tuđe poraze ili svaki doživljavaš kao svoj?Glupog li pitanja .Da je tako ne bi ni napisao ovaj post zar ne .
na poraze se čovek može navići čak na dva sebi suprotstavljena načina
ravnodušnost je negativna slika navike na poraze .........
Duhovnost i ljubav prema veri .takođe može da se smatra kao jedna idealna navika na poraz .......ako uzmemo da je smrt pobeda nad životom .
ravnodušnost je negativna slika navike na poraze .........
Duhovnost i ljubav prema veri .takođe može da se smatra kao jedna idealna navika na poraz .......ako uzmemo da je smrt pobeda nad životom .
Uh Vaske , Teško je pitanje , mislim da ne može tek tako uprošteno da odgovorim . Gore ( odgovor jezgru ) sam dotakao svoje neko viđenje , niti po jednoj osi nisam navikao na poraz po tom tumačenju .....tuđi porazi me nekada inspirišu , nekada poduče , nikada nisam ravnodušan . No kada su mi akteri nešto značili u životu makar i kao saradnici na nekom poslu , to je onda posebna priča . Ne doživljavam to kao svoj poraz , više kao životnu kaznu , pecku ili opomenu ali mi sve jedno ravnodušnost nije opcija kod proživljavanja dotične priče ........
kako mi se dopada ovaj ritual kuvanja i pijenja kafe, mada je ja odavno ne pijem ali si me naterao da potražim stari, žuti mlin za kafu i da pokušam da ga popravim (mislim da ga treba naoštriti), a i đezve bi trebalo da su tu, bar jedna (mamina) pa kad mi dođu gosti..hehehe...baš ti hvala :o))
dati lale daš otkaz dok još vredi. ima raznog posla privatno za tebe. a mož i kolica da guraš. greota.
Poslao
Anoniman
u 09:56, 1/10/2008 | Link | |
Vidiš kojak ja nemam sa kim tako da pijem kafu , ovo danas sve samo jurca , nema vremena da čeka na mlin , na džezvu da provri voda kad je na plin mnogo brže , nemaju potrebu za ritualima već samo za slikama ..ili već zbog čega piju kafu . A imam i mlin i džezve ......ma sve imam za dobru kafu
e pa sad nerazumem šta je podstaklo ovaj tvoj komentar , da te nisu isključili možda
da niste ti i kompanjon ukinuli stuju tu desi bio? tako mi bilo da jeste kad sam čito. tamo na početku.
Poslao
Anoniman
u 14:54, 1/10/2008 | Link | |
Jesmo , al komunizam je i na cubi propao pa nemoj da te čudi što ni ovde nema ni kod babe džabe ........
Klasika, ali neprezaljena. 
Poslao
PirateShakira
u 22:09, 1/10/2008 | Link | |
tuga, ništa drugo. nego, onomad dole, došo sam na pola brda i vratio se. tamo ni traktor ne može da se popne, a mrzelo me da idem pešaka. zaboravio ti kažem.
Poslao
Anoniman
u 08:15, 2/10/2008 | Link | |